Iranski nuklearni sporazum, formalno poznat kao Zajednički sveobuhvatni plan akcije (JCPOA), je značajan sporazum postignut između Irana i nekoliko svetskih sila, uključujući Sjedinjene Američke Države, u julu 2015. Prema njegovim uslovima, Iran je pristao da demontira veći deo svog nuklearnog programa i otvori svoje objekte za opsežnije međunarodne inspekcije u zamenu za ublažavanje sankcija vrednih milijardi dolara.
Zagovornici sporazuma rekli su da će on pomoći u sprečavanju oživljavanja iranskog programa nuklearnog naoružanja i na taj način smanjiti izglede za sukob između Irana i njegovih regionalnih rivala, uključujući Izrael i Saudijsku Arabiju. Međutim, sporazum je bio u opasnosti od kada je predsednik Donald Tramp povukao Sjedinjene Države iz njega 2018. U znak odmazde za odlazak SAD-a i za smrtonosne napade na istaknute Irance 2020. godine, uključujući i onaj za koji tvrde da je od strane Sjedinjenih Država, Iran je nastavio neke od svojih nuklearnih aktivnosti.
2021. godine, predsednik Džo Bajden je rekao da će se Sjedinjene Države vratiti sporazumu ako se Iran ponovo bude toga pridržavao. Obnovljena diplomatija je u početku izgledala obećavajuće, ali nakon razgovora o prekidu ostalo je nejasno da li strane mogu da postignu dogovor.
Međutim, najnovije informacije ističu da je dokument za povratak na punu implementaciju Zajedničkog sveobuhvatnog plana akcije (JCPOA) za rešenje oko iranskog nuklearnog programa na visokom nivou spremnosti, a da su preostali problemi političke prirode, rekao je novinarima u ponedeljak zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Rjabkov, prenosi TASS.
"Sada je dokument u visokom stepenu spremnosti za usvajanje. Postoje neki politički problemi, koji nisu u vezi sa finalizacijom teksta. Sve što je potrebno u smislu finalizacije samog dokumenta može da se uradi bukvalno za nekoliko dana", rekao je Rjabkov.
"Kao što je više puta primećeno, Rusija je radila na rezultatu, a u pogledu naših interesa, uključujući i u kontekstu miroljubive nuklearne saradnje sa Iranom, tekst je sasvim zadovoljavajući, po našem mišljenju, i nema ničega za 'fino podešavanje'", dodao je on.
S tim u vezi, Rjabkov je rekao da ako predstavnici američke administracije kažu da je sporazum "van domašaja", to znači da "emituju rezultate svojih internih diskusija". Prema njegovim rečima, Moskva uzima u obzir ove izjave.
"S druge strane, prema iranskim izvorima i signalima koji su stigli, uključujući i nedavni boravak u Teheranu zamenika generalnog sekretara Evropske službe za spoljne poslove Enrikea Mora, ne mogu da kažem da se nešto promenilo. Mi smo ono što oni nazivaju na ivici i to bi moglo da se desi veoma brzo ako političke odluke u prestonicama idu u prilog tome. Mi bismo to pozdravili", dodao je diplomata.
Zašto je Rusiji važan nuklearni sporazum u Iranu
Svako poboljšanje odnosa Irana sa Zapadom uvek je zabrinjavalo Rusiju. Njen zahtev od 5. marta za pismenu garanciju Sjedinjenih Država da trgovina sa Iranom neće biti pogođena novim američkim sankcijama uvedenim Rusiji zbog invazije je najnoviji primer da Moskva igra na iransku kartu i ugrožava interese Teherana kako bi osigurala svoje interese. Ovo nije prvi put da Rusija koristi nuklearne pregovore na takav način, pisali su američki mediji.
Bivši iranski ministar spoljnih poslova Mohamed Džavad Zarif pričao je u martu 2021. tokom intervjua koji je procurio o destruktivnoj ulozi Rusije u iranskim nuklearnim pregovorima: "Rusi pokušavaju da spreče nuklearni sporazum (JCPOA) od 2015. godine, a ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je hteo sve da poremeti u noći sporazuma. Nakon JCPOA, kada se Lavrov vratio u Rusiju, napali su ga ruski mediji. Zašto ste dozvolili da se postigne ovaj sporazum i da se Iran približi Zapadu?"
S druge strane, Rusija ne želi da Iran postane država sa nuklearnim oružjem ili da bude podvrgnut sankcijama, jer bi to narušilo trgovinske i tehničke odnose sa Iranom. Politika Rusije je da održava krize koje se mogu kontrolisati i ometaju poboljšanje odnosa Irana i Zapada.
Rusija strahuje da bi dalje širenje iranskog nuklearnog programa moglo dovesti do novog sukoba u regionu i većeg vojnog prisustva SAD. Takođe je u interesu Rusije da se sankcije Iranu ukinu kako bi se proširili trgovinski odnosi u obliku dvadesetogodišnjeg dokumenta o saradnji, dok bi se sprečilo Iran da poboljša odnose sa Zapadom. Moskva takođe traži članstvo Irana u Evroazijskoj ekonomskoj uniji (EAEU) i Šangajskoj organizaciji za saradnju (ŠOS) (proces članstva Irana u ŠOS traje oko dve godine, a nakon završetka tehničkog i pravnog procesa, Teheran će se i formalno pridružiti ovoj organizaciji).
Iran takođe vid beneficije u okviru dvadesetogodišnjeg sporazuma o jačanju bezbednosne saradnje sa Rusijom i nabavci novog naoružanja. Iran je 21. januara održao tripartitni manevar sa ruskom i kineskom mornaricom. Teheran navodno nastoji da kupi ruske borbene avione Suhoj-5 i raketni odbrambeni sistem S-400. Takođe, odbili su da osude invaziju Rusije u Ukrajini i uvedu sankcije.
Podsetimo, 11. marta 2022. u Beču je napravljena pauza nakon osam rundi pregovora radi vraćanja JCPOA u prvobitni oblik i vraćanja SAD u sporazum zbog spoljnih faktora. Pre toga, bečki pregovori su stigli do cilja i očekivalo se da će biti završeni do kraja februara. Tekst sporazuma je usaglašen i dugačak je oko 20 stranica, u kojima su navedeni dalji koraci za povratak nuklearnom sporazumu u prvobitnom obliku.
(Mondo)
Tužna partija Partizana: Navijači promrzli i nisu videli ama baš ništa!
Temperatura pada na -15 stepeni! Čubrilo otkrio detaljnu prognozu za zimu, evo kada će u Srbiji biti najhladnije
Kraj serije "Sablja": Večeras gledamo finale trilera o ubistvu premijera Zorana Đinđića, evo šta nas očekuje
Putin je zbog ovog oružja naredio napad hipersoničnom raketom: Ubijen važan ruski general i 500 Severnokorejaca
Beograđanka za dva meseca dobila 3 kazne: Otkrivamo na kojim se sve lokacijama na auto-putevima meri brzina