Donald Trump, bivši predsednik SAD biznismen i zabavljač više nije na vrhu najbogatijih amerikanaca, bar ne prema Forbsu.
Bivšeg predsednika Amerike Donalda Trampa nema na Forbesovoj listi 400 najbogatijih ljudi u zemlji, prvi put u četvrt veka, objavio je časopis u utorak. Magazin procenjuje da je neto vrednost njegovog bogatstva tokom pandemije pala za oko 600 miliona dolara, jer su nekretnine velikih gradova, koje su jezgro njegove imovine, izgubile vrednost, ostavljajući mu bogatstvo od 2,5 milijardi dolara.
Tako se na 400. mestu na Forbesovoj listi našao investicioni bankar iz Arkanzasa Voren Stivens, koji je zaradio neto vrednost od 2,9 milijardi dolara.
Gubitak mesta na Forbesovoj rang listi označava preokret za Trampa, koga je bogatstvo proslavilo mnogo pre nego što je ušao u politiku. Trampovo upravljanje nekretninama koje je nasledio od oca mu je donelo svetsku slavu kao pregovarača, postavilo ga u popularnoj televizijskoj emisiji i kasnije mu otvorilo put za predsednika. Ali tačna neto vrednost njegovog bogatstva često je bila predmet spekulacija i kontroverzi, delimično i zbog toga što je odbio da objavi poreske prijave kada je stupio na dužnost, navodi Vašington post.
Tramp je ranije rekao da rang-liste poput Forbsa 400 ne mogu precizno da procene njegovo imovinu. Još 2015. godine, Tramp je tvrdio da ima više od 10 milijardi dolara, što je dvostruko više od onoga što je Forbs procenio.
"Oni nemaju pojma šta posedujem, i to je nebitno", rekao je tada, misleći na Forbs.
Po njegovom mišljenju, može biti teško izračunati neto bogatstvo pojedinaca čija su ulaganja vezana u privatnim kompanijama, kao što je slučaj sa Tramp organizacijom. Forbsov posao u "merenju" bogatstva bivšeg predsednika SAD dodatno otežava rascepkan način na koji je organizovano Trampovo carstvo nekretnina. Trampovu organizaciju čine stotine privatnih korporacija čije su pojedinačne procene osporene.
Forbs je izračunao neto vrednost Trampovog bogatstva zbrajanjem pojedinačnih nekretnina i utvrđivanjem njihove vrednosti na osnovu javnih obelodanjivanja, razgovora sa lokalnim agentima za nekretnine i drugih koji su upoznati sa lokalnim tržištem nekretnina, rekao je Dan Aleksandar, vodeći urednik Forbsa. Potom su oduzeli sve dugove ili srodne obaveze, slično onome kako bi neko mogao da izvrši procenu imovine na kući.
"Ovaj pristup zauzimamo i sa drugim rukovodiocima nekretnina, ali Tramp verovatno dobija najdublju procenu od svih", rekao je Aleksandar u utorak.
Trampova odluka da ne proda svoju imovinu kada je stupio na dužnost pre pet godina pokazala se kao ključna odluka, primetio je Aleksandar. Tramp je odlučio da ostane u svom preduzeću i nekretninama, tada procenjenim na 3,5 milijarde dolara, uprkos potencijalnom sukobu interesa koji bi izazvali njegovi finansijski problemi.
Da je otuđio tu imovinu i uložio novac u jednostavan indeksni fond za praćenje tržišta S&P 500 na dan kada je ušao u Belu kuću i primio zajedničku etičku potvrdu koja mu je omogućila da izbegne porez na dobit od kapitala, vredeo bi oko 7 milijardi danas, procenjuje Forbs.
Bilo je još 24 magnata za nekretnine koji su se našli na listi uprkos pandemiji, poput Teda Lernera iz Vašingtona ili Donalda Brena iz Kalifornije. Ali vodeći američki bogataši 2021. godine zaradili su novac u tehnološkom sektoru. Devet od 10 najbogatijih Amerikanaca prema Forbsu - svi osim Vorena Bafeta osnovali su ili vodili veliku tehnološku firmu.
Osnivač Amazona Džef Bezos, s procenjenom imovinom od 177 milijardi dolara, na vrhu je liste četvrtu godinu zaredom, rekao je Forbs. On takođe poseduje Blu Oridžin, vazduhoplovnu kompaniju, i Vašington Post.
Prvih pet zaokružuju vlasnik Tesle i SpejsEksa Ilon Mask (151 milijardi dolara), osnivač Fejsbuka Mark Zakerbeg (134 milijarde dolara), suosnivač Majkrosofta Bil Gejts (134 milijarde dolara) i suosnivač Gugla Lari Pejdž (123 milijarde dolara).
(Mondo)
