Upkos tome što ispitivanja javnog mnjenja u Rusiji sugerišu da javnost u velikoj meri podržava takozvanu "specijalnu vojnu operaciju" u Ukrajini, određeni pripadnici ruske elite se bune protiv rata.
U pitanju su naročito oni koji su se obogatili pre nego što je aktuelni predsednik Vladimir Putin došao na vlast. Sada su počeli da govore protiv ruske invazije, piše Vašington Post.
Mnogi od njih u tim su se, ne preterano glasnim istupima, ipak fokusirali na vlastite probleme. Sankcije koje je su zemlje grupisane oko bloka SAD-EU-NATO nametnule Rusiji su kao nova Gvozdena zavesa i ruski tajkuni zbog njih ne mogu da pristupe desetinama milijardi dolara kojima su raspolagali pre rata u Ukrajini.
"U jednom su danu uništili stvari koje su se gradile godinama. To je katastrofa", rekao je jedan biznismen koji je na dan početka invazije pozvan na sastanak s predsednikom Putinom.
Bela kuća je u četvrtak ruskim oligarsima donela još loših vesti kada je objavila predlog da se njihova blokirana imovina proda na otvorenom tržištu i zarada da Ukrajini.
Najmanje četiri oligarha koji su se obogatili u mandatu Putinovog prethodnika Borisa Jeljcina već su napustili Rusiju. Najmanje četiri visokopozicionirana zvaničnika podneli su ostavke i napustili zemlju. Među njima se našao i Anatolij Čubajs, posebni savetnik Kremlja za održivi razvoj i vođa privatizacije za vreme Jeljcina.
Drugi visokorangirani zvaničnici koji su nužni za funkcionisanje zemlje nisu pošli njegovim koracima. Neki ne mogu da odu čak i kad bi to hteli. U takvom je "zatvoru", na primer, guvernerka centralne banke Ruske Federacije Elvira Nabjulina. Ona je ostavku ponudila nakon što je su zemlje grupisane oko bloka SAD-NATO-EU Rusiji nametnule sankcije, ali Putin je odbio da je prihvati.
Više ruskih milijardera, visokopozicioniranih bankara, visokopozicioniranih zvaničnika i bivših zvaničnika reklo je da ih je Putin zavarao i da osećaju da se na njega ne može uticati jer užim krugom njegovih najbližih saradnika dominira šačica tvrdolinijaša iz sektora bezbednosti. Nezadovoljni su u svojim dosadašnjim javnim istupima na tu temu bili prilično suzdržani i uglavnom su se fokusirali na pitanje ruskog odgovora na sankcije. Niko od njih nije direktno kritikovao Putina.
- Vladimir Lišin, čelnik jednog od četiri najveća proizvođača čelika u Rusiji, kritikovao je predlog da se stranci nateraju da niz sirovina plaćaju isključivo u rubljima. Lišin je u razgovoru za jedne moskovske novine rekao da bi usvajanje tog predloga dovelo do "izbacivanja" Rusije s međunarodnih tržišta.
- Vladimir Potanjin, vlasnik firme za rudarenje nikla i paladija "Nornickel" i jedan od arhitekata privatizacije koja je u Rusiji sprovedena 1990-ih godina, upozorio je da će predlozi da se zapleni imovina firmi koje su zbog rata napustile Rusiju uništiti poverenje investitora.
Poslovni magnat Oleg Deripaska rat u Ukrajini nazvao je "ludilom" te predvideo da će ekonomska kriza koja je zbog sankcija zadesila Rusiju biti gora od one koja je zemlju pogodila 1998. godine. Uz to, tvrdio je da Putinova ekonomska politika nije rezultirala rastom ruske ekonomije i plata njenih građana. Rekao je i da će se Rusija "dugo stideti" rata u Ukrajini, ali i dodao da je za njega podjednako kriv Zapad.
Jedan od učesnika sastanka 37 najbogatijih ruskih biznismena i Vladimira Putina koji se održao nekoliko sati nakon početka rata u Ukrajini rekao je da su mnogi od njih bili šokirani i utučeni.
"Nikad ih pre nisam video toliko šokirane. Neki nisu mogli da govore", rekao je drugi učesnik istog sastanka.
Dok su čekali da Putin dođe na sastanak, a čekali su ga više od dva sata, shvatili su da će se njihova poslovna carstva koja su gradili više od 30 godina vrlo brzo urušiti.
"Neki su rekli 'izgubili smo sve'", rekao je jedan od njih.
Međutim, kada ja Putin došao, nisu mu uputili nijednu kritiku. Nisu se usudili. Ruski predsednik im je rekao da će njihova zemlja ostati deo međunarodnih tržišta. To se obećanje pokazalo lažnim. Dodao je i da nije imao izbora te da je morao da naredi "specijalnu vojnu operaciju".
U međuvremenu je izglasan zakon koji predviđa da se svako kritikovanje rata kazni zatvorom u maksimalnom trajanju od 15 godina. Putinov režim je predložio da se u ministarstvima ustanovi novi sistem u sklopu kojeg bi se Kremlju, putem svojevrsnih političkih komesara, dojavljivalo kakvog je ko raspoloženja i kako se oseća.
Putinova odluka šokirala je i druge pripadnike ruske elite - tehnokrate i neke članove sigurnosnih službi.
"Osim onih koji su bili direktno uključeni u pripremanje invazije, ministra odbrane Sergeja Šojgua, načelnika Glavnog štaba oružanih snaga Valerija Gerasimova i par ljudi iz Federalne bezbednosne službe (FSB), niko nije znao šta se sprema", rekao je za Vašington Post jedan ruski milijarder.
Mnogi su verovali da će se Putin fokusirati na Donjeck i Lugansk. Jedan visoki zvaničnik je rekao da se Rusija pripremila za izbacivanje iz SWIFT-a, međunarodne bankarske mreže za obradu podataka i komunikaciju, ali da se nije pripremila za sveobuhvatne sankcije koje su joj nametnute.
Ruski milijarderi koji trpe zbog sankcija i neki članovi sigurnosnog establišmenta na rat u Ukrajini sada gledaju s rastućim zaprepašćenjem.
Jedna osoba je u razgovoru za Post referirala direktno na Šojgua kada je rekla: "Svi oni žele normalan život. Imaju kuće, decu i unuke. Ne treba im rat. Nisu svi suicidalni. Žele da žive lepo. Žele da njihova deca imaju sve te da mogu da putuju na najluksuznije lokacije."
"Možda ne podržavate rat, ali morate da ćutite i podržavate svoje sunarodnike jer neki vaši vojnici umiru. Možda niste srećni, ali ne smete to reći", rekao je poznanik jednog milijardera koje je bio prisutan na sastanku Putina i biznismena koji se održao 24. februara.
Pojedini tajkuni su pobegli iz Rusije
Sergej Pugačev koji je Rusiju napustio 2011. godine, ukazao je na to da tajkuni još paze da na Putinov račun ne upute kritiku. Jedan bivši bankar sa Zapada koji je sarađivao s ruskim oligarsima rekao je da oni bogataši koji su se obogatili za vreme Putinova uspona nikada neće kritikovati ruskog predsednika. Pugačev je dodao da u Moskvi i drugde u Rusiji ima i onih kojima rat ne smeta te koji zbog toga neće kritikovati Putina. Pugačev kaže da su uglavnom kritikovali vojsku jer se nije bolje pripremila za napad.
Prema pisanju "Vašington Posta", nakon inicijalnih sankcija, ruska se ekonomija, čini se, stabilisala. Navode da je to tako jer Evropi svakog dana prodaje naftu i gas u vrednosti od 800 miliona dolara. Odluka Centralne banke koja izvoznike tera da prodaju 80 posto svojih gotovinskih prihoda onemogućila je imploziju rublje, a sve je to Putina navelo da utvrdi da "ekonomski blickrig" kojim je Rusija napadnuta nije uspeo.
Nabjulina je, međutim, ranije ovog meseca rekla da posledice sankcija tek treba da se osete, pa da najgore tek sledi i da ruska ekonomija ne može da živi od rezervi. Pugačev kaže da Putinova pozicija zbog toga nije sigurna.
"Za tri meseca će fabrike i prodavnice ostati bez inventara, a saznaće se i koliko je ruskih vojnika stradalo u sukobima u Ukrajini.
Uprkos tome što im je zadat gotovo pa smrtonosan udarac, ruske poslovne elite još su, čini se, skamenjene od straha.
"Ne znam ko ima mu*a da se usprotivi. Ako rat potraje i ako elite počnu da gube, onda šanse za pobunu rastu. Doći će do ozbiljne bitke za Donbas. Ako u njoj Rusija ne pobedi, onda će doći do velike bitke unutar ruskih elita", rekao je jedan biznismen.
(MONDO)
