Ranije ove godine obeležena 50. godišnjica posete Ričarda Niksona, bivšeg predsednika Sjedinjenih Država, Kini. Organizator tog kinesko-američkog sporazuma, koji je označio veliki pomak u Hladnom ratu i odvajanju Kine od Rusije, bio je Henri Kisindžer, bivši američki državni sekretar i savetnik za nacionalnu bezbednost. Ali danas Rusija i Kina imaju bliže odnose nego tada. Da li to znači novi hladni rat sa Kinom?, postavlja pitanje Fajnenšel tajms.

“U vreme kada smo se 'otvorili' prema Kini, Rusija je bila glavni neprijatelj, ali naši odnosi sa Kinom su bili onoliko loši koliko su mogli biti. Kada imate dva neprijatelja, nije pametno da ih tretirate potpuno isto, to je bio naš stav prema ‘otvaranju’ prema Kini. A to je nastalo zbog tenzija koje su se autonomno razvile između Rusije i Kine. Bivši šef Sovjetskog Saveza Leonid Brežnjev nije mogao da zamisli da bi se Kina i SAD mogle ujediniti. Ali Mao Ce Tunga je, uprkos svom ideološkom neprijateljstvu, bio spreman da započne pregovore. Kinesko-ruski savez je u principu protiv stečenih interesa i sada je uspostavljen. Ali meni se ne čini da je to u suštini trajna veza“, kaže Kisindžer.

Ali da li je u geopolitičkom interesu Amerike da podstakne veću distancu između Rusije i Kine? Bivši američki državni sekretar smatra da će globalna geopolitička situacija doživeti značajne promene nakon završetka rata u Ukrajini.

“Nije prirodno da Kina i Rusija u svemu imaju identične interese. Posle rata u Ukrajini, Rusija će morati da preispita svoj odnos prema Evropi i NATO-u. Mislim da nije mudro zauzeti suparnički stav prema dve ‘suprotstavljene’ države. Ni Rusija ni Kina neće postati intimni prijatelji Zapada, ali kada se pojave konkretna pitanja, moramo ostaviti otvorenu mogućnost za drugačiji pristup ovim pitanjima. U periodu koji je pred nama ne treba da ujedinjujemo Rusiju i Kinu kao sastavni element”, rekao je Kisindžer a prenosi FT.

Osvrnuo se i na administraciju Džoa Bajdena, koja svoj veliki geopolitički izazov predstavlja kao borbu demokratije protiv autokratije.

“Moramo biti svesni razlika u ideologijama i njihovim tumačenjima. S obzirom na evoluciju tehnologije i ogromnu destruktivnost trenutno raspoloživog naoružanja, strana neprijateljstva bi nam mogla nametnuti zahtev za promenom režima u Rusiji, ali mislim da to treba da izbegavamo, tj. Da sospstvenim stavovima utičemo na takve promene”, rekao je bivši američki državni sekretar.

Što se tiče nuklearnih pretnji, Kisindžer kaže da smo danas suočeni sa tehnologijama koje mogu da proizvedu nivo nezamislive katastrofe.

“Čudan aspekt trenutne situacije je da se naoružanje umnožava na obe strane i da se njegova sofisticiranost svake godine povećava. Ali gotovo da nema međunarodne debate o tome šta bi se dogodilo kada bi se nuklearno oružje zaista upotrebilo. Moramo shvatiti da sada živimo u potpuno novoj eri. Tehnologija se širi svetom, pa će diplomatiji i ratu biti potreban drugačiji sadržaj i to će biti izazov”, rekao je Kisindžer.

Kisindžer se sa Vladimirom Putinom sastao 20 do 25 puta. Ruski predsednik je zapretio da će odgovoriti nuklearnim oružjem ako smatra da je njegov režim pod egzistencijalnom pretnjom. Gde je Putinova crvena linija u ovoj situaciji?

Sa Putinom sam se sastajao kao istraživač međunarodnih odnosa otprilike jednom godišnje u periodu od 15 godina i to samo zbog akademskih strateških diskusija. Mislio sam da su njegova osnovna uverenja neka vrsta mističnog verovanja u rusku istoriju. Takođe mislim da se oseća uvređenim zbog ovog ogromnog jaza koji se otvorio između Rusije i Evrope i Istoka. Proširenje NATO-a za njega predstavlja veliku pretnju. Ali nikada ne bih predvideo napad tolikih razmera i pokušaj preuzimanja još jedne priznate države. Mislim da je Putin pogrešno procenio situaciju sa kojom se suočio na međunarodnom planu i očigledno je pogrešno procenio sposobnost Rusije da izvede tako veliki poduhvat. Kada dođe vreme za nagodbu, svi moraju da vode računa o tome da se nećemo vraćati na prethodni odnos, već na poziciju koja će biti drugačija za Rusiju, ali ne zato što mi to zahtevamo, već zato što je Rusija sama proizvela tu poziciju”, kaže Kisindžer za Fajnenšel tajms.

Za njega je sada najvažnije pitanje dokle će trajati ova eskalacija i rat u Ukrajini i da li će se proširiti.

“Nemam mišljenje o tome da li je Putin došao do granice svojih mogućnosti. Ako sukob eskalira, da li će se koristiti nova kategorija naoružanja koja nikada nije korišćena za 70 godina postojanja? Ako se ta granica pređe, biće to izuzetno značajan događaj. Jer na globalnom nivou, ne znamo koje bi bile sledeće linije podele. Jedna stvar koju ne bi trebalo da radimo, po mom mišljenju, je jednostavno da to prihvatimo”, rekao je bivši američki državni sekretar.

Što se tiče Kine i predsednika Si Đinpinga, Kisindžer smatra da kineski lider sada najviše razmišlja o tome kako da izbegne situaciju u kojoj se našao Putin.

“Mislim da mu nije prioritet da se većina sveta okrene protiv njega i Kine, bez obzira na krizu koja može da nastane”, zaključio je on.

(MONDO)