Vlada SAD proglasila da gasovi koji izazivaju efekat "staklene bašte" ugrožavaju zdravlje američkih građana. Obama rešen da problem stavi pod zakonsku regulativu.
Vlada Sjedinjenih Američkih Država preduzela je odlučujući korak - proglasila je da gasovi koji izazivaju efekat "staklene bašte" ugrožavaju zdravlje američkih građana i da moraju potpasti pod zakonsku regulativu.
To znači da predsednik Barak Obama sada može da naredi smanjenje emisije štetnih gasova bez potrebe da za to dobije i podršku Senata američkog Kongresa u kojem je trenutno blokiran predlog zakona o klimatskim promenama.
Takva odluka, koju je posle niza vladinih istraživanja donela Agencija za zaštitu životne sredine, omogućava SAD da na Svetskom klimatskom samitu u Kopenhagenu, koji je počeo u ponedeljak, mogu da tvrde kako preduzimaju energične mere u borbi protiv globalnog otopljavanja, ocenila je britanska mreža Bi-Bi-Si (BBC).
Američka vlada želi da reguliše emisiju štetnih gasova iz automobila, termoelektrana i fabrika, što bi, konačno, potpalo pod zakonsku regulativu o čistom vazduhu, prenele su agencije.
Ipak, i dalje u SAD ima protivnika koji, kako navodi BBC, upozoravaju da će se kao rezultat novih vladinih mera pojaviti previše novih propisa zbog kojih će ljudi ostajati bez posla, a cene energenata rasti.
Mnoge zemlje pažljivo prate šta će uraditi Vašington, kažu analitičari upozoravaajući da će Obama završiti svoj posao na tom planu tek kada domaće institucije u Kongresu prihvate ono na šta se njegova administracija obaveže pred svetom.
Američka rešenost da se pristupi regulisanju emisije štetnih gasova izbila je u žižu pažnje u vreme kada je u danskoj prestonici Kopenhagenu počela odlučujuća svetska konferencija o klimatskim promenama, koju su organizovale Ujedinjene nacije.
Predsednik Obama će biti u Kopenhagenu na kraju skupa.
U Kopenhagenu će delegacije 192 zemlje pokušati da se dogovore o novom sporazumu, odnosno da se usaglase koje su mere obavezujuće za njih u okviru borbe protiv klimatskih promena i zagađenja atmosfere.To znači da predsednik Barak Obama sada može da naredi smanjenje emisije štetnih gasova bez potrebe da za to dobije i podršku Senata američkog Kongresa u kojem je trenutno blokiran predlog zakona o klimatskim promenama.
Takva odluka, koju je posle niza vladinih istraživanja donela Agencija za zaštitu životne sredine, omogućava SAD da na Svetskom klimatskom samitu u Kopenhagenu, koji je počeo u ponedeljak, mogu da tvrde kako preduzimaju energične mere u borbi protiv globalnog otopljavanja, ocenila je britanska mreža Bi-Bi-Si (BBC).
Američka vlada želi da reguliše emisiju štetnih gasova iz automobila, termoelektrana i fabrika, što bi, konačno, potpalo pod zakonsku regulativu o čistom vazduhu, prenele su agencije.
Ipak, i dalje u SAD ima protivnika koji, kako navodi BBC, upozoravaju da će se kao rezultat novih vladinih mera pojaviti previše novih propisa zbog kojih će ljudi ostajati bez posla, a cene energenata rasti.
Mnoge zemlje pažljivo prate šta će uraditi Vašington, kažu analitičari upozoravaajući da će Obama završiti svoj posao na tom planu tek kada domaće institucije u Kongresu prihvate ono na šta se njegova administracija obaveže pred svetom.
Američka rešenost da se pristupi regulisanju emisije štetnih gasova izbila je u žižu pažnje u vreme kada je u danskoj prestonici Kopenhagenu počela odlučujuća svetska konferencija o klimatskim promenama, koju su organizovale Ujedinjene nacije.
Predsednik Obama će biti u Kopenhagenu na kraju skupa.
"Do kraja ovog skupa moramo biti u stanju da vratimo svetu ono što nam je danas i ovde poverio: nadu u bolju budućnost", rekao je danski premijer Lars Leke Rasmusen, domaćin samita. On je pozvao prisutne da "svet u celini stave ispred pojedinačnih potreba" i ocenio da će u sledeće dve sedmice "Kopenhagen biti HOPEhagen (grad nade)".
Očekuje se da na skupu u Kopenhagenu bude usaglašen nov sporazum koji bi bio zamena za dosadašnji Protokol iz Kjota, koji je potpisan u okviru Konvencije UN o klimatskim promenama, s ciljem smanjivanja emisije gasova koji izazivaju efekat "staklene bašte".
Kjotskim protokolom je obuhvaćeno precizno šest štetnih gasova na čije su se smanjenje ispuštanja u atmosferu obavezali potpisnici. Ovaj međunarodni dokument je stupio na snagu 2005, a zemlje koje su ga dosad ratifikovale čine više od 60 odsto zagađivača planete.
"Nije sporno da je globalno otopljavanje, odnosno ubrzani rast prosečne temperature na Zemlji, posledica ljudskog faktora", naglasio je u Kopenhagenu, u svom uvodnom govoru Redžendra Pačauri, šef komisije UN, sastavljene od ekoloških i klimatskih stručnjaka.
Naučna komisija UN je preporučila da razvijene zemlje smanje emisiju štetnih gasova između 20 - 40 odsto do 2020. godine da bile izbegnuti: katastrofalno povećanje nivoa mora, razorne oluje i suše, uopšte, poremećaji klime u svetu.
Ipak, i dalje postoje dva bloka zemalja i njihovi različiti pristupi rešavanju problema globalnog otopljavanja. Zemlje u razvoju insistiraju na tome da industrijalizovane države pred sebe postave još više ciljeve za smanjenje emisije štetnih gasova i obavežu se da će ispuniti obećanja i u odnosu na novčana davanja za spas planete.
Cilj EU je da ostvari veće smanjenje količine štetnih gasova koje ispušta u atmosferu u odnosu na većinu drugih razvijenih industrijskih zemalja. Lideri EU su obećali da će, umesto za 20 odsto u odnosu na nivo iz 1990, smanjiti količinu štetnih gasova za 30 odsto. Želja u EU je da se do 2050. prekine ispuštanje većine štetnih gasova, a postavljeni cilj je prekid ispuštanja 95 odsto gasova koji danas odlaze u atmosferu.
U SAD razmatraju mnogo manje smanjenje emisije štetnih gasova - od 17 odsto u odnosu na stanje 2005. - iako na tu zemlju, po glavi stanovnika, otpada dvostruko veća emisija štetnih gasova u poređenju sa evropskih zemljama.
Uoči konferencije u Kopenhagenu, mreža BBC je objavila rezultate istraživanja prema kojem vlade zemalja širom sveta imaju podršku 60 odsto populacije da potroše više novca kako bi se uhvatile u koštac s ovim problemom.
Globalno otopljavanje: ovo je najtoplija decenija
Svetska meteorološka organizacija saopštila je da izgleda da će ova decenija biti najtoplija od početka meteoroloških merenja 1850. godine, a da će 2009. biti jedna od najtoplijih godina.
Svetska meteorološka organizacija objavila je ove podatke drugog dana međunarodne konferencije o klimi.
U nekim oblastima, delovima Afrike, centralne Azije, ova godine će verovatno biti najtoplija godina, ali opšte uzev 2009. će verovatno biti "peta najtoplija godina od početka merenja", rekao je Generalni sekretar SMO-a Misel Žaro.
Drugog dana dvonedeljne konferencije u Kopenhagenu učesnici se uglavnom bave tehničkim pitanjima, kao što su borba protiv nestanka šuma, sredstva potrebna za prilagođavanje klimatskim promenama ili mehanizmi kojim će se proveravati obaveze preuzete od strane raznih zemalja.
Na završnici konferencije iduće nedelje očekuje se prisustvo preko 100 svetskih vođa.
Britanski premijer Gordon Braun pozvao je danas Evropljane, u izjavi objavljenoj u dnevniku Gardijan, da podignu najavljeni nivo smanjenja emisija štetnih gasova da bi time izvršili pritisak na SAD i druge zemlje da takođe ponude više na pregovorima u Kopenhagenu.
Evropska unija obećala je da će do 2020. smanjiti emisiju gasova sa efektom staklene bašte za 20 odsto u poređenju sa 1990. godinom, a razmišlja o tome da smanjenje bude 30 odsto ako i druge zemlje zacrtaju ambiciozne ciljeve.
(agencije/MONDO)
