Ema Ešford, viši saradnik Centra za strategiju i bezbednost "Skoukroft " ističe da ulazak Finske u NATO može da stvori više problema nego pogodnosti.
Duga granica Finske sa Rusijom biće "strateška noćna mora" za NATO, kaže za Blumberg Ema Ešford, viši saradnik Centra za strategiju i bezbednost Skoukroft.
Kako piše Ešford, da bi naštetili Rusiji, lideri Sjedinjenih Država i NATO-a ne uzimaju u obzir troškove pridruživanja novih država, dok postoje samo dva očigledna plusa ove odluke: simbolički, odnosno demonstracija solidarnost, i tehničku, zbog činjenice da će ulazak Švedske i Finske u alijansu biti čvršće vezan za njihovo članstvo u EU.
"U svim ostalim aspektima, članstvo Finske i Švedske je složeno i zabrinjavajuće pitanje", ističe Ešford.
Dakle, obe zemlje imaju visoko razvijene ekonomije, zahvaljujući kojima bi mogle da doprinesu tehnološkom potencijalu NATO-a, a vojno su jače od mnogih drugih evropskih država.
"Međutim, sa stanovišta čitavog saveza, a posebno Ujedinjenih Države, koristi više nisu tako očigledne", naglašava ona.
Prema njenim rečima, vojske Finske i Švedske su se dugo fokusirale na zaštitu sopstvenih teritorija, pa je njihov doprinos zajedničkoj odbrani veoma sumnjiv. Osim toga, moguće je da nikada neće biti ispunjene obaveze Helsinkija i Stokholma da povećaju vojne izdatke i ojačaju svoj potencijal, usled čega će vojnu moć SAD koristiti "u bescenje".
"Istorija uči da je najverovatniji ishod da će u trenutku kada dođe vreme da se Vašington okrene Aziji Amerika morati da se pobrine za još dve države", upozorava ekspert.
Kako ističe Ešford, članstvo Švedske i dalje ima neke strateške prednosti za NATO zbog veće kontrole nad Baltičkim morem.
Finska i Rusija imaju preko 1.300 kilometara zajedničke granice "otvorene za ruske vojne pretnje", tvrdi ona.
"Ima mnogo drugih razloga za oprez, na primer, dežurna bojazan da će prijemom novih članica alijansa postati još glomazniji. Nije potreban genije da se predvidi da će upravljanje sa 32 zemlje biti još teže nego sa 30", piše ona, podsećajući da podrška novim članicama u NATO nikako nije jednoglasna.
Prema njenim rečima, pre nego što odobre aplikacije Stokholma i Helsinkija, političari bi trebalo da sagledaju stratešku sliku u celini i razmotre da li će ovaj korak ojačati alijansu ili ne.
"Iz člana 10 Povelje NATO proizilazi da sadašnje članice mogu pozvati nove države ako doprinesu bezbednosti severnoatlantskog regiona. Prema ovom kriterijumu, strateška odluka o prijemu Švedske i Finske nikako ne garantuje uspeh", primećuje Ešford.
Finska i Švedska su u pozadini događaja u Ukrajini 18. maja predale generalnom sekretaru NATO-a molbu za ulazak u alijansu. Turska je blokirala početak procesa pregleda za ove prijave.
Redžep Tajip Erdogan rekao je da Ankara neće podržati prijave Helsinkija i Stokholma u NATO, jer se ne može osloniti na njihova uveravanja u vezi sa zabranjenom PKK u Turskoj.
Rusija je više puta primetila da je NATO usmeren na konfrontaciju. Portparol predsednika Dmitrij Peskov istakao je da dalje širenje alijanse neće doneti veću bezbednost Evropi, pošto je blok agresivne prirode. Istovremeno je napomenuo da ulazak Švedske i Finske u NATO ne smatra egzistencijalnom pretnjom Rusiji.
(MONDO)
