RAT NA MORU - NEIZVESNA BORBA DO KRAJA! Kina ima najveću mornaricu ali Amerika se ne predaje, EVO U ČEMU JE NJENA MOĆ! 

Odluka Australije da nabavi podmornice na nuklearni pogon u okviru novonajavljenog saveza sa Sjedinjenim Državama i Britanijom, istakla je regionalnu zabrinutost zbog rastuće pomorske moći Kine u Pacifiku. Opravdavajući odustajanje od ranijeg sporazuma sa Francuskom za konvencionalne podmornice, australijski premijer Skot Morison rekao je da to “nije promena mišljenja, to je promena potrebe“.

Francuska je izgradila 17 novih brodova u istom vremenskom periodu, dok je Britanija proizvela četiri, od kojih su dva bila nosača aviona. Ili drugačije rečeno, za četiri godine, Kina je lansirala ekvivalent francuske pomorske flote, prema tvrdnji admirala Pjera Vandijera, načelnika štaba francuske mornarice. On je rekao da “istorijski kineski pomorski napori“ predstavljaju 55 odsto kineskog budžeta za odbranu.

Kada je reč o podmornicama Peking ima šest podmornica sa balističkim raketama na nuklearni pogon (SSBN) koje su naoružane nuklearnim projektilima, kao i oko 40 jurišnih podmornica, od kojih je šest na nuklearni pogon, navodi “Military Balance” a prema godišnjoj proceni Međunarodnog instituta za strateške studije vojnih kapaciteta širom sveta.

Sa svoje strane, Vašington ima 21 jurišnu podmornicu i osam SSBN-ova u Pacifiku, koji uglavnom deluju iz Perl Harbora, tvrdi američka mornarica. Australija ima šest dizel-električnih podmornica klase Collins švedskog dizajna koje su u upotrebi od sredine 1990-ih, navodi The Economic Times.

Australija je trebalo da osveži svoju flotu sa 12 najsavremenijih jurišnih brodova francuske proizvodnje; uprkos besu iz Pariza, taj dogovor vredan više milijardi dolara je sada odbačen u korist izgradnje flote na nuklearni pogon uz pomoć SAD. Kao i Australija, drugi regionalni akteri su pojačali svoje pomorske sposobnosti, posebno u smislu nabavke sopstvenih podvodnih plovila. Vijetnam, na primer, ima šest podmornica ruskog dizajna; Malezija ima dve podmornice; Indonezija je naručila šest iz Južne Koreje; a Filipini razmišljaju o izgradnji i sopstvene flote. Sve ove zemlje su se nalaze u dugotrajnim pomorskim teritorijalnim sporovima sa Kinom.

U međuvremenu, Japan ima 23 podmornice, Južna Koreja 18, Singapur dve, a Rusija desetak. U znak rastućih tenzija u regionu, Francuska je početkom 2021. rasporedila jednu od svojih nuklearnih jurišnih podmornica, Emeraud, u Pacifik -- prvi put od 2001. godine.

VELIČINA NI(JE) NAJBITNIJA

I Forbs potvrđuje neospornu činjenicu - Kina sada poseduje najveću mornaricu na svetu po broju plovila. Ali to nije nužno metrika koja je bitna.

“Računa se nešto drugo a ne ko ima najviše plovila. Pravi broj koji treba gledati u ovom takmičenju je broj raketnih cevi”, kaže Džeri Hendriks, autor knjige “Obezbediti i održati mornaricu“.

Ratni brod je moćan onoliko koliko je moćno njegovo oružje. Popularna kritika Kraljevske mornarice, na primer, fokusira se na relativno anemičan broj rakrtnih cevi na inače velikim i visokotehnološkim brodovima britanske flote. Poređenje ofanzivnih raketnih kapaciteta američke i kineske flote je ilustrativno. Da, mornarica kineske vojske ima 355 ratnih brodova na liniji fronta velikih bar kao korveta - i više od 400 ako računate i male obalne raketne čamce. Nasuprot tome, američka mornarica ima samo 305 frontalnih brodova.
Ali američki brodovi imaju više nego dvostruko više ofanzivnih projektila - a to čak ni ne računajući rakete koje bi vazdušna krila nosača američke flote mogla da donesu.

Disparitet ima smisla. Sa 4,5 miliona tona, američka flota je dvostruko “teža” od kineske. Pod pretpostavkom razumnog opterećenja oružjem, tonaža je grubi analog borbene sposobnosti. U ovom slučaju, svaki kopneni ili protivbrodski projektil iznad horizonta se računa kao “ofanzivni projektil“. U popisima se računaju raketne cevi ili lanseri, a ne sama municija. Uvek je moguće da bi brod mogao da isplovi u borbu sa manje projektila nego što njegovi lanseri mogu da drže, možda zbog nedostatka oružja.

U svakom slučaju, američka flota u teoriji može uploviti u bitku sa 10.196 ofanzivnih projektila lansiranih sa brodova ili podmornica, kao što su protivbrodske rakete “harpoon” i “naval strike missile” i rakete za kopneni napad “tomahavk”. Taj broj je neizvestan, jer nije jasno koliko protivbrodskih raketa i krstarećih projektila američke podmornice redovno nose. Stvarni ukupan broj USN ofanzivnih projektila mogao bi biti bliži 10.500 ili čak veći.

S druge strane kineska flota se širi kako se sve više razarača i fregata pridružuje floti. Planirani fondovi projektila će sigurno rasti u narednim godinama. Međutim, niko ne očekuje da će se USN-ov broj projektila povećati. Kako se starije krstarice i podmornice sa vođenim projektilima povlače iz upotrebe tokom naredne decenije pre nego što ih novi razarači i podmornice mogu zameniti, američka flota bi mogla da izgubi hiljadu cevi. Pod pretpostavkom, to jest, da robotska plovila ne popune prazninu. Kineskoj floti će biti mnogo teže da sustigne vatrenu moć američke flote iz vazduha.

Sva ova matematika pobija jednu ogromnu kinesku prednost, naravno: ceo PLAN se može koncentrisati u zapadnom Tihom okeanu. S druge strane, USN-ovi brodovi su podeljeni 60-40 između Pacifičke i Atlantske flote. Nije nemoguće u krizi pomeriti brod sa istoka na zapad, ali se taj potez možda neće dogoditi dovoljno brzo da bi bio važan u potencijalno brzom, destruktivnom sukobu. Ali onda postoji američka prednost koja bi mogla biti još važnija. Kina nema pouzdanih saveznika. Sjedinjene Države imaju mnogo. Prošlog leta, američka, britanska i japanska flota formirale su ogromnu flotu u vodama južno od Japana. Tamo su bili - jedan od tri nosača aviona, nosač helikoptera i stotine ofanzivnih projektila.

(MONDO)