Kritičari Vladimira Putina kažu da on jednostavno ne razume rusku vojsku.
Dan pobede 9. maj je proslava završetka Drugog svetskog rata u Evropi ili, kako ga Rusi zovu, Velikog otadžbinskog rata. Ipak, dok Vladimir Putin gleda dole na vojnu opremu koja se kotrlja Crvenim trgom, okružen vojnicima i veteranima, da li će zaista izgledati kao pobednik? Mark Galeoti se bavi ovom temom u Tajmsu.
Bilo je mnogo spekulacija da će Putin objaviti neku dramatičnu najavu na Dan pobede. On može da eskalira sukob i tvrdi da zbog zapadne pomoći Kijevu njegova ‘specijalna vojna operacija’ sada postaje potpuni rat. To bi mu dalo nove opcije, kao što je mobilizacija njegovih rezervi – jedan od ključnih problema Rusije bio je pokušaj da vodi rat punog razmera sa mirnodopskom vojskom koja nije ni blizu punoj snazi – ali to ne bi dalo brze rezultate na bojnom polju. Bilo bi potrebno najmanje dva do tri meseca da se regrutuju i obuče rezervisti i integrišu u trupe na prvim linijama fronta.
Ima mnogo onih koji savršeno dobro znaju da rat ne ide – i koji razumeju da koliko god Putin želi da okrivi svoje generale ili šefove bezbednosti, pravi razlog je to što je doveo loše osmišljene i loše pripremljene operacije zasnovane na nerealnim pretpostavkama o Ukrajini i volji njenog naroda za otporom. Čineći to, prokockao je ne samo najbolju priliku Rusije da zada razorni početni udarac, već i mnoge od njenih najboljih vojnika.
"BESNI SU JER SU TOPOVSKO MESO!" I dok se Putin bavi paradom, ruski vojnici znaju ISTINU SA FRONTA: "ZAGLAVLJENI SMO..."
Formalno, Putin ima čin potpukovnika iz vremena u KGB-u, ali njegovo pravo vojno iskustvo je ograničeno na površnu obuku za rezervnog oficira koju je svaki student morao da prođe tokom sovjetske ere. Otišao je kao rezervni artiljerijski potporučnik, ali je čim se pridružio KGB-u iskoristio da odustane od potrebe za daljim usavršavanjem. Ipak, on je takođe čovek koji naizgled ne može da prođe pored tenka ili borbenog aviona a da se ne fotografiše. Dok profesionalni vojnici cene novac koji je Putin dao vojsci, često postoji oprez u pogledu načina na koji ih je koristio da ulepša sopstvenu legendu - i uverenje da bi njegovo nepoznavanje vojnih pitanja moglo biti problem. Dugo je postojao osećaj da je stavio političku pogodnost iznad vojnog značenja.
Kada se mnogo hvaljeni tenk T-14 Armata – impresivan na papiru, ali potencijalno previše konstruisan, a svakako iznad budžeta – pokvario pred kamerama pre parade povodom Dana pobede 2015, vojnici su bili posramljeni, ali ne i iznenađeni. Jedan se žalio da je to zato što T-14 nije tenk koji je vojska želela, već tenk iz Uralvagonzavoda, politički dobro povezane korporacije.
Osim toga, ima oficira koji Putinu još nisu oprostili što nije otkazao odmor kada je 2000. godine potonula podmornica Kursk sa 118 članova posade.
“Putin zapravo ne razume vojsku. On misli da smo mi samo državni službenici u uniformama. Takva zabrinutost dolazi do izražaja dok on pokušava da dobije pohvale za Dan pobede u trenutku kada, bez obzira šta televizijski komentatori pričaju javnosti, vojnici dobro znaju da je Rusija u najboljem slučaju zaglavljena u Ukrajini, zemlji koja je 3,5 odsto njene veličine”, rekao je jedan pripadnik ruske vojske.
U „specijalnoj vojnoj operaciji“ već je ubijeno možda čak 12 ruskih generala i više od 15.000 drugih vojnika, izgubljeno je skoro 600 tenkova i potopljen vodeći brod Crnomorske flote. Zapadnjaci se obično fokusiraju na liberalne i tehnokratske kritičare Putina, koji su zgroženi onim što Rusija radi Ukrajini, novom izolacijom njihove zemlje i štetom nanetom ekonomiji. Ali verovatno ozbiljnija pretnja dolazi sa njegove nacionalističke strane. Nacionalisti u vojsci su bili ti koji su na kraju izveli neuspeli državni udar protiv Mihaila Gorbačova 1991. godine, a nacionalistički stav još uvek nesrazmerno preovlađuje među vojnim i bivšim oficirima u vojsci, Nacionalnoj gardi, pa čak i Federalnoj službi bezbednosti (FSB). Ovi ljudi često nemaju moralnih problema sa idejom prisiljavanja Ukrajine da potpadne pod rusku sferu uticaja – ali imaju problem s sa tim što ceo taj plan i zamisao dolaze od strane civila koji izgleda ne oklevaju da se odreknu života svojih vojnika bez uverljive strategije.
Nacionalisti u vojnim i bezbednosnim službama imaju svoj panteon heroja pobunjenika: pukovnika Vladimira Kvačkova, bivšeg specijalca osuđenog 2013. na 13 godina zatvora zbog navodnog pokušaja da podstakne državni udar naoružan samostrelom, ili Igora Girkina, bivšeg pukovnika FSB-a koji je, pod nadimkom “Strelkov“, po sopstvenim rečima “povukao okidač“ u ratu u Donbasu 2014.
Girkin je dugo bio žestoki kritičar Putina, ne smatrajući ga najvećim braniocem zemlje, već njenim najvećim parazitom, koji krade za svoje i dobrobit svojih prijatelja. Ovo je poenta: nacionalisti možda nemaju mnogo veze sa moskovskom srednjom klasom, ali oni imaju biračko telo unutar onoga što Rusi nazivaju bezbednosnim snagama, “ljudi sile“ unutar bezbednosnih struktura, posebno srednji činovi, kapetani, majori i pukovnici koji zapravo drže mašineriju rata i represije u pogon. Iako je teško prodreti u ove krugove, privatni razgovori i ćaskanja na društvenim mrežama ovde ukazuju na značajno i rastuće nezadovoljstvo.
Nacionalna garda – interventna policija i snage bezbednosti – ljuti su jer su bačeni u bitku kao topovsko meso. Vojni oficiri se žale ne samo na loše planiranje, već i na način na koji im je korupcija na vrhu ostavila neispravno oružje i nedovoljno dronova. Dok se neke od strašnijih glasina o državnim zaverama i sličnom mogu odbaciti, čak i unutar FSB-a raste osećaj da je režim, koji je obećao da će Rusiju ponovo učiniti velikom, zapravo osuđen na irelevantnost i izolaciju. Putin se veoma dobro snalazi. Činjenica da je u martu učestvovao na organizovanom mitingu u dizajnerskom kaputu od 10.000 funti, dok vojni kapetan koji prima platu u borbama u Ukrajini zarađuje možda 1.100 funti mesečno, izazvala je veoma loše komentare na društvenim mrežama.
Sama činjenica da među bezbednosnim snagama ima nezadovoljnih srednjih činova ne predstavlja ozbiljnu pretnju Putinu i sistemu. Ali na kraju krajeva, malo je verovatno da će ljudi srednjeg ranga biti jedini koji veruju da je šačica amatera, koji su verovali da ih je poreklo iz KGB-a na neki način učinilo sposobnim za vođenje rata, provela 20 godina ruske vojne modernizacije.
(MONDO)
