ŠTA ZNAČI ZAHTEV PRIŠTINE ZA ČLANSTVO U SAVET EVROPE: Kako izgleda procedura i koji su dalji koraci

Naučni savetnik u Institutu za evropske studije Slobodan Zečević smatra da je Priština zahtevom za članstvo u Savetu Evrope stavila Vašingtonski sporazum "ad akta".

"Problem sa Prištinom je da ona nije priznata od Ujedinjenih nacina kao ni od Saveta bezbednosti i da kao takva ona nije država. Drugi problem koji Priština ima je taj što se Savet Evrope zalaže za poštovanje ljudskih i manjinskih prava, a srpski narod na Kosovu i Metohiji je neprekidno u teškom položaju i trpi stalne provokacije. Ako se osvrnemo na kulturnu saradnju kojom se bavi Savet Evrope, Priština je rušila kulturno-istorijske spomenike srpskog naroda. Mnogo je argumenata da ne može da bude kandidat u Savetu Evrope. Iz geostrateških razloga neko im je dao mig, SAD i iz Evropske unije da mogu da se kandiduju, uz činjenicu da Rusija nije više deo te organizacije, a ona je često u tim međunarodnim organizacijama branila srpske nacionalne interese", izjavio je Zečević koji je dodao da Priština tvrdi da ima dvotrećinsku većinu glasova koja im je potrebna da uđu u Savet Evrope.

 Zečević se osvrnuo i na Vašingtonski sporazum iz 2020. godine.

"Kada govorimo o principima međunarodnog prava, vidimo šta nas štiti. Štiti nas rezolucija 1244, Ujedinjene nacije nisu priznale Kosovo kao nezavisnu državu. To je praktično teritorija pod protektoratom UN. Danas je problem rata između Ukrajine i Rusije taj što se ratuje putem posredništva. Posrednik je Ukrajina a ratuju SAD i Rusija. U tom stanju niko ne poštuje međunarodno pravo, to su geostrateški interesi. U ovom trenutku, SAD i Evropa shvataju da je Rusija u nepovoljnijem položaju, da je na neki način isterana geostrateški iz Evrope i hoće da završe posao u vezi sa nama. Žele da iskoriste priliku koju im rat pruža, da završe koncept koji su gurali decenijama. Što se tiče pukog sporazuma iz Vašingtona, imali smo dogovor da bude moratorijum, da se ne bavimo povlačenjima priznanja Kosova i da se Priština ne kandiduje za ulazak u međunarodne organizacije. Sada se ovim apliciranjem za članstvo u Savet Evrope prekida poštovanje Vašingtonskog sporazuma. Mi se spremamo da odgovorimo lobiranjem za poništavanje priznanja nezavisnosti Kosova", rekao je Zečević.

Odluka da li je Kosovo primljeno u Savet Evrope najverovatnije neće biti doneta pre maja 2024. godine.

Kako izgleda procedura prijema neke države u Savet Evrope?

Zahtev, naime, mora da prođe više stepenica, a to u najboljem slučaju traje između godinu i dve, a bilo je slučajeva kada se na odluku čekalo i do pet godina.

Zahtev za članstvo predaje se generalnom sekretaru Saveta Evrope, koji ga prosleđuje zemlji koja predsedava Komitetu ministara SE. Do 20. maja to je Italija, a posle ovog datuma Irska, do novembra 2022. godine.

Sledeća stanica je Komitet ministara Saveta Evrope (KMSE), na nivou ambasadora. Na njihovom sastanku odlučuje se o pokretanju procedure slanjem zahteva za mišljenje u Parlamentarnu Skupštinu SE.

Da bi se došlo do mišljenja PSSE (Parlamentarna skupština Saveta Evrope) postoji nekoliko koraka, jer se ovde traži mišljenje dva nezavisna eksperta koji razmatraju usklađenost pravnog okvira države koja aplicira za članstvo sa osnovnim principima SE. Kada ti izveštaji pristignu, Biro PSSE ih prosleđuje na razmatranje u tri komiteta: za politička pitanja i demokratiju, za pravna pitanja i ljudska prava, i za monitoring. Izveštaji ova tri komiteta se zatim objedinjuju na Komitetu za politička pitanja i demokratiju i odatle se prosleđuju na usvajanje na Plenum PSSE. Za usvajanje tog mišljenja je neophodna dvotrećinska većina poslanika prisutnih u sali.

Ovaj deo procedure najduže traje. Prema procenama upućenih, potrebno je minimum godinu dana i to kada postoji velika podrška da se proces ubrza.

Ako je mišljenje PSSE pozitivno, ono se šalje na KMSE (Komitet ministara Saveta Evrope) na nivou ministara, gde se odluka donosi dvotrećinskom većinom. Imajući u vidu da se ministri sastaju jednom godišnje, vrlo je verovatno da konačna odluka o zahtevu Kosova ne bi mogla da se donese pre maja 2024. godine.

Takođe, moguće je da se ovo pitanje na svakoj stepenici sabotira i „drži u fioci“ tj. da se odugovlači sa njegovim rešavanjem, pa da ceo proces odlučivanja potraje pet i više godina. Takvih slučajeva bilo je do sada.

Osnovni zadatak Saveta Evrope, inače, jeste unapređenje ljudskih prava, demokratije i vladavine prava širom Starog kontinenta. SE je osnovan 1949. godine, što ga čini jednom od najstarijih evropskih organizacija, a njegovo sedište nalazi se u Strazburu.

(MONDO)