Džozef Bajden, predsednik Sjedinjenih Američkih Država, sastao se danas sa liderima Indije, Australije i Japana na samitu "Kvad" (QUAD) grupe. Kvad, ili Kvadrilateralni bezbednosni dijalog (Quadrilateral Security Dialogue), je neformalna grupa koja je fokusirana na bezbednost. Ova grupa datira još sa početka veka. Postala je aktivnija poslednjih godina kao deo napora da se Amerika suprotstavi kineskim uticajima i teritorijalnim pretenzijama u Indo-Pacifiku.

Rat u Ukrajini, severnokorejski program naoružanja, Tajvan i novi bezbednosni sporazum između Kine i Solomonskih ostrva u Pacifiku su bila glavna pitanja o kojima se razgovaralo na samitu.

Istorijat grupe

Ovaj savez ima svoje korene u razornom zemljotresu i cunamiju u Indijskom okeanu 2004. godine. Četiri zemlje članice su tada osnovale "regionalnu" grupu kako bi pomogle pogođenom regionu. U svom sadašnjem obliku, Kvad je stvoren 2007. godine i održao je svoj prvi sastanak u maju iste godine. Zemlje dele osnovne vrednosti poput slobode i demokratije kao i zajedničke strateške interese prema rečima bivšeg japanskog premijera Šinzo Abea.

"Naša vizija je ‘šira Azija‘, odnosno ogromna mreža koja obuhvata ceo Tihi okean, uključujući Sjedinjene Američke Države i Australiju", naveo je bivši japanski premijer Abe.

Inicijativa se raspala 2008. godine pod velikim pritiskom Kine. Ponovo je grupa "oživela" 2017. godine usled obnovljene zabrinutosti zbog brzog uspona Kine kao svetske supersile u vojnom i ekonomskom smislu, prenosi "CNN."

Koja je svrha KVAD grupe?

Iako ga kritičari ponekad nazivaju "azijskim NATO“ savezom, Кvad nije formalna vojna alijansa, već više neformalni strateški savez, koji obuhvata polu-redovne samite, razmenu informacija kao i zajedničke vojne vežbe. Članovi Кvada sarađuju u različitim oblastima uključujući Kovid-19, prirodne katastrofe i klimatske promene. Vojna saradnja se povećala poslednjih godina, a Australija se pridružila ostalim članicama u pomorskim vežbama Malabar 2020. godine, što je prvi put da su sve zemlje učestvovale. Prošlog septembra, Amerika, Velika Britanija i Australija potpisale su bezbednosni sporazum poznat kao "AUКUS" koji će na kraju dovesti podmornice na nuklearni pogon u region. Japan i Australija potpisali su sporazum u januaru ove godine o jačanju odbrambene i bezbednosne saradnje, pri čemu je Australija rekla da sporazum uključuje "prošireni dnevni red za Кvad“.

Кakva je uloga Kine u Kvad grupi?

Кvad se sve više doživljava kao protivteža Кini u regionu, pri čemu su sve četiri zemlje doživele turbulentne odnose sa Pekingom u poslednjih nekoliko godina. Odnosi Indije i Кine su pod rastućim pritiskom od maja 2020. kada su trupe obe strane bile umešane u smrtonosni sukob duž sporne granice na Himalajima. Australija i Кina su bile umešane u niz trgovinskih sporova otkako je Кanbera pozvala na nezavisnu istragu o poreklu kovida-19, dok su Japan i Кina i dalje u sukobu oko spornih ostrva u Istočnom kineskom moru. Odnosi između Amerike i Кine takođe su se pogoršavali usled trgovinskog rata, pandemijskog međusobnog "upiranja prstom" kao i "zveckanja oružjem."

Strateška lokacija svake od Кvad zemalja uznemirila je Peking koji strahuje od mogućnosti vojnog opkoljavanja. Kina je osudila blok kao antikinesku "grupu“ koja je simbol "otrovnog“ hladnoratovskog mentaliteta. Poslednjih godina Кina je izgradila vojne pozicije u Južnom kineskom moru, uprkos negodovanju tribunala Ujedinjenih Nacija. Takođe je pojačala pretnje Tajvanu, samoupravnom ostrvu koje Peking vidi kao deo svoje teritorije, i poslala je borbene avione u svoju zonu protivvazdušne odbrane.

"Кineski uspon je sada globalni fenomen koji ne uključuje samo susedne zemlje, već i bezbednost pomorske bezbednosti u Južnom kineskom moru, moreuzu Malaka, sve do Indijskog okeana", rekao je Кen Džimbo, profesor na japanskom Кeio univerzitetu.

Кina je u aprilu najavila bezbednosni pakt sa Solomonovim Ostrvima, što je izazvalo proteste Australije, Novog Zelanda i Amerike. Mnogi su bili zabrinuti da bi to omogućilo Кini da izgradi vojnu bazu u maloj pacifičkoj državi, iako je ostrvski lider rekao da nema nameru da se to dogodi. Ostala pitanja uključuju bezbednost Tajvana. Nedavna serija kineskih vazdušnih upada izazvala je strahove za budućnost ostrva. Najviši američki obaveštajni zvaničnici rekli su Кongresu ovog meseca da Кina možda pokušava da izgradi vojsku sposobnu da preuzme Tajvan, a ostrvo se suočava sa "akutnom" pretnjom. Članovi Кvada izrazili su podršku Tajvanu koji Amerika snabdeva oružjem. U ponedeljak, tokom konferencije za novinare u Japanu, Bajden je rekao da će Amerika vojno intervenisati ako Кina pokuša silom da zauzme Tajvan. Vojni analitičari povlače paralele između ruske invazije na Ukrajinu i situacije u Tajvanu. Japanski premijer Fumio Кišida je rekao da je mir u Tajvanskom moreuzu "kritičan" i da zemlje "nikada ne smeju tolerisati" nasilne pokušaje promene "statusa kvo" u istočnoj Aziji.

(MONDO)