Ruska vojska preuzela je kontrolu nad nekadašnjom nuklearnom elektranom u Černobilju. Ovo je za agenciju Rojters prvi potvrdio savetnik ukrajinskog predsednika Mihailo Podoljak.
Zvona za uzbunu zazvonila su na Zapadu kada su ruske snage zauzele nuklearnu elektranu u Černobilju u ranim satima svoje invazije na Ukrajinu u četvrtak, pa se postavlja pitanje zašto bi Rusija radioaktivnu pustoš učinila jednom od svojih prvih meta u Ukrajini?
Dok ceo odgovor možda znaju samo najviši zvaničnici u Moskvi, pretpostavlja se da su Rusi to uradili jer je Černobilj jedan od najdirektnijih puteva do Kijeva, ukrajinske prestonice.
"Lokacija je važna zbog toga gde se nalazi. Ako su ruske snage napale Kijev sa severa, Černobilj je tu na putu, skoro na putu“, rekao je u intervjuu penzionisani general-potpukovnik Ben Hodžis, bivši komandant američke vojske u Evropi.
Černobil je udaljen manje od 16 kilometara od granice Ukrajine sa Belorusijom, ruskim saveznikom gde Moskva gomila trupe u pripremama za napad. Ruta od Belorusije do Kijeva preko Černobilja mogla bi biti posebno privlačna ruskim vojnim planerima jer bi im omogućila da pređu reku Dnjepar u Belorusiji, izbegavajući potencijalno opasan prelazak glavne reke, koja deli Ukrajinu, iza neprijateljskih linija.
"Oni to žele jer žele da preuzmu kontrolu nad celom zemljom. Oni žele da opkole prestonicu.“, rekla je Evelin Farkaš, koja je bila zamenica pomoćnika ministra odbrane za Rusiju, Ukrajinu i Evroaziju u Obaminoj administraciji.
Russian tanks are moving from the Chernobyl zone to Kiev
— Intel Stream (@IntelStream)February 25, 2022
To stop them, the Ukrainian military had to blow up the bridge near the village of Ivankov.#Ukraine#Kyivpic.twitter.com/iGNl4cO3GT
Velika "zona isključenja" okružuje oštećeni reaktor u Černobilju i napušteni obližnji grad Pripjat, gde su radnici proveli godine mukotrpno demontirajući bivšu elektranu i čisteći radioaktivne ostatke. Nakon eksplozije 1986. godine, radioaktivni oblak je lebdio širom Evrope. Radioaktivnost područja smanjila se u decenijama od katastrofe, a studije su otkrile uspešne populacije divljih životinja u zoni isključenja, uprkos kontaminaciji u tlu, prema Svetskom nuklearnom udruženju.
Nedavne borbe u ovoj oblasti ove nedelje mogle bi da uzburkaju kontaminirano tlo i druge ostatke, izazivajući zabrinutost zbog mogućnosti štetnih uticaja na životnu sredinu koji bi se mogli proširiti daleko izvan terena.
Farkaš je rekao da čak i ako ruski predsednik Vladimir Putin nema interesa za samu povučenu elektranu, Moskva bi želela da obezbedi taj objekat, posebno sa potencijalom za dugotrajnu borbu sa ukrajinskim pobunjenicima ako Rusija nastavi da okupira zemlju.
"Oni sigurno ne žele da nuklearni materijal slobodno pluta okolo. Shvataju opasnost tamo“, rekla je ona.
Sovjetski Savez je izgradio černobilsku elektranu kada je kontrolisao Ukrajinu, a mnogi smatraju da je tamošnja katastrofa iz 1986. faktor koji je doprineo padu bivše supersile nekoliko godina kasnije. Katastrofa je bila predmet istorijskog revizionizma u decenijama od tada dok Putin i njegovi saveznici pokušavaju da preokrenu Sovjetski Savez u pozitivnijem svetlu. Nakon popularnosti mini-serije HBO-a iz 2019. o Černobilju, koja je katastrofu prikazala kao proizvod sovjetskog lošeg upravljanja, TV mreža koju podržava Kremlj pokrenula je sopstvenu seriju okrivljujući CIA-u.
Чернобыльpic.twitter.com/QAC3CrJPj2
— M:ara (@gt_lozt)February 24, 2022
Neoštećeni reaktori u elektrani nastavili su da proizvode struju za Ukrajinu sve do 2000. godine, kada je elektrana zauvek zatvorena.
"To je beskorisna nekretnina. Ali ako želite brzo da zauzmete Kijev, prođite kroz Černobilj", rekao je jedan pomoćnik Kongresa.
Sva dešavanja iz Ukrajine pratite u našem blogu uživo!
(MONDO)
