Kada se sve završilo, doktoru su rekli da se vrati kući i da zaboravi na ovaj dan kao da se nije ni desio.
Ono što je trebalo da bude bezazleno putovanje u bolnicu za mladog hirurga Envera Tohtija, ispostavilo se kao noćna mora jer je bio primoran da operiše žive zatvorenike. Tohti je bio je hirurg onkolog u regionu Sinđijan 1990-ih, ali je bio primoran da napusti svoju domovinu nakon pretnji kineske države. Imao je samo 32 godine tog kobnog dana avgusta 1995. godine kada su ga dovukli pred glavnog hirurga i pitali da li želi da “uradi nešto divlje“. Dr Tohti je ubrzo završio u kombiju kojim je odveden na tajnu lokaciju gde je bio primoran da izvadi jetru i bubrege pacijentu dok se ovaj borio za život.
Ovaj lekar je samo jedan od hiljada kineskih lekara koji su primorani protiv svoje volje da operišu pogubljene zatvorenike u okviru onoga što se veruje da je posao vredan više milijardi funti.
Postoje informacije da je hiljade političkih zatvorenika ubijeno zbog njihovih organa koji se zatim prodaju na crnom tržištu. I sada postoji zabrinutost da bi Peking mogao da koristi zlu praksu da ućutka svoju ujgursku manjinu. Pravna kancelarija za ljudska prava “Global Rights Compliance” saopštila je da bi medicinske institucije širom sveta mogle biti saučesnice u pljački ljudskih organa za transplantaciju u Kini. Dr Tohti je za The Sun Online rekao da nikada neće zaboraviti taj užasan dan jer je bio primoran da izvede mučnu operaciju. Njegov šef mu je rekao da nabavi “najveće alate za operaciju“ koje je mogao pronaći i da se narednog jutra nađu ispred bolničkie kapije.
Ono što će se potom desiti, promeniće Tohtijev život zauvek toliko da je na kraju pobegao iz Kine u strahu za svoju bezbednost. Bio je topao letnji dan. Dr Tohti je ušao u mini kombi sa još sedam drugih i krenuo prema regionu Zapadne planine, ali kada je vozilo skrenulo na nepoznati makadamski put, Enver je počeo da paniči.
“Skrenuli smo levo prema planinama i niz put kojim nikada nisam bio. Tada sam pitao vozača kuda idemo, a on mi je rekao da idemo na stratište Zapadnih planina. Bio sam veoma uplašen jer sam mislio da će me upucati jer sam bio jedini Ujgur u timu i niko drugi nije bio tamo osim našeg vozača”, rekao je on za The Sun Online.
Dva sata kasnije, tim medicinara je stigao na stratište u Urumčiju gde ih je dočekao glavni hirurg. Tada su odjeknuli pucnji. Lekarski tim je čekao. A onda se čulo još nekoliko pucnja.
“Tada smo čuli sa druge strane brda ljude koji viču, motore kamiona i zvižduke, a zatim pucnjavu. Taj pucanj nije bio kao pucanj iz mitraljeza, bio je kao da više pušaka puca u isto vreme”, rekao je on.
Tim je uskočio u kombi i krenuo unaokolo gde je bilo “najmanje 10 leševa... koji su ležali na padini, na udaljenosti od dva do tri metra u zarobljeničkim uniformama“.
“Ova tela su bila obrijana i deo glave je bio raznesen jer je metak ušao sa potiljka. Samo smo bez emocija gledali tela, a onda je jedan policajac vikao na nas govoreći nam da idemo krajnje desno. Glavni hirurg je bio tamo a na zemlji je ležalo telo. Ovo telo je bilo u civilnoj odeći i sa dugom kosom – muškarac – i glava mu je bila netaknuta jer je upucan u desnu stranu grudi. Dok su ovo telo stavljali u kombi, pozvao me je moj glavni hirurg i rekao mi da mu što pre izvadim jetru i bubrege. Tada sam se pretvorio u robota... kada sam pokušao da sečem, video sam da se čovek muči. Njegovo telo se borilo protiv mene, pa sam pretpostavio da je živ jer je očigledno osećao bol. Kada sam napravio rez video sam da krvari, što znači da srce još uvek pumpa krv”, ispričao je on.
Kada je operacija završena, dr Tohti je organe predao svom glavnom hirurgu a onda mu je rečeno da se “vrati u bolnicu da i zapamti da se ovo nikada nije desilo“.
“Svi koji žive u Kini znaju šta to znači. Nikada nismo razgovarali o tome. Uvek mi je u glavi. Pokušavao sam da zaboravim na to, ali nisam mogao”, rekao je hirurg koji sada živi u Londonu gde je postao vozač Ubera.
Za Kinu se kaže da je svetska prestonica vađenja organa, gde se svake godine izvrši oko 100.000 transplantacija, prema medicinskim stručnjacima. Zemlja je obećala da će revidirati svoj sistem transplantacije 2007. godine nakon toga i obećala da će okončati praksu uzimanja organa od pogubljenih zatvorenika 2015. nakon međunarodnog pritiska. Uprkos tome, zla praksa se nastavila i prva svetska studija otkrila je da je u periodu od 2000. do 2017. godine izvršeno više od 400 nepredviđenih transplantacija organa. Veruje se da su naučnici koristili srca, pluća ili jetru uzete od mrtvih zatvorenika i čak su pisali o tome u naučnim radovima koji su kasnije objavljeni u medicinskim časopisima na engleskom jeziku.
Druga studija demantovala je kineske tvrdnje da su svi zatvorenici bili mrtvi pre nego što su im organi izrezani, prenosi The Times. Studija, objavljena u “American Journal of Transplantation”, kaže da su neki zatvorenici još uvek bili živi, ali ne nužno svesni, na operacionom stolu.
(MONDO)
