ARMAGEDON JE NOĆNA MORA AMERIČKOG PREDSEDNIKA! Putin na pragu da ostvari njegov najveći strah, ako bude SATERAN u ćošak!

Osvrćući se na kubansku raketnu krizu, predsednik Džon Kenedi je jednom upozorio da nuklearne sile “moraju da spreče one sukobe koji dovode protivnika do bira između ponižavajućeg povlačenja i nuklearnog rata“. Obračun sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom oko Ukrajine još uvek ne odražava situaciju u minut do 12 koja je dovela Sovjetski Savez i Zapad na ivicu Armagedona u oktobru 1962. Ali Kenedijeva logika supersile odzvanja potresno dok Putina s jedne strane Putina njegova strateška katastrofa ovog rata gura u ćošak, a u isto vreme traje otpor Ukrajine dok saveznici šalju oružje i municiju vrednu više milijardi dolara.

Čini se da je Putinova jedina izlazna opcija trenutno kapitulacija i prećutno priznanje da su napori Zapada, u kombinaciji sa žestokom ukrajinskom hrabrošću, pobedili njega - pozicija koju bi bilo politički nemoguće usvojiti.

Ne postoji pravi konsenzus o tome šta bi Putin mogao da uradi ako postane očajan. Iako ne deli logičan i tačan stav Vašingtona da on zapravo gubi rat, nema naznaka da je samoubilački nastrojen i da bi rizikovao nuklearnu konfrontaciju punog razmera testiranjem zapadne odlučnosti. Nekoliko visokih američkih zvaničnika javno je izrazilo strah da bi Putin mogao posegnuti za taktičkim nuklearnim oružjem manje razorne moći na bojnom polju kao alternativom za ponižavajući poraz u Ukrajini. S druge strane, malo se odahnulo sa olakšanjem kada je u utorak direktorka Nacionalne obaveštajne službe Avril Hejns rekla kongresnom komitetu da američko mišljenje da ne postoji „neposredna mogućnost da Putin upotrebi nuklearno oružje“. A direktor Odbrambene obaveštajne agencije, general-potpukovnik Skot Berijer, rekao je da ta procena obuhvata i taktičke uređaje ili uređaje na bojnom polju.

Putin se pokazao kao nemilosrdan vođa sa malo griže savesti zbog izazivanja masovnih žrtava. Srušio je gradove u Čečeniji a svoje snage je poslao na civile u Siriji. Njegov rat u Ukrajini je uključivao nemilosrdno granatiranje i bombardovanje stambenih naselja, škola, stanica i skloništa, kao i očigledne ratne zločine od strane njegovih trupa, navodi CNN.

Hiljade njegovih vojnika je poginulo. A Putin je već koristio oružje za masovno uništenje – na primer, gađajući one koji su pobegli u Veliku Britaniju. Koristio je u tim napadima radioaktivne elemente i nervne agense, ne obaziruć na civile, navodi vlada Ujedinjenog Kraljevstva. Spremnost Rusije da zapreti upotrebom nuklearnog oružja – na način na koji je Sovjetski Savez retko radio tokom Hladnog rata – da u međuvremenu teroriše zapadnu javnost, naglašava vrstu prednosti koju najstrašniji arsenal sveta može doneti odmetničkim državama koje žele da preduprede mogućnost zapadne intervencije.

Iako se SAD mogu kritikovati što Putinu nisu dale izlaz o kome je Bajden spekulisao, takva inicijativa bi bila teška - a možda i ne bi uspela.

Za početak, Putin ne gleda ka izlazima. Dok je rat ekonomska, vojna i strateška katastrofa za Rusiju, lider Kremlja igra svoju logiku. Ako ne može da kontroliše celu Ukrajinu ili da sruši njenu vladu, stvaranje ogromnog ljudskog i materijalnog uništenja koje sprečava Ukrajinu da funkcioniše kao normalna ekonomija i kažnjava njene težnje da se pridruži Zapadu moglo bi biti dovoljno – i moglo bi delovati kao odvraćanje za druge bivše sovjetske orbitalne države. To je možda jedan od razloga zašto je Hejns u utorak sugerisao da se ruski lider “sprema za produženi sukob u Ukrajini, tokom kojeg i dalje namerava da postigne ciljeve izvan Donbasa“. Ali ona je upozorila da neusklađenost Putinovih vojnih sposobnosti i njegovih ambicija znači da bi on mogao biti primoran da se vrati u taj opasan ćošak - i da onda napadne, navodi CNN.

“Trenutni trend povećava verovatnoću da će se predsednik Putin okrenuti drastičnijim sredstvima, uključujući uvođenje vanrednog stanja, preorijentaciju industrijske proizvodnje ili potencijalno eskalirajuće vojne akcije kako bi oslobodio resurse potrebne za postizanje njegovih ciljeva dok se sukob odugovlači, i ako shvati da Rusija gubi u Ukrajini“, rekao je Hejns.

Ideja da bi Putin mogao da bude izvučen iz strateškog ćorsokaka u kome se nalazi takođe pada u vodu iz dva razloga. Prvo, ruski lider je odbio sve diplomatske predloge, molbe i upozorenja za deeskalaciju sukoba pre invazije. Sada su ulozi za njegov lični prestiž, političku poziciju i reputaciju Rusije - kao i naknadni sud istorije - još akutniji. U stvari, bilo je znakova moguće nove eskalacije u utorak, pošto je Belorusija premestila specijalne snage na granice Ukrajine.

Drugi razlog zašto ovo možda nije vreme za diplomatiju leži u uverenju u zapadnim prestonicama, poput Londona i Vašingtona, da su snage ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, kojima pristiže zapadno oružje, zaslužile pravo da pobede u ratu – i da bi se na kraju to moglo i desiti. Ukrajina je, na kraju krajeva, oštećena strana, koja je pretrpela ničim izazvanu invaziju, navodi CNN.

Do sada, Putin nije gađao konvoje oružja koji su se uputili ka Ukrajini na tlu NATO-a niti je izveo velike sajber napade na zapadne mete – barem one koji su javno poznati. Oba propusta ukazuju na moć odvraćanja. Ali kako se rat odugovlači, uz stalnu opasnost od eskalacije ili pogrešne procene koja bi izazvala širi sukob, mogu se otvoriti pukotine u tvrđavi zapadnog jedinstva.

Francuski predsednik Emanuel Makron, koji je bezuspešno pokušao da ubedi Putina da ne izvrši invaziju na Ukrajinu, osudio je ratobornu retoriku ruskog lidera povodom Dana pobede. Ali on je takođe rekao da će na kraju Ukrajina i Rusija morati da sednu i razgovaraju o miru. Makron je potom u utorak razgovarao sa kineskim predsednikom Si Đinpingom, Putinovim saveznikom, nakon čega je Jelisejska palata saopštila da su se složili „o hitnosti prekida vatre“, navodi CNN.

A u utorak je u Ovalnom kabinetu bio upečatljiv trenutak, kada je italijanski premijer Mario Dragi, nakon što je pohvalio jedinstvo Zapada u Ukrajini i osudio rusku invaziju, rekao Bajdenu pred kamerama:

“Moram da vam kažem da u Italiji i u Evropi sada ljudi žele da stave tačku na ove masakre, ovo nasilje, ovo kasapljenje koja se dešava. I ljudi razmišljaju šta možemo da uradimo da donesemo mir. Oni barem žele da razmišljaju o mogućnosti uvođenja primirja i ponovnog pokretanja kredibilnih pregovora. Takva je situacija trenutno. Mislim da moramo duboko da razmislimo o tome kako da se pozabavimo ovim.“

Njegovi komentari su odražavali rastuću nervozu da bi bez neke vrste spoljne intervencije Putin mogao da bude gurnut u ćošak o kome je Kenedi govorio u govoru na Američkom univerzitetu u junu 1963. Mesecima ranije, dok je svet zastajao od daha u strahu od nuklearnog rata, Kenedi je osmislio način da sovjetski lider Nikita Hruščov odstupi, a da ne izgubi obraz u njihovom sukobu oko Kube.
Šest decenija kasnije, neka vrsta sličnog prilagođavanja, ma koliko bolna bila, mogla bi biti potrebna za Putina.

(MONDO)