Skoro polovina svih svetskih reka sadrži zabrinjavajuću količinu sastojaka lekova poput antidepresiva, antihistamina i lekova koji služe za ublažavanje bolova.
Kada god čujete "zagađenje reka", verovatno vam je prva asocijacija reka koja je prepuna plastičnih flaša, kesa i raznoraznog drugog otpada. Najnovija studija upozorava svetsku zajednicu da je više od polovine svetskih reka jako zagađeno i da reke nose sastojke za lekove poput antidepresiva i antihistaminika. Istraživanje je vršio Univerzitet u Jorku i oni su otkrili da čak 43 odsto reka nose opasne farmaceutske proizvode od 1.052 testiranih reka ukupno.
"Naša istraživanja su pokazala da je jako visok i opasan stepen zagađenja reka na svetskom nivou. Preti nam farmaceutsko zagađenje prirodnog bogatstva. Moramo hitno da se aktiviramo i da smanjimo emisiju ovih supstanci inače nam preti katastrofa", rekao je Aleksandar Monroj, autor studije.
Studije su otkrile da se malo više od 100.000 tona farmaceutskih proizvoda koristi na godišnjem nivou u svetu. Tokom tj. nakon korišćenja farmaceutskih proizvoda, sav otpad ovih opasnih materija se izlučuje u reke koje to svojim tokom prenose dalje iz zemlje u zemlju. Farmaceutski proizvodi su jako opasni po rečnu floru i faunu i zauvek "ubijaju" podvodni svet. U rekama je najviše zabeleženo supstanci poput antidepresiva, antimikroba, antihistamina, bensedina i lekova koji umanjuju bolove poput aspirina. Najviše zagađenja zabeleženo je u Velikoj Britaniji, Francuskoj, Australiji i Sjedinjenim Američkim Državama.
U Africi je najalarmantnija situacija - reka Nairobi sadrže sve navedene supstance i skoro cela reka je "zatrovana". Slivovi ove reke iz tri države zajedno donose velike količine otpada koji najviše ima opasne hemijske supstance.
Istraživanje je otkrilo da je potrena hitna reakcija svetske zajednice. Otkriven je i zabrinjavajući porast antimikroba koji predstavljaju svetsku pretnju broj jedan po čovečanstvo.
Šta je antimikrobna rezistencija?
Antimikrobni agensi su lekovi koji se koriste u lečenju infektivnih bolesti izazvanih mikroorganizmima (bakterijama,virusima,parazitima i gljivama) i obuhvataju više različitih grupa lekova: antibakterijske (antibiotici),antivirusne,antiparazitarne i antigljivične lekove.
Antimikrobna rezistencija predstavlja otpornost mikroorganizama na antimikrobne lekove.Razvija se tokom izloženosti mikroorganizama antimikrobnim lekovima i izazvana je najčešće njihovom pogrešnom ili prekomernom upotrebom u humanoj i veterinarskoj medicini
Antimikrobna rezistencija je prirodan proces koji se javlja tokom vremena promenama genetskog materijala. Osetljivi mikroorganizmi mogu postati rezistentni mutacijom sopstvenog genetskog materijala ili ugradnjom gena poreklom od drugih mikroorganizama koji determinišu rezistenciju. Pogrešna ili prekomerna upotreba antimikrobnih lekova ubrzava ovaj proces npr.uzimanjem antibiotika kod virusnih infekcija kao što su prehlada ili grip,korišćenje antibiotika kao promotera rasta kod životinja za ishranu ljudi ili u prevenciji bolesti kod zdravih životinja. Rezistentni mikroorganizmi se mogu naći kod ljudi,životinja i u životnoj sredini (voda,zemljište,vazduh).
Najčešće se prenose kontaktom sa obolelim ljudima i životinjama i hranom životinjskog porekla. Rezistencija na antibiotike je prisutna u svim državama sveta. Zdravlje ljudi globalno je ugroženo fenomenom u porastu - bakterije koje izazivaju ne samo životno ugrožavajuće već i uobičajene infekcije postaju rezistentne na skoro sve poznate antibiotike,a pacijenti sa infekcijama izazvanim rezistentnim bakterijama su u povećanom riziku od lošeg kliničkog ishoda u odnosu na pacijente sa ne-rezistentnim sojevima iste vrste bakterija. Moguće posledice su:
- Preteći povratak u pre-antibiotsku eru
- Povećanje troškova lečenja
- Ugrožavanje terapijskih dostignuća moderne medicine
- Ugrožavanje zdravstvene sigurnosti, trgovine i ekonomije
- Nemogućnost kontrole infektivnih bolesti
(MONDO)
