Vladimir Putin odluke donosi uglavnom sam ali, ako nekoga i konsultuje, to su ovi ljudi. U njih ima najveće poverenje.
Iako Vladimir Putin deluje kao prilično usamljena figura, on se uvek oslanjao na svoj bliski krug saradnika od kojih su mnogi svoje karijere gradili u ruskim službama bezbednosti. Neki od njih ključne su figure i u ovom ratu, koji Putin vodi protiv Ukrajine.
Sergej Šojgu (ministar odbrane)
Sergej Šojgu njegov je dugogodišnji bliski saradnik, koji u javnim istupima reciklira Putinove teze o demilitarizaciji Ukrajine i zaštiti Rusije od takozvane vojne pretnje sa Zapada. Reč je o čoveku koji s Putinom odlazi na izlete u Sibir u lov i ribolov koji se nekad smatrao njegovim mogućim naslednikom. Mnogi smatraju kako je njegov glas najuticajniji kod predsednika.
"Šojgu nije samo šef vojske, on je delomično glavni začetnik ruske ideologije koja se zasniva na istoriji i on je taj koji kontroliše ceo narativ", kazao je Andrej Soldatov, ruski stručnjak za bezbednost.
Njemu su pripisane zasluge za vojnu okupaciju Krima 2014. godine. Takođe je vodio i rusku vojnu obavještajnu službu GRU, za koju se smatra da je organizovala barem dva napada nervnim otrovom – smrtonosni napad 2018. u mestu Salisburiu u Engleskoj, i neuspešan napad na lidera ruske opozicije Alekseja Navaljnog u Sibiru 2020. godine. Stručnjak za ruske bezbednosne službe Andrej Soldatov tvrdi da je ministar odbrane Šojgu još uvek najuticajniji glas koji Putin želi čuti, piše BBC.
"Šojgu nije samo zadužen za vojsku, on je delimično zadužen i za ideologiju, a u Rusiji se ideologija uglavnom svodi na pričanje o istoriji. On kontroliše taj narativ", kaže Soldatov.
Kao načelnik glavnog štaba, njegov je zadatak bio da organizuje invaziju na Ukrajinu i da to brzo reši. Šojgu je imao veliku ulogu u svim vojnim kampanjama Vladimira Putina, još otkad je komandovao jednom od ruskih armija u ratu u Čečeniji 1999. godine. On je takođe bio jedna od glavnih osoba u vojnom planiranju napada na Ukrajinu, i zato je nadzirao vojne vežbe u Bjelorusiji ove godine.
Valerij Gerasimov (načelnik glavnog štaba ruskih oružanih snaga)
Stručnjak za Rusiju, Mark Galeoti, Gerasimova opisuje kao "nikad nasmejanu gromadu od čoveka." Gerasimov je takođe imao ključnu ulogu u vojnoj kampanji aneksije Krima 2014. godine, a neki tvrde da je u međuvremenu skrajnut u stranu zato što je zapeo početak invazije na Ukrajinu i zbog niskog morala među vojnicima koji su tamo poslani.
Nikolaj Patrušev (sekretar ruskog nacionalnog saveta za bezbednost)
"Patrušev je maksimalno ratoboran, godinama je čvrsto uveren da Zapad pokušava da napakosti Rusiji", kaže Ben Nobli, univerzitetski profesor ruske politike na “University College” u Londonu. Reč je o jednom od trojice Putinovih lojalista koji su blisko sarađivali s njim još od 1970-ih u Sankt Petersburgu, još iz vremena kad se taj grad zvao Lenjingrad.
Putin i Patrušev radili su zajedno u starom KGB-u za vreme komunizma, a Patrušev je zamenio Putina na čelu tajne službe koja je nasledila KGB, današnji FSB, od 1999. do 2008.
"On je taj koji predvodi svaki borbeni poklič, i čini se da se Putin u svom razmišljanju pomerio prema njegovim ekstremnijim stavovima", kaže Nobli.
Aleksandar Bortnikov (direktor federalne službe za bezbednost FSB)
Stručnjaci za Kremlj kažu da Putin veruje informacijama koje dobija od službi za bezbednost više od bilo čega drugog, a za Bortnikova se smatra da spada u najuži krug njegovih ljudi. Bortnikov je preuzeo čelno mesto FSB-a nakon što je Patrušev otišao na novu poziciju.
Iako je Bortnikov važan, njegova uloga nije da se na bilo koji način suprotstavlja Putinu ili da ga savjetuje kao ostali, piše BBC.
Sergej Nariškin (direktor tajne službe za inostranstvo SVR)
Tercet starih lenjingradskih špijuna kompletira Sergej Nariškin koji je bio uz Putina tokom gotovo cele njegove karijere. Sergej Nariškin se takođe dugo druži s Putinom, još od Sankt Petersburga 1990-ih, pa zatim u Putinovom kabinetu 2004. Kasnije je postao predsednik ruskog parlamenta, a na čelu je Ruskog istorisjkog društva te ima važnu ulogu u pružanju Putinu ideološkog narativa za njegove postupke. Prošle godine je dao intervju dopisniku BBC-ja iz Moskve u kojem je poricao da je Rusija trovala protivnike ili izvršila sajber napade ili se mešala u izbore u drugim državama.
Sergej Lavrov (ministar spoljnih poslova)
Već 18 godina Lavrov je glavni diplomata Rusije, zadužen za prezentovanje ruskih stavova svetu iako sam po sebi nema neku veliku ulogu u donošenju odluka. Lavrov, koji danas ima 71 godinu, još je jedan dokaz koliko se Vladimir Putin oslanja na ljude iz njegove vlastite prošlosti. Navodno je odavno maknut u stranu kad se radi o bilo čemu vezanom za Ukrajinu jer iako je na glasu kao borben i grub čovek, Lavrov je zagovarao nastavak diplomatskih pregovora o Ukrajini, piše BBC.
Valentina Matvijenko (predsednica Saveta federacije)
Jedna od retkih žena u Putinovoj ekipi, bila je ključna osoba u glasanju gornjeg doma ruskog parlamenta kojim se odobrilo slanje ruskih vojnih snaga u inostranstvo, čime je popločan put invaziji. Valentina Matvijenko još je jedna verna saradnica iz Sankt Petersburga, koja je pomogla da aneksija Krima 2014. godine prođe glatko. Za nju se ne smatra da spada u krug ljudi koji donose odluke. Kao i svi drugi članovi ruskog saveta za nacionalnu sigurnost, njena uloga je da učestvovanjem stvori utisak da se odluke donose kolektivnom raspravom, iako je puno izglednije da je Putin već odlučio što će se dogoditi.
Viktor Zolotov (šef Nacionalne garde)
Bivši telohranitelj Vladimira Putina danas je na čelu ruske nacionalne garde koja se zove Rosgvardija. Ruski predsednik osnovao ju je pre šest godina kao neku vrstu lične vojske koju analitičari uspoređuju s pretorijanskom stražom iz Rimskog carstva. Odabirom svog ličnog telohranitelja za čelnika takve organizacije Putin je osigurao njihovu lojalnost, a Viktor Zolotov je članstvo u gardi, navodno, povećao na 400.000 ljudi.
(MONDO)
