• Izdanje: Potvrdi
Emisije
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

HOROR IZ "SQUID GAME" JE STVARNOST U OVOJ ZEMLJI! Vade organe i na tome zarađuju milione: "JA SAM IM SKIDAO ROŽNJAČE..."

Dan Zang, istraživač u oblasti transplantacije organa, kaže da gotovo 70 posto organa koji se transplantiraju potiče od zatvorenika osuđenih na smrt

squid game organi Izvor: Profimedia

Od kada je prošlog meseca prvi put stigla na Netfliks, južnokorejska serija “Squid game” (Igra lignje) osvojila je publiku u preko 90 zemalja, brzo postavši najgledanija međunarodna serija u istoriji platforme za striming. Gledaoci su bili oduševljeni distopijskim trilerom natopljenim krvlju u kome se igrači međusobno takmiče i bore do smrti kako bi osvojili veliku novčanu nagradu.

I dok je ova drama očigledno fiktivna i predstavlja oštru kritiku savremenog života, jedna od sporednih radnji emisije u kojoj se ljudima vade i prodaju organi vrlo je stvarna. Naime, Kineska komunistička partija svake godine vadi srca, bubrege, jetru i rožnjače sa 100.000 disidenata i političkih zatvorenika, uz podršku zvanične vlade te zemlje, tvrde grupe za ljudska prava.

Samo nedelju dana pre objavljivanja Netfliksovog hita, Peking je negirao postojanje državnog programa uzimanja organa nakon što je Kancelarija visokog komesara UN za ljudska prava rekla da Kina "cilja na određene etničke, jezičke ili verske manjine koje se drže u pritvoru" i na to zarađuje milijardu dolara godišnje. Devet specijalnih izvestilaca UN -a iz Saveta za ljudska prava proveli su više od godinu dana otkrivajući iskaze svedoka kako bi bacili novo svetlo na zastrašujuće tržište koje je prozvano - “ubij po narudžbini“.

"Stručnjaci UN -a za ljudska prava rekli su da su izuzetno uznemireni izveštajima o navodnom ‘uzimanju organa’ pre svega od Tibetanac, muslimana i hrišćana koji se nalaze u pritvoru u Kini", navodi se u saopštenju, a prenosi Dejli mejl.

Navodi se da postoje verodostojne informacije da se određeni pritvorenici mogu prisilno podvrgnuti laboratorijskim analizama krvi i pregledima organa, kao što su ultrazvuk i rendgen, bez njihovog pristanka.
“Rezultati ispitivanja navodno su upisani u bazu izvora živih organa koja olakšava raspodelu organa. Prema navodima, zatvorenicima su najčešće uklanjani srca, bubrezi, jetra, rožnjača", navodi se.

Možda će vas zanimati

Ovo nije prvi put da se o ovoj temi govori u svetskim medijima, ali je ponovo došla u fokus zbog pomenute Netfliksove serije. Podsetimo, 2017. Al Džazira prenosi da, iako je Peking 2015. godine službeno saopštio da se prekida praksa uzimanja organa od zatvorenika osuđenih na smrt, izveštaji kineskih i stranih organizacija za ljudska prava ukazuju na to da Kina i dalje uveliko koristi organe zatvorenika u svrhu transplantacije.   

U tadašnjem izveštaju o ovoj temi, "Amnesty International" navodi da razlozi stalnog odbijanja Kine da razmotri ukidanje smrtne kazne proizilaze upravo iz ekonomske koristi koja se ostvaruje trgovinom organa zatvorenika osuđenih na smrt. U izveštaju se navodi da je Kina zauzima prvo mesto na listi država sa najvećim brojem smrtnih kazni u 2016. godini. Dan Zang, istraživač u oblasti transplantacije organa, kaže da gotovo 70 posto organa koji se presade potiče od zatvorenika osuđenih na smrt.  Dan dodaje da kineske bolnice obave između deset i dvadeset hiljada transplantacija godišnje. 

List "China Daily" prenosi izjavu Huanga Jiefua, bivšeg zamenika kineskog ministra zdravlja, u kojoj kaže da kineski zakon tretira zatvorenike osuđene na smrt kao građane. Prema tome, zatvorenici imaju pravo da doniraju svoje organe, smatra on. Kada to učine, organi se evidentiraju kao donacija dobrovoljnih davalaca. Ovaj kineski zvaničnik navodi kako je to glavni izvor organa za potrebe transplantacije zbog velike potražnje i male ponude, kao i nespremnosti kineskog naroda da donira svoje organe zbog kulturoloških uvjerenja. Huang je istakao da oduzimanje organa zatvorenika nije u skladu sa kineskim zakonom. Međutim, prema novim regulativama, koje je donela kineska vlada osamdesetih godina prošlog veka, uzimanje organa od kriminalaca koji su pogubljeni, uz njihovu raniju saglasnost ili saglasnost porodice, smatra se legalnim činom

Pod pritiscima međunarodnih organa i organizacija za zaštitu ljudskih prava na Kinu zbog prakse uzimanja organa zatvorenika u svrhu transplantacije, kineske vlasti su odlučile da pokrenu niz projekata koji imaju za cilj da podstaknu građane na dobrovoljno doniranje organa, i to pružanjem finansijske podrške. Prvi takav projekt pokrenut je 2008. godine u saradnji sa međunarodnom institucijom koja deluju u sastavu Crvenog krsta.   

Možda će vas zanimati

Inače, ilegalna prodaja organa od zatvorenika osuđenih na smrt mračna je tajna koja se krije između zidova kineskih zatvora i bolnica, a aktivna je decenijama unazad. Mnogi od zatvorenika osuđenih na smrt nisu ni ubice ni silovatelji, već su osuđeni zbog svojih političkih ili religijskih uverenja (tzv. zatvorenici zbog savesti), kao što su to, na primer, miroljubivi pripadnici Falun gung verske zajednice. Ne postoje precizni dokazi o tome koliko je ovaj problem zastupljen jer sistemi zatvora i bolnice u Kini funkcionišu pod velom tajne. Iako je vlada Kine priznala praksu prodaje organa zatvorenika u periodu devedesetih i nakon 2000. godine, zvaničnici tvrde da je ova praksa ukinuta 2015. godine. Ipak, statistike do kojih su došli brojni novinari istraživači i pripadnici nevladinih organizacija ukazuju na to da transplatacija organa zatvorenika funkcioniše kao javna tajna, piše Nacionalna geografija.

Istraživanje objavljeno u januaru 2019. godine bavilo se analizom forenzičkih izveštaja o doniranju organa između 2010. i 2018. godine. Na ovaj način otkriveni su slučajevi falsifikovanja i manipulacije podacima o doniranju organa, što je tvrdnje o reformama Kine dovelo pod znak pitanja. Iz kulturoloških razloga, Kinezi spadaju u narode koji retko pristaju na donaciju organa, a navodi se da se tokom godine obavi oko 10 000 transplatacija.

Odakle onda organi dolaze?

Ni kapaciteti kreveta u bolnicama niti resursi potrebni za transplataciju ne govore u prilog navedenog broja obavljenih transplatacija, kako je to objasnila istraživačica za istočnu Aziju, Sara Kuk, za IFL Science. Svedočenje vojnog doktora iz 1995. godine, Vanga Guokvija otkrilo je jezivu praksu primenjivanu na zatvorenicima u zatvoru u pokrajini Hebej. Dok su uzimali svoj poslednji dah, doktori su im vadili organe namenjene transplataciji.

Možda će vas zanimati

"Moj posao je bio da skidam kožu i rožnjače na stotine leševa pogubljenih zatvorenika, a neki od njih ciljano su pogubljeni zarad transplatacije”, naveo je doktor Guokvi.

Brzina transplantacije u Kini veća je nego bilo gde u svetu. Uslovi da bi se dobio organ zahtevaju da potencijalni donor umre, a kako organi ostaju vitalni još svega nekoliko sati nakon što nastupi smrt, pacijent bi čekao poziv u kom će mu se saopštiti da je donor preminuo i da dođe na hitnu transplantaciju. Ovaj proces može da traje mesecima, pa čak i godinama. U Kini se za organ čeka nekoliko nedelja ili dana. Ovo ukazuje na to da se pogubljenja zatvorenika obavljaju prema zahtevima za transplantaciju.

U 2006. godini cene organa su iznosile: 62.000 dolara za bubreg, 98.000 - 130.000 dolara za jetru, 170.000 dolara za pluća, 160.000 dolara za srce, a 30.000 dolara za rožnjaču.

(MONDO)

Pročitajte i ovo

Inicijalizacija u toku...

Komentari 16

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Nikola

Samo gledajte ove moronske serije, to je otprilike kao tuca za vaucere u uscu, sta sledi to i ne znamo.

Riki

@Nikola Држи се ти Бољег живота, за друге и ниси...

Napredna štetočina

To su naši kineski "prijatelji"!

MONDO REPORTAŽA