Preporuke, između ostalog, uključuju sporiju vožnju, rad od kuće, dane bez automobila u gradovima, jeftiniji javni prevoz i podsticanje prakse deljenja prevoza, a ove mere bi mogle da u roku od četiri meseca smanje potražnju za naftom za 2,7 miliona barela dnevno.
Suočeni smo s globalnom energetskom krizom pokrenutom ruskom invazijom na Ukrajinu, pa Međunarodna agencija za energiju (IEA) preporučuje razvijenim zemljama plan u deset tačaka kako bi se u mesecima uoči letne sezone, kad se beleži najveća potrošnja nafte, značajno smanjila potražnja za tim energentom.
Budući da najveći deo potražnje za naftom dolazi iz transporta, plan se fokusira na mogućnost smanjenja potrošnje nafte "u prevozu ljudi i robe od tačke A do tačke B", a kao temelj koristi "konkretne mere", uvedene u nizu zemalja i gradova. Time bi se, napominju, smanjio rizik mogućih velikih problema sa nabavkom energenata. Takođe, smanjilo bi se opterećenje visokih cena na potrošače, ali i ekonomske štete.
U IEA su izračunali da bi kratkoročni plan u deset točaka, kad bi se u potpunosti primenio u razvijenim zemljama, smanjio potražnju za naftom za 2,7 miliona barela dnevno u roku od četiri meseca, što je ekvivalent potražnje za naftom svih automobila u Kini.
"To bi moglo značajno da smanji potencijalne napetosti u vreme kad velike količine ruske nafte možda neće više stizati na tržište i kad se približava sezona najveće potražnje u julu i avgustu", objavili su, dodajući kako bi efekt bio još veći da mere takođe usvoje, delimično ili u potpunosti, i zemlje u razvoju.
Većina potražnje za naftom dolazi, naravno, od prometa pa se plan u deset točaka i fokusira na taj sektor, odnosno donosi konkretne mere kako da se manje troši na prevoz ljudi i robe, a neke zemlje i gradovi već su počeli da primenju različite varijante ovog plana. Preporuke uključuju ograničenja za vožnju, kao i putovanja avionima, odnosno sporiju vožnju, rad od kuće, dane bez automobila u gradovima, jeftiniji javni prevoz i podsticanje prakse deljenja prevoza.
Fatih Birol, predsednik IEA, upozorio je da bi takvi koraci mogli da postanu nužnost zbog toga što su naftna tržišta u vanrednoj situaciji koja bi mogla da postane još gora. Oko 2,5 miliona barela dnevno ruskog izvoza nafte moglo bi da nestane sa tržišta zbog uticaja rata u Ukrajini i bojkota koji primenjuju veliki potrošači, rekao je. Rusija je jedan od vodećih svetskih proizvođača i izvoznika nafte, pa bi smanjenje potrošnje kroz kratkoročne mere koje predlaže IEA mogle da pomogne da se nadomesti potencijalni gubitak nafte s tog tržišta.
Naime, Birol ocenjuje da bi zbog ruske agresije na Ukrajinu svet mogao da se suoči s najvećim šokom pri nabavci nafte zabeleženim zadnjih decenija. Više od polovine izvoza ruske nafte ide u Evropu, a oko 20 odsto u Kinu, kaže IEA, ali "tržište je globalno, što znači da promene u nabavci i cenama utiču na svakoga".
Deset ključnih mera IEA i uštede koje bi se postigle izražene su u kb/d (hiljadu barela nafte dnevno):
1. Smanjiti maksimalno dozvoljenu brzinu na auto-putevima za najmanje 10km/h;
To štedi oko 290 kb/d nafte koja se koristi za automobile i dodatnih 140 kb/d za kamione
2. Rad od kuće do tri dana nedeljno gde je to moguće;
Jedan dan nedeljno štedi oko 170 kb/d, a tri oko 500 kb/d
3. Nedelja bez automobila u gradovima;
Svaka nedelja štedi oko 380 kb/d, a jedna mesečno štedi 95 kb/d
4. Pojeftinjenje javnog prevoza i podsticanje hodanja i vožnje biciklom;
Štedi oko 330 kb/d
5. Alternativni pristup privatnim automobilima u velikim gradovima;
Štedi oko 210 kb/d
6. Povećanje usluga deljenja automobila i usvajanje praksi smanjenja korišćenja goriva;
Štedi oko 470 kb/d
7. Promovisanje efikasne vožnje za kamione i dostavu robe;
Štedi oko 320 kb/d
8. Korišćenje brzih i noćnih vozova umesto aviona gde god je moguće;
Štedi oko 40 kb/d
9. Izbegavanje poslovnih putovanja avionima gde postoje alternativne opcije;
Štedi oko 260 kb/d
10. Veće prihvatanje električnih i drugih efikasnijih vozila;
Štedi oko 100 kb/d
(Mondo/Jutarnji)
