Moderne kompanije poput Epla, Amazona ili Gugla često se spominju kao simboli savremenog kapitalizma. Međutim, nijedna od ovih kompanija, bez obzira na njihovu ekonomsku snagu, ne može da se meri sa uticajem i obimom moći koju je imala Britanska istočnoindijska kompanija (East India Company).
Punim imenom "Časna Istočnoindijska kompanija", ova korporacija, osnovana pre više od četiri veka, bila je mnogo više od obične trgovačke kompanije - bila je sila koja je oblikovala svetsku politiku, ekonomiju i društva na način kakav do tada nije viđen.
Osnivanje i ambicije
Britanska istočnoindijska kompanija osnovana je na današnji dan, 31. decembra 1600. godine, kada je kraljica Elizabeta I dodelila grupi trgovaca kraljevsku povelju koja im je omogućila ekskluzivna prava na trgovinu sa Indijom i Dalekim istokom. Njena prvobitna namena bila je jednostavna - ostvarivanje profita kroz trgovinu začinima, svilom, pamukom, indijskim tekstilom i čajem, koji su bili veoma traženi na evropskim tržištima.
Međutim, kompanija je vrlo brzo proširila svoje ambicije. U svojim ranim godinama, suočila se sa jakom konkurencijom drugih evropskih sila, kao što su Holandija i Portugal, koje su takođe pokušavale da dominiraju trgovinom u Aziji. Kroz diplomatiju, vojne saveze i ponekad otvorene sukobe, Istočnoindijska kompanija se etablirala kao ključni igrač u regionu.
Iako je kompanija počela kao trgovačka organizacija, već u prvoj polovini 18. veka postala je politička i vojna sila bez presedana. Njena prekretnica bila je pobeda u bici kod Plasija 1757. godine, kada je njen vojni komandant Robert Klajv pobedio bengalskog Navaba Siraj-ud-Daulaha. Ova pobeda je omogućila kompaniji da uspostavi kontrolu nad Bengalom, regionom bogatim prirodnim resursima i ključnom za trgovinu.
Do kraja 18. veka, kompanija je postala de facto vladar velikih delova indijskog potkontinenta. Njeni predstavnici, poznati kao "kompanijski činovnici", često su delovali kao regionalni guverneri, postavljajući zakone, prikupljajući poreze i upravljajući pravosudnim sistemom. Štaviše, kompanija je posedovala najveću privatnu vojsku na svetu, sa preko 260.000 vojnika, što je više od broja vojnika u nekim tadašnjim evropskim državama.
Ekonomska eksploatacija i ljudska cena
Istočnoindijska kompanija je koristila svoju moć da maksimalno eksploatiše resurse Indije. Uspostavila je monopol na trgovinu ključnim proizvodima poput pamuka, čaja, opijuma i začina, kontrolirajući proizvodnju, distribuciju i prodaju ovih dobara. Istovremeno, lokalno stanovništvo je bilo prinuđeno da plaća visoke poreze, dok su mnogi farmeri bili primorani da uzgajaju komercijalne useve umesto hrane potrebne za preživljavanje.
Jedan od najtragičnijih primera posledica ove eksploatacije bila je Velika glad u Bengalu (1770-1773), u kojoj je život izgubilo više od 10 miliona ljudi. Glad je delimično uzrokovana ekstremnim vremenskim prilikama, ali su je dodatno pogoršale politike kompanije, koja je nastavila sa ubiranjem poreza i izvozom hrane čak i usred humanitarne katastrofe.
Vojna moć i kolonijalna ekspanzija
Pored ekonomskih aktivnosti, kompanija je bila glavni instrument britanske kolonijalne ekspanzije. Njena privatna vojska je korišćena ne samo za odbranu trgovačkih interesa, već i za osvajanje teritorija i gušenje pobuna. Na primer, kompanija je igrala ključnu ulogu u širenju britanskog uticaja u jugoistočnoj Aziji, kao i u opijumskim ratovima protiv Kine u 19. veku.
Jedan od najpoznatijih primera vojnih aktivnosti kompanije bio je Prvi rat za nezavisnost Indije 1857. godine, poznat i kao Indijska pobuna. Pobuna je izbila zbog nezadovoljstva lokalnog stanovništva kolonijalnim pravilima i praksama kompanije. Iako je pobuna na kraju ugušena, ona je označila kraj dominacije kompanije nad Indijom.
Kraj kompanije
Nakon pobune, britanska vlada je odlučila da preuzme direktnu kontrolu nad teritorijama kojima je upravljala kompanija. Godine 1858. kompanija je formalno raspuštena, a njene funkcije su prenete na britansku krunu. Indija je postala krunska kolonija, a era Istočnoindijske kompanije završila se nakon više od dva veka dominacije.
Nasleđe Istočnoindijske kompanije i danas je predmet brojnih kontroverzi. S jedne strane, kompanija je bila pionir globalne trgovine i korporativnog upravljanja, postavljajući temelje modernom kapitalizmu. S druge strane, njene aktivnosti ostavile su duboke ožiljke u u kolonizovanim društvima, uključujući siromaštvo, nejednakost i uništavanje lokalnih kultura.
Priča o Istočnoindijskoj kompaniji nije samo istorijska činjenica - ona je i upozorenje o tome kako koncentracija ekonomske i vojne moći može imati dalekosežne posledice. U svetu u kojem korporacije sve više utiču na politiku i društvo, priča o ovoj kompaniji ostaje aktuelna kao podsetnik na moć, pohlepu i odgovornost.
BONUS VIDEO:
Ajzea Kenan je heroj, a Zvezda je tim za plejof: Pobeda crveno-belih, zvuk sirene doneo trijumf!
"Partizan ima tim za fajnal-for Evrolige": Braun za MONDO o Željkovom izazovu i najvećoj želji u karijeri
Zvezda pokorila Španiju, sad neće mrdati iz Beograda: Mesec dana neće morati dalje od "Pionira"!
"U redu ako ne razumete košarku, vaše pitanje me vređa!": Greška na konferenciji Sferopulosa napravila haos!
Zvezda sve bliža plej-ofu Evrolige: Pogledajte stanje na tabeli posle dramatične pobede u Španiji!