Kuba je jedna od udaljenih zemalja koju je video mali broj ljudi iz naše zemlje i koja se često doživljava različito.
Za jedne je Kuba država nasmejanih ljudi gde se pleše, sluša muzika, piju kokteli i gde svuda preovladavaju vedre boje, dok drugi misle da na Kubi vlada beda, siromaštvo, krađe i nehigijena.
Prema rečima Srbina koji je posetio Kubu - istina je negde na sredini. On je za MONDO otkrio kako zaista izgleda život u ovoj egzotičnoj zemlji, da li je bezbedno putovati na Kubu, koje su lepe i ružne strane ove komunističke zemlje i da li je sjaj i beda ovog mesta samo mit.
NIKOLA HTEO DA OSTANE
Nikola Vranić iz Beograda otišao je na Kubu prošle godine u periodu kada se nalet pandemije korona virusa stišavao. Kako kaže, otišao je na neodređeno vreme, sa mogućnošću da tamo i ostane.
"O Kubi sam slušao različite priče i svi se slažu da je to jedna od najautentičnijih zemalja na svetu. Pitanje je koliko dugo će ostati bez uticaja Zapadnih zemalja, posebno Amerike, zbog čega sam hteo da osetim ovu zemlju gde je navodno 'vreme stalo'. Otišao sam turistički i našao povoljan smeštaj nedaleko od Havane i zadržao sam se mesec dana, ali sam se nakon toga vratio u Srbiju zbog posla", kaže za MONDO Nikola Vranić.
Njegov prvi utisak jeste da Kuba zaista ima "šmek" kao da ste putovali kroz vreme, oltajmeri su zaista svuda na ulicama.
"Oni se takvim automobilima odvoze na posao i to nije samo turistički trik. To su automobili iz pedesetih godina sklopljeni od raznih delova američkih, ruskih… Kubanci su iskoristi i to nekako funkcioniše. Stara Havana je najsređeniji deo gde su uglavnom turisti. Kafići su puni, kokteli su svuda na stolovima. Na tome se ne štedi i to mora da "preliva" i sipaće vam otprlike, čak će vam dati i da sami sebi sipate u času koliko želite", kaže on.
NIKOLA OTKRIVA KAKO STVARNO DANAS IZGLEDA KUBA: U radnji nema hleba ali ima RUMA, parče pečenja ili jaje su ČIST LUKSUZ
Ono što ga je iznenadilo jeste što tamo zaista svi plešu, od staraca do dece, jer je muzika svuda, po ulici, kafićima, ispred radnji.
"To je salsa, regeton, čačača... Mladi hvataju na trgovima besplatan internet i puštaju muziku, stariji zaplešu uz pesmu sa radija, njima je to prirodno. Ljudi su pričljivi i radoznali, sve ih zanima. Kada padne kiša oni se ne sklanjaju, već često i zaplešu po ulici, deca se igraju do kasno u noć na ulici. Ipak, budući da porodica Kastro više nije na vlasti, da su demonstracije u toku, pitanje je koliko dugo će se kubanski duh zadržati ", kaže ovaj Srbin.
Hrana na Kubi zavisi od toga da li jedete u restoranu, privatnom smeštaju ili kupujete u prodavnicama. Restorani za turiste su skupi i obrok košta oko 15 do 20 dolara.
"U lokalnim restoranima ješćete povrće, voće, ribu, pirinač, meso… Za njih je voće za doručak, uz parče hleba sa namazom, sasvim uobičajeno. Marketi su poluprazni, česte su nestašice čak i osnovne hrane. Ali zato uvek imaju zalihe ruma i alkoholnih pića od kojih se prave popularni kokteli. Voda nije za piće, toliko je zagađena da je pitanje da li je ispravna i za kupanje", tvrdi on.
Kako kaže, na jaja i svinjsko pečenje na Kubi se gleda kao na luksuz, zbog čega ga je kubanski prijatelj povodom porodičnog slavlja častio komadićem mesa.
"Svinjsko pečenje bilo je isečeno kao jedno parče i upakovano u kutijicu, koji su dobili svi gosti. To se tamo smatra luksuzom. Sve namirnce se proizvode tamo, gotovo ništa se ne uvozi. Kada naiđete na uvoznu robu, ima duplo veću cenu. Šampon koji je kod nas 200 dinara, tamo je 15 evra", objašnjava Beograđanin.
Istina je da su ljudi siromašni, da su svesni koliko se razlikuju od ostataka sveta po manjku novca i materijalnih sredstava, kaže on.
"Na ulicama se često može videti razno smeće, svuda se oseća neprijatan miris. Siromaštvo se oseća na svakom koraku, ali to ipak nije do te mere da su gladni i da nemaju nekakav sistem koji funkcioniše. Jednostavno, imaju obezbeđen besplatan smeštaj, školstvo i najbolje zdravstvo, ali nemaju više od toga. Često čak deluje da im ništa više i ne treba, zato što se mnogo više smeju, šale, razgovaraju nego u bilo kojoj drugo zemlji u kojoj sam bio".
Na Kubi je najnormalnija da date bakšiš svakome za najmanju uslugu, ali kao u svakom siromašnom gradu i zemlji, ljudi se na različite načine snalaze da vam i sami izmame novac.
"Gotovo da nema kriminala, svuda je bezbedno. Policija je svuda i nema većih problema kao što su krađe, ubistva, otmice kao u zapadnim zemljama. Ali, nije retkost da vam uslugu naplate više, da vam nude pomoć za koju kasnije traže novac. Slikanje, vraćanje kusura u pogrešnoj valuti, sve su to načini na koje uzimaju od bogatih stranaca. Ja to nisam mnogo zamerio, jer znam u kakvoj su situaciji", kaže Srbin.
