Rade samo oni koji moraju, a proslava uz mnogo hrane i pića će traje do duboko u noć.
Okupljeni oko bogatih trpeza na kojima počasno mesto zauzima ćurka, širom ove države porodice pripovedaju o istoriji i zahvaljuju bogu na svemu što im je pružio.
Ipak, jednu stranu priče retko će ko pomenuti.
Širom SAD-a svake godine četvrtog četvrtka novembra, u znak sećanja na prve doseljenike na ovom kontinentu i nedaće koje su prošli, slavi se Dan zahvalnosti.
Amerikanci će najčešće reći da je to praznik zajednice različitih kultura, dan koji su prihvatili svi bez obzira odakle su i kada stigli u Ameriku.
Istorijski, istina je ipak malo drugačija…
Nakon 66 dana teškog putovanja, prvi engleski doseljenici su stigli u "obećanu zemlju" - Ameriku. Tu su, priča kaže, odmah uspostavili jednakost među sobom i prihvatili zajedničko ime pilgrims - hodočasnici.
Ipak, zanos i opčinjenost novim domovinom uskoro su zamenili strah i konstantna glad. Bila je hladna i surova zima, a "prvi Amerikanci", naseljeni u luci Plimut, u današnjoj državi Masačusets, nisu znali kako da se snađu za hranu.
Spasili su ih Indijanci. Oni su prve doseljenike nahranili i naučili kako da uzgajaju kukuruz i drugo povrće.
Kada su hodočasnici naredne jeseni i sami uzgojili dovoljno da mogu da prežive predstojeću zimu, pozvali su Indijance i zajedno su organizovali veliku gozbu.
Na trpezi je, između ostalog, bilo i divljih ćuraka.
Zbog toga je ovo nezaobilazno jelo današnjih proslava Dana zahvalnosti koji je postao jedan od omiljenih američkih porodičnih praznika.
Datum i mesto održavanja proslave prvih Dana zahvalnosti su diskutabilni. Mesto koje se danas zvanično uzima kao mesto održavanja prvog Dana zahvalnosti je američki grad Plimut u saveznoj državi Masačusets 1621.
Praznik je zvanično uveden 1789. godine na preporuku predsednika Džordža Vašingtona i odobrenje Kongresa.
Kasnije, 1941. predsednik Ruzvelt potpisao je zakon kojim se i zvanično uspostavlja Dan zahvalnosti kao praznik koji se proslavlja četvrtog četvrtka u novembru u znak sećanja na dobrotu Indijanaca i prvu zajedničku trpezu dva naroda.
Ili tako bar kaže romantična priča…
"Dan žalosti", a ne "Dan radosti"
U stvarnosti, evropski doseljenici su vrlo brzo zaboravili na dobrotu starosedelaca američkog kontinenta i počeli su nemilosrdno da ih istrebljuju.
Čitava plemena – ratnici, stari, žene i deca, zajedno sa njihovim domovima su nestajali u plamenu "vatrenih štapova" koje su "bledoliki" doneli sa sobom.
Čak i u retkim slučajevima, kada doseljenici nisu napadali Indijance i oduzimali im teritorije, domoroci su umirali jer su Evropljani sa sobom doneli viruse i bolesti koje su desetkovale Indijance.
Nepoznato je koliko je američkih starosedelaca živelo na američkom kontinentu u trenutku Kolumbovog dolaska.
Procene se kreću od manje od 10 miliona do više od 100 miliona.
(MONDO)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
"Dok sam živ, plakaću za njima": Goran Vesić kroz suze objasnio zašto podnosi ostavku (Video)
Zvezda od dominacije do problema u Pioniru: Trojkaška rapsodija, drama i pobeda u derbiju kola!
Dominacija Partizana u Železniku: Ubedljiva pobeda za 7-0, razigrao se i Vašington
Goran Vesić podnosi ostavku!
Hitno se oglasio Košarkaški savez Srbije: Otkriveno koliki je minus, objavljene finansije