Da li Putin drži sve karte? Hoće li kupovati vreme na Zimskim olimpijskim igrama na kojima će biti gost kineskog predsednika Si Đinpinga? Da li je on dobar taktičar, ili loš strateg?
Dok su ratni razgovori oko Ukrajine dostizali vrhunac i strah od invazije tokom protekle nedelje, jedan svetski lider ostao je odlučno iznad sukoba: ruski predsednik Vladimir Putin. Ne, Putin nije bio na odmoru. Lider Kremlja se držao punog rasporeda, ali je davao oskudne javne primedbe o međunarodnoj krizi koja je uzavrela.
Prošle srede, Sjedinjene Države i NATO dostavile su svoje pisane odgovore na ruske bezbednosne zahteve, nudeći Moskvi ono što je američki državni sekretar Entoni Blinken opisao kao diplomatsko skretanje sa opasnog puta eskalacije ka ratu.
A onda tišina. Putin je u četvrtak proveo dan u svečanoj javnoj poseti Piskarjevskom memorijalnom groblju kako bi obeležio godišnjicu ukidanja opsade Lenjingrada polažući cveće na zajedničku grobnicu u kojoj su i posmrtni ostaci njegovog starijeg brata Viktora, koji je preminuo kao dete tokom blokade grada.
Putin je u petak predsedavao sastankom o nacionalnoj bezbednosti. Ali opet, Kremlj je dao samo anodno očitavanje i objavio kratak isečak Putinovog razgovora o novom spoljnopolitičkom dokumentu. Dok je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov ponudio nekoliko šturih ocena pisma - rekavši da Rusi nisu imali "pozitivnu reakciju" na glavnu tačku problema, poziv Kremlja da se zaustavi dalje širenje NATO-a na istok - bilo je jasno da će svet morati da sačeka snažniji Putinov odgovor, navodi CNN.
A Putin može da čeka. Dok su se zapadni lideri uneli oko ukrajinske krize, Putin je čovek koji se suočava sa veoma malim unutrašnjim političkim pritiskom. Njegova politička opozicija je sklonjena sa strane ili stavljena u zatvor, ima popustljive državne medije i ne mora da razmišlja o bilo kakvoj kampanji za reizbor u bliskoj budućnosti. On ne mora da se konsultuje sa neposlušnim parlamentom o spoljnim poslovima. To ga čini jedinim čovekom za razgovor. Francuski predsednik Emanuel Makron je u petak telefonom razgovarao sa Putinom o ukrajinskoj krizi, pri čemu je iz Jelisejske palate saopšteno da je Putin rekao Makronu da je "on jedini sa kojim je mogao da vodi tako duboku diskusiju“.
Makron, koji se sprema za predsedničku kampanju, nije bio jedini koji se bavi krizom. Britanski premijer Boris Džonson - na izmaku zbog okupljanja u Dauning Stritu i spasavanja životinja u Avganistanu - rekao je u petak da planira da razgovara sa Putinom i da je spreman da otputuje u region u pokušaju da ublaži krizu. Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan dao je dve odvojene ponude - pozvao je ruskog predsednika da prisustvuje samitu i istakao sebe kao nekoga ko bi hteo da posreduje između Rusije i Ukrajine. Kremlj je rekao da je Putin prihvatio poziv, naravno u zavisnosti od rešavanja "epidemiološke situacije“, i da nijedan datum nije određen - iako je turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu rekao novinarima u četvrtak da ga je Kremlj obavestio da će to biti nakon što se Putin vrati sa otvaranja Olimpijskih igara u Pekingu koje počinju 4. februara.
Da li Putin drži sve karte? Hoće li kupovati vreme na Zimskim olimpijskim igrama na kojima će biti gost kineskog predsednika Si Đinpinga? Da li je on dobar taktičar, ili loš strateg? Proricanje Putinovog master plana može biti zabava za stručnjake, ali ruski predsednik je veoma dugo iznosio svoje namere veoma jasno. Ne treba čitati Putinove misli. Njegove reči govore same za sebe.
Putin je još 2007. izneo svoje glavne pritužbe na Minhenskom bezbednosnom forumu. Njegov argument? Proširenje NATO alijanse na bivše članice Varšavskog pakta i baltičke države bio je akt agresije usmeren na Rusiju.
"Mislim da je očigledno da širenje NATO-a nema veze sa modernizacijom same alijanse niti sa obezbeđivanjem bezbednosti u Evropi. Naprotiv, predstavlja ozbiljnu provokaciju koja umanjuje nivo međusobnog poverenja. I imamo pravo da se zapitamo: Protiv koga je ovo proširenje namenjeno?“, rekao je on tada.
A onda je došlo do stacioniranja američke protivraketne odbrane u Evropi. Po Putinovom mišljenju, raketna odbrana - koju je Vašington objasnio tu instalirao, kako tvrdi Amerika, zbog Irana i Severne Koreje - zapravo je bila osmišljena da potkopa rusko nuklearno odvraćanje. Još zlokobnije, Putin je rekao ovo - Uveren sam da istoričari budućnosti neće opisati našu konferenciju kao onu na kojoj je proglašen Drugi hladni rat. Ali bi mogli.
Taj sukob - nazovite ga Hladni rat Lajt verzija, ili Hladni rat 2.0 - je od tada postepeno dobijao na zamahu, kroz uzastopne krize: ruska aneksija Krima 2014. i rat u Donbasu; intervencija Kremlja u građanskom ratu u Siriji 2015. godine; Rusko mešanje u američke izbore 2016; trovanja u Solsberiju 2018. u Engleskoj, i tako dalje. Putin je takođe izgradio obrazloženje za rat tokom leta kada je objavio istorijski esej od 5.000 reči, tvrdeći, u suštini, da su Ukrajinci i Rusi jedna nacija. Nezavisna Ukrajina je, po njegovom mišljenju, bila „veštačka podela“ dva naroda i zbog toga nije prava država. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da Putin i njegova vlada "neće žuriti sa presudama". Sada kada Drugi hladni rat preti da se pretvori u veoma vruć, svet mora da sačeka da vidi da li sledeći Putinov potez signalizira preokret na gore u globalnim poslovima.
(MONDO)
