Postoje znaci koji ukazuju da pokreti za nezavisnost jačaju u mnogim ruskim republikama i prete da destabilizuju vlast u zemlji. Federacija se sastoji od 85 pokrajina, od kojih su 22 republike, a svaka od njih ima različitu etničku strukturu. Većina njih su bile nezavisne teritorije pre nego što su pripojene Rusiji, a autonomiju su dobile nakon raspada Sovjetskog saveza, piše u komentaru portal Moscow Times, objašnjavajući dalje kako rat u Ukrajini sve više pogađa određene delove Ruske federacije, u kojima dolazi do bujanja nezadovoljstva Putinovom politikom.

Ove republike, piše dalje portal, odavno su nezadovoljne svojim statusom jer je Kremlj, kako tvrde, potisnuo njihov autonomni jezik i identitet kroz program "prisilne rusifikacije". Manjine u tim republikama protestuju zbog toga što im, kako tvrde, država otima resurse, a njihove potrebe potpuno zanemaruje.

Podnose najveći teret rata

"Rat je pojačao ogorčenost. Siromašnije provincije su pretrpele ekonomske posledice sankcija i podnele najveći teret ruskih žrtava u Ukrajini. Najveći broj umrlih zabeležen je u republikama Dagestan i Burjatija", navodi portal.

Ovakva situacija dovela je do sve većeg i glasnijeg negodovanja.

"Kremlj crpi sve resurse iz regiona, posebno Burjatije, i kao rezultat toga lokalno stanovništvo je u siromaštvu“, kaže Aleksandra Garmažapova, šef novoformirane Fondacije Slobodne Burjatije za Moscow Times. "Danas, Kremlj koristi osiromašene Burjate kao topovsko meso“.

profimedia-0669014628.jpg
Profimedia 

Budućnost ćemo rešiti na slobodnim izborima

Fondacija koju predvodi Aleksandra vodi kampanju protiv rata. Samo članovi koji su napustili zemlju – uključujući Garmažapovu – mogu to učiniti otvoreno, dok ostali moraju da ćute u strahu od odmazde iz Kremlja. Ali ona tvrdi da grupa ima snažnu podršku Burjatije, koja se nalazi u istočnoj Rusiji blizu granice sa Mongolijom, i koja raste kako se rat odugovlači.

"Mi koji smo napustili zemlju, glasovi smo onih koji ne mogu da govore“, kaže ona.

Ova fondacija takođe zahteva značajnu autonomiju za republiku, uključujući moć da odbije slanje vojnika u rat, da kontroliše sopstveni budžet i resurse i da povrati primat burjatskog jezika i kulture. O tome da li grupa podržava punu nezavisnost, Garmažapova kaže da "budućnost Burjatije treba da odredi narod Burjatije na slobodnim izborima“.

Ova fondacija nije jedina takve vrste u Rusiji. Kongres naroda Oirat-Kalmik formiran je 2015. godine kao odgovor na  rusko ugnjetavanje i eksploataciju sa ciljem da se obezbedi nezavisnost republike Kalmikije u jugozapadnoj Rusiji u blizini Kaspijskog mora.

Rusija Ukrajina rat vojska (1).jpg
Profimedia 

Vlasti su se obračunale sa njima, ali aktivisti su nastavili da vode kampanju i organizovali proteste na kojim je učestvovalo na hiljade ljudi protiv imenovanja Putinovog saveznika za gradonačelnika glavnog grada Kalmikije 2019. godine. Kongres sada tvrdi da je legitimno predstavničko telo za 180.000 etničkih Kalmika i planira da traži međunarodno priznanje u UN.

Osnovali Ligu slobodnih nacija

U maju se kongres udružio sa predstavnicima pet drugih republika radi osnivanja Lige slobodnih nacija. Njihova zajednička platforma uključuje suprotstavljanje ratu i režimu, kao i suverenitet republika.

"LSN traži raspad Ruske Federacije i stvaranje novih država na njenim ruševinama“, kaže Sires Bolaen, glavni starešina naroda Erzija u Mordoviji.

Zajedno sa drugim separatističkim vođama, Bolen vidi rat kao priliku. Oslabljen i rastrojen režim teško bi mogao da se bori da uguši ustanke u najvećoj zemlji na svetu.

On smatra da je ukrajinska pobeda jedan od dva suštinska uslova za uspeh pokreta za nezavisnost. Drugi je međunarodna podrška, uključujući priznanje republika i sankcionisanje Rusije zbog „kršenja nacionalnih prava autohtonih naroda“.

(MONDO)