Resit i Hatidže Ulas imaju mnogo dece, a od njih 19 čak petoro hoda četvoronoške koristeći stopala i dlanove.
Istraživači su ovaj način kretanja protumačili kao korak koji je prethodio čovekovom uspravnom hodu. Ljudima je toliko teško i neprirodno hodati ovim putem da se to često koristi kao zadatak izdržljivosti u američkoj vojsci - ali za ovu porodicu to je realnost.
Razni teoretičari tvrde da braća i sestre Ulas hodaju kao što su naši rani preci hodali četvoronoške, dajući nam uvid u daleku prošlost. Ali za razliku od primata od kojih su ljudi evoluirali, braća i sestre porodice Ulas ne koriste ruke za hodanje, već koriste samo dlanove, što ih čini veoma žuljevitim.
Neki naučnici su ovo stanje opisali kao "nazadnu evoluciju", što je izazvalo kritike drugih stručnjaka, koji kažu da je to mešavina genetskih i faktora okolnosti. Sestre Safija, Hazer, Senem i Emine i brat Husein godinama su mučili okrutni meštani u provinciji Hataj na jugu Turske, u blizini granice sa Sirijom,koji su ih kamenovali i vređali, nazivajući ih pogrdnim imenima. I šesti brat je hodao četvoronoške, ali je, nažalost, umro kada je imao pet godina. Zbog podsmeha, žene iz porodice Ulas često ostaju u blizini kuće, ali prema rečima naučnika koji su proučavali porodicu, njihov brat ponekad odluta nekoliko kilometara i ima osnovne interakcije sa drugim meštanima.
Niko od petoro ljudi, koji sada imaju između 25 i 41 godine, nije išao u školu, ali su mogli da nauče dovoljno kurdskog da komuniciraju sa svojom porodicom. Više od 20 godina postojanje ove porodice držano je u tajnosti i bila je misterija za ostatak sveta. Međutim, se se promenilo 2005. godine, kadasu dvojica britanskih naučnika videla neobjavljeni rad turskog profesora.
Kako su naveli, navodno se radi o poremećaju koji je predložio evolucioni biolog Uner Tan, a koji se zove Uner Tan sindrom - u kojem ljudi koji pate od ovog sindroma hodaju na sve četiri i imaju ozbiljne smetnje u razvoju, sugerišući da je to oblik "obrnute evolucije".
Pogledajte:
Ali ovu teoriju osudio je britanski psiholog Nikolas Hamfri, koji ju je opisao kao "neodgovornu" i "uvredljivu" nakon što je sam upoznao i posmatrao porodicu.
"Neću ništa da kažem o ovome, mislim da je opis ove porodice profesora Tana kao "devolucije", kao evolucionog povratka, ne samo naučno neodgovoran već i duboko uvredljiv za ovu porodicu", rekao je on jednom prilikom.
On je dodao da je majka rađala bebe izuzetno brzom sekvencom. U roku od pet godina rođeno je sedmoro dece, od kojih je četvoro kasnije bilo četvoronožno.
"Mislim da uopšte ne treba da se čudimo, iako je ovo ekstreman slučaj, da kultura može biti toliko uticajna kada sve više shvatimo da je tako malo našeg ponašanja dece ili odraslih zapravo programirano genima", istakao je naučnik.
Braća i sestre Ulas, čiji su roditelji rođaci, svi pate od urođenog oštećenja mozga, cerebelarne ataksije, što znači da im je teško da balansiraju na dve noge, pa se njihov motorički razvoj kanališe u puzanje. Ipak, naučnici smatraju da to nije "dovoljno objašnjenje" za takav potez, i tvrde da je glavni faktor njihovo stanje u okolnostima i okruženju.
Naučnici su takođe naveli da je ovaj slučaj toliko jedinstven, da se možda nikada više neće videti.
"Ako je istrajnost četvoronožnog hodanja kod ove braće i sestara rezultat ne samo slabo razvijenog mozga, već i kombinacije neobičnih faktora – genetskih, fizioloških, psiholoških i socijalnih – onda, u meri u kojoj kombinacija ovih faktora u jednom - porodica koja je veoma neverovatna.To je sindrom koji se možda više nikada neće videti", istakli su.
(MONDO/cdm.me)
