MITOVI O ČERNOBILJU U KOJE LJUDI I DALJE VERUJU: Nuklearna katastrofa koja je zauvek promenila svet

1986. godine, pre 35 godina dogodila se strašna nuklearna katastrofa u Černobilju, na teritoriji današnja Ukrajine.

Međunarodna skala havarija i nezgoda u nuklearnim postrojenjima ima sedam stupnjeva. U sedmoj kategoriji su "katastrofalne havarije", odnosno oslobađanje radijacije sa teškim posledicama po ljude i prirodu. U ovu kategoriju do sada su svrstani incidenti iz Černobilja (1986) i Fukušime (2011). 

"Ako pod 'nuklearnom katastrofom' ne podrazumevamo samo havarije u postrojenjima, već sve radioaktivne emisije koje izaziva čovek, onda je u istoriji bilo daleko gorih događaja", kaže za DW profesorka Kejt Braun sa čuvenog Masačusetskog instituta za tehnologiju (MIT), koja četvrt veka istražuje Černobilj.

Da li su se u zabranjenoj zoni razvili mutanti?

Posetioci Černobilja često pitaju vodiče dali viđaju mutante, poput “vukova sa dve glave ili pacova sa pet nogu”. Naučnik Denis Višnjevski, koji već 20 godina posmatra razvoj biosphere u zabranjenoj zoni, to nikada nije video.

Uticaj jonizirajućeg zračenja može sa određenom verovatnoćom izazvati promene u strukturi organizma, ali uglavnom tako da naprosto ograniči sposobnost organizma da (pre)živi, a Višnjevski ukazuje da životinje rođene sa invaliditetom ionako ne mogu dugo da opstanu u prirodi.

Da li je priroda prebolela katastrofu?

Reportaže i fotografije iz Černobilja bude utisak da se priroda oko reaktora dosad oporavila. Međutim, to nije baš tako.

"To nije tačno", kaže Braunova.

Dugoročne studije u kojima se posmatraju životinje u jako kontaminiranim područjima pokazuju znatan rast mortaliteta, stope tumora, kraći životni vek, brže starenje, promene u krvi, izrasline i druge faktore koji ugrožavaju zdravlje životinja.

Zabranjena zona je zagađena radijacijom i 35 godina od atomske havarije. Trećina te oblasti je kontaminirana transuranijumskim elementima čije je vreme poluraspada 24.000 godina, navodi DW, dodajući da raznolikost života oko Černobilja naučnici objašnjavaju migracijom vrsta.

"Zabranjena zona Černobilja ima 2.600 kvadratnih kilometara. Dalje na sever je još 2.000 kvadratnih kilometara zabranjene zone Belorusije. Na istok i zapad su takođe oblasti retko naseljene ljudima. Zato tu u istočnoj Evropi imamo ogroman prostor za održanje šumske faune", kaže Višnjevski.

Da li je bezbedno za turiste?

Zabranjena zona je sama po sebi magnet za turiste, a 2019. njihov broj se udvostručio na 124.000 nakon prikazivanja popularne HBO serije "Černobilj".

Ne treba da jedu hranu ili piju vodu vani i uvek treba da se kreću zvaničnim stazama.

Procenjeno je da doza radijacije primljene tokom jednodnevne posete ne prelazi 0,1 mSv, što je otprilike ista doza kojoj bi putnik bio izložen na letu od Nemačke do Japana, prema podacima nemačke Federalne kancelarije za zaštitu od radijacije.

Ima li ljudi u Černobilju?

Pripjat i susedni grad Černobilj zvanično su nenaseljeni, a nezvanično tamo živi oko 180 povratnika.

Ipak, ta mesta nikada nisu bila sasvim bez ljudi. Od 1986. tamo su odlazile hiljade radnika da u dvonedeljnim smenama brinu o kritičnoj infrastrukturi, dok posebne patrole Ministarstva unutrašnjih poslova kontrolišu pristup zabranjenoj zoni.

U Černobilju postoje čak bakalnice i dva hotela namenjena ljudima koji dolaze poslom.

Postoji i stanovništvo koje se ne beleži u zvaničnim statistikama - u pitanju su dobrovoljni povratnici. Oni su se u godinama neposredno posle katastrofe na svoju ruku vratili u sela koja su ispražnjena nakon evakuacije 115.000 ljudi. 

(MONDO/DW)