Litvanija, jedna od najmanjih zemalja EU, preduzela je najkonkretnije i najodlučnije korake protiv Rusije od svih zemalja bloka. Početkom maja tamošnji parlament optužio je Rusiju za genocid i proglasio je terorističkom državom i prekinula zavisnost od ruskog gasa i sada poziva druge članice bloka da učine isto. Litvanija, koja se poslednjih 15 godina spremala za ovaj potez, umesto na ruski gas sada se oslanja na tečni gas (LGN) koji uvozi iz Amerike.

Brod "Nezavisnost", koji se nalazi u Baltičkom moru, omogućava ovoj zemlji da preuzima tečni gas koji stiže sa drugog kraja sveta. LNG je prirodni gas ohlađen na minus 160 stepeni Celzijusa što mu omogućava da bude u tečnom stanju i samim tim da se može transportovati nezavisno od gasovoda.

"Osećam se ponosnim, pre svega, što smo to uradili na vreme", kaže Darijus Silenskis, generalni direktor „Klepedos Nafte“.

Litvanska nezavisnost od ruskog gasa nije došla preko noći. Ova baltička zemlja je još pre 15 godina počela da sprema teren za ovaj scenario. Razloga je bilo mnogo - rast cena, česte pretnje Kremlja o prekidu snabdevanja, ali i duboko nepoverenje prema Rusiji kao posledica sovjetske okupacije.

"Znamo kako institucije KGB-a rade, znamo kako stvari mogu da se zakomplikuju kada je reč o snabdevanju energijom. Dakle, preživeli smo već strategije koje Rusija primenjuje", objašnjava Jurgita Silinskaite-Vensloviene, šefica LNG trgovine u kompaniji „Klepedos Nafta“, a prenosi Skaj Njuz.

Litvanija sada poziva i druge zemlje EU da učine isto apelujući na njih da shvate da kupovinom ruskih energenata direktno finansiraju rat. Iako većina to shvata, teško da će moći da se odazovu pozovu Litvanije. Većina zemalja EU oslanja se na ruski gas i za potrebe domaćinstava i za potrebe industrije. Čak i Nemačka, najjača ekonomija EU, zavisna je o gasu koji stiže iz Rusije. Mađarska, koja se najoštrije protivi embargu na rusku naftu i gas, uvozi čak 75 odsto svojih potreba gasa iz Rusije.

LNG ga jeste alternativa, ali za mnoge zemlje još nije opcija. Naime, LNG gas iz SAD stiže u EU brodovima. Zemlje koje imaju izlaz na more su u prednosti, ali i njima je potreban LNG terminal da bi mogli da prime isporuku. Međutim, zemlje koje nemaju izlaz na more u tom slučaju morale bi da se oslanjaju na gasovode koji bi LNG transportovale od zemalja EU koje imaju izlaz na more. To zahteva posebnu infrastrukturu za čiju su izgradnju potrebna godine.

Takođe, postavlja se pitanje količina koje bi mogle da budu isporučene Evropi, ali i cene, obzirom da je LNG skuplji od ruskog gasa.

(MONDO)