Dejvid Benet (57) ulazi u istoriju kao prvi čovek kojem je urađena transplantacija srca svinje, a bio je na rubu smrti u trenutku kada su se lekari odlučili na ovaj korak. Ali jedna stvar o njemu je otkrivena tek nedavno.
Lesli Šumaker Dauni je u ponedeljak bila kod kuće i čuvala svoja dva unuka kada joj je na mobilni telefon stigla poruka. Njena ćerka joj je poslala link do članka o 57-godišnjem muškarcu sa terminalnom srčanom bolešću. Tri dana ranije u Medicinskom centru Univerziteta Merilend, on je dobio genetski modifikovano svinjsko srce. Prva transplantacija ove vrste bila je istorijska, spasila je čovekov život i pružila mogućnost spasavanja drugih.
"Kakav veliki napredak za nauku", pomislila je Lesli čitajući naslov.
Onda se njen telefon ponovo oglasio.
"Maaaaamaaaa“, napisala je njena ćerka. Rekla joj je da pogleda ime čoveka.
Lesli se sledila. Čovek koga su najavljivali kao pionira medicine, Dejvid Benet senior, bio je isti onaj čovek koji je 1988. godine osuđen jer je sedam puta ubo njenog mlađeg brata, ostavivši ga paralizovanim. Edvard Šumaker je proveo narednih 19 godina koristeći invalidska kolica, pre nego što je 2005. doživeo moždani udar i umro dve godine kasnije - nedelju dana pre svog 41. rođendana.
"Ed je patio. Razaranja i traume, godinama i godinama, sa kojima je moja porodica morala da se nosi", rekla je Lesli.
Nakon što je Benet izašao iz zatvora, kaže Lesli, on je "nastavio i živeo dobrim životom. Sada je i pride dobio drugu šansu sa novim srcem. Volela bih, po mom mišljenju, da je pripalo nekome ko je to i zaslužio."
Više od 106.000 Amerikanaca nalazi se na nacionalnoj listi čekanja za transplantaciju organa, a 17 ljudi umire svakog dana ne dobivši organ koji im je potreban. Suočeni sa takvim nedostatkom, nekim porodicama može izgledati nesavesno da će onima koji su osuđeni za nasilne zločine biti data šansa koja je mnogima očajnički potrebna. Ali većina lekara ne deli to mišljenje. Ne postoje zakoni ili propisi koji zabranjuju nekome ko ima kriminalnu istoriju da primi transplantaciju ili eksperimentalnu proceduru poput one koju je imao Benet.
"Ključni princip u medicini je lečiti svakoga ko je bolestan, bez obzira ko je. Mi se ne bavimo odvajanjem grešnika od svetaca. Zločin je pravna stvar," rekao je Artur Kaplan, profesor bioetike na Univerzitetu u Njujorku, a prenosi Vašington post.
Podsetimo, prvi put u istoriji, čoveku je presađeno srce svinje! Ova operacija odigrala se u bolnici u Baltimoru, u američkoj državi Merilend. Pacijent kojem je presađeno srce genetski modifikovane svinje za sada se oseća dobro, ali je rano iznositi dugoročne prognoze, navode njegovi hirurzi.
Dejvid Benet (57) ulazi u istoriju kao prvi čovek kojem je urađena transplantacija srca svinje, a bio je na rubu smrti u trenutku kada su se lekari odlučili na ovaj korak. Dejvid nije bio kandidat za transplantaciju ljudskih organa jer je, kako prenose mediji, "samog sebe diskvalifikovao". Benet je bio mesecima na aparatima i srce mu je bilo oštećeno do te mere da se smatralo da ne bi preživeo operaciju. Takođe nije u ranijem periodu pratio savete lekara, uzimao terapiju niti dolazio na kontrole.
"Znao sam da mi je ovo poslednja šansa, a želim da živim. Šanse su male, ali je ovo moja poslednja šansa. Ili da umrem, ili da me operišu", kazao je Benet pre nego što je stavljen pod anesteziju.
(MONDO)
