RAT RUSIJE I AMERIKE! Trese se zemlja od tenkova Rusa, avijacija SAD najmoćnija na svetu! ALI SVI STRAHUJU od ove stvari

SAD su mnogo bogatije od Rusije i troše mnogo više na svoju vojsku. Međutim, to ne znači da bi Amerika lako dobila ovaj rat, a ne može se sa sigurnošću reći ni da bi ga uopšte i dobila. Napoleon i Hitler su pokazali da će Rusija žrtvovati mnogo da bi dobila ratove.

Tako da njihova analiza i u današnje vreme stoji na čvrstim osnovama. Rusija i dalje ima Vladimira Putina, a SAD su od tada imale Obamu, Trampa i sada Bajdena. Ali ostaju neke činjenice koje su nepromenjene, barem u vojnom smislu.

SAD su mnogo bogatije od Rusije i troše mnogo više na svoju vojsku. Međutim, to ne znači da bi Amerika lako dobila ovaj rat, a ne može se sa sigurnošću reći ni da bi ga uopšte i dobila. Napoleon i Hitler su pokazali da će Rusija žrtvovati mnogo da bi dobila svoje ratove, posebno na svom terenu.

Dakle, kako bi izgledao rat između SAD i Rusije? Evo nekoliko scenarija, od užasnih do “samo loših”.

NUKLEARNI ARMAGEDON

Čak i uz sporo obostrano nuklearno razoružanje od kraja Hladnog rata, SAD i Rusija imaju spremne hiljade nuklearnih bojevih glava. Kao što je Judžin Čou primetio, celokupna zaliha američkih interkontinentalnih balističkih raketa (ICBM), njih 448 aktivnih, je zapravo usmerena direktno na Rusiju. Moskva bi sigurno skoro skoro odmah uzvratila istom merom.

Sve u svemu, SAD imaju oko 7.700 nuklearnih bojevih glava, uključujući 1.950 bojevih glava koje su spremne za raspoređivanje putem ICBM-a, podmornica i aviona, plus hiljade drugih u naftalinama ili čekaju da budu demontirane, prema poslednjem broju od strane Federacije američkih naučnika. Rusija ukupno ima nešto više bojevih glava - oko 8.500 - ali nešto manje od njih 1.800 je u funkciji. Kina, za poređenje, ima oko 250 nuklearnih bojevih glava, nešto manje od Francuske (300) i nešto više od Britanije (225).

Nuklearni rat Rusije i Amerike je garant za obostrano uništenje. Svi strahuju od toga i svi se nadaju da do toga neće doći.

KONVENCIONALNI RAT U ISTOČNOJ EVROPI

Ovo je drugi scenario koji se nikada nije dogodio u Hladnom ratu. I sada postoje veoma male šanse za tako nešto ali hajde da razmotrimo šta je u opticaju u slučaju ovog scenarija. Ali radi argumenta, pretpostavimo da je ovaj hipotetički rat između SAD i Rusije izbio u Ukrajini, i da druge NATO snage dopunjuju američke trupe, brodove i avione. Za razliku od azijsko-pacifičkog regiona, gde SAD drže Kinu pod kontrolom (i obrnuto, kako je objasnio Judžin Čou), NATO obezbeđuje Sjedinjenim Državama snažan vojni savez koji je posebno uspostavljen da se bori protiv Sovjetske Rusije.

Prva dinamika je da bi Rusija imala prednost na domaćem terenu: ruska mornarica odavno Krim naziva svojim domom, a sve trupe koje Rusija već nema u Ukrajini nalaze se odmah pored, na jednom graničnom prelazu. Druga velika polazna tačka je da su SAD i njeni saveznici u NATO-u efikasno opkolili Rusiju. Prema sopstvenoj javnoj proceni, SAD imaju 598 vojnih objekata u 40 zemalja, zajedno sa 4.461 bazom u SAD i na američkim teritorijama.

Uz veliki broj baza u Nemačkoj, SAD imaju velike vojne instalacije u Kataru i atolu Dijego Garsija. NATO saveznici Francuska i Britanija su još bliže. Povrh toga, NATO ima baze oko zapadnog perimetra Rusije i u Turskoj, tačno preko Crnog mora od Ukrajine.

Šta je sa Rusijom?

“Prisutni su na Kubi, više usputnoj stanici nego bazi, kaže za Vašington Post profesor NIU Mark Gilioti. Rusija ima i pomorsku bazu u Tartusu u Siriji. Ali inače „nemaju baze van bivšeg Sovjetskog Saveza“.

Procenjuje se da Rusija ima 845.000 aktivnih vojnika, sa čak 2,5 miliona više u rezervi. Gilioti nije mnogo impresioniran. Ruska vojska je “umereno kompetentna“, kaže on za Vašington post.

“Nije na nivou američke ili britanske ili nemačke vojske, ali je bolje nego 1990-ih. Ruske trupe, posebno specijalne snage Spetnaca, ‘dobre su u maltretiranju malih suseda, ali to ne bi bilo efikasno protiv NATO-a. Ne bi mogli da pobede Kinu“.

On je još brutalniji po pitanju ruske Crnomorske flote koja se nalazi na Krimu:

“Kao ratno-borbena sila, nije posebno impresivna. Njen glavni brod je u osnovi izgrađen za borbu protiv drugih brodova i tako je koristan samo u vođenju pomorskog rata. Ima Moskvu, zastarelu krstaricu sa navođenim projektilima; velika ratna krstarica protiv podmornica — veoma zastarela; razarač i dve fregate, koje su svestranije; desantni brodovi; i dizel jurišna podmornica. To nije naročito moćna sila. Samo italijanska mornarica bi ga lako mogla uništiti.”

Američka vojska ima 1,4 miliona aktivnih vojnika i 850.000 rezervista, ali ne može ih sve baciti na Rusiju – neko mora da održava tih 598 baza širom sveta, kao i da brani SAD. Ako bi Rusija imala prednost na moru - Sevastopolj je njena matična luka, a SAD/NATO bi morale da istisnu svoju mornaricu - SAD bi uglavnom imale prednost na nebu.

“Američki avioni imaju bolje radare, rakete i opremu za elektronsko ratovanje, dok se procenjuje da ruski avioni imaju superiorno upravljanje i odnos potiska i težine, što bi im dalo prednost u klasičnoj borbi“, kaže Čarls Klover za “Financial Times”.
Ali klasične borbene borbe su zastarele najmanje koliko i Top Gun, kaže ruski analitičar odbrane Ruslan Puhov za FT.
“Još od sovjetskih dana zaostajemo za SAD u vojnoj avijaciji”, kaže on.

Zbog tog jaza, dodaje, sovjetski i ruski vojni planeri su uložili velika sredstva u sisteme protivvazdušne odbrane, a sistemi S-300 i S-400 su najbolji na svetu.

“To je kao boks. Ako imate slabu desnu ruku, potrebno je da to nadoknadite jakom levom rukom. Sovjetski stratezi su nadoknadili slabost u avijaciji velikim ulaganjem u sisteme protivvazdušne odbrane”, rekao je Puhov.

Rat između SAD i Rusije verovatno ne bi završio nerešeno, ali bi to bio krvavi nered. Sajt Global Firepover rangira SAD kao najmoćniju konvencionalnu vojsku na svetu, i to bez NATO-a, ali je Rusija prilično na jakom drugom mestu druga (ovde se razlikuje od Giliotija). Ako pogledate dole spisak vojne imovine, SAD pobeđuju Rusiju u skoro svim kategorijama - Rusija ima više tenkova, kopnene artiljerije i minolovaca.

Međutim postoji i jedna dodatna začkoljica - od 2010. godine, američka i ruska vojska sve više sarađuju, uključujući učešće u zajedničkim vojnim vežbama. Za razliku od sovjetskih vremena, ili čak 1990-ih, američki i ruski vojni komandanti se poznaju i međusobno su upoznati sa naoružanjem i strategijama. Postoji “veoma snažan, zajednički napor između naših vojski“, rekao je za Foreign Polici 2012. kontraadmiral Mark C. Montgomeri, zamenik direktora za planove, politiku i strategiju u Evropskoj komandi SAD (EUCOM), dok su ruski oficiri bili u štabu NORAD-a u Koloradu, vežbajući taktiku protiv pobunjenika.

PROKSI RAT

Osim dogovorenog mira bez žrtava, ovo je najbolja od loših opcija. SAD i Rusija su već vodile niz proksi ratova, od kojih su najveći bili Vijetnam-Avganistan. U ovom scenariju, SAD bi mogle da finansiraju ukrajinske snage za borbu protiv ruskih vojnika, sa verovatnim ciljem da ih proteraju sa ukrajinske teritorije. Ili, ako SAD ili NATO podrže ukrajinsku vojsku, Rusija bi mogla finansirati promoskovske separatističke pokrete u Ukrajini protiv nje.

Rusija je pomogla Severnim Vijetnamcima da pobede SAD u jugoistočnoj Aziji, a SAD su pomogle mudžahedinima da pobede Sovjete u Avganistanu. Ako se taj obrazac drži, a Ukrajina je bojno polje, onda je to loša vest za Ruusiju jer tu prednost ide u korist Amerike.

Ili je prenost ipak na strani Rusije? Ostavite nam svoje mišljenje u komentarima i glasajte u anketi.

(MONDO)