Ukrajinski novinar Sergej Rudenko, napisao je knjigu "Zelenski: Biografija", u kojoj je dao osvrt na na politički uspon ukrajinskog predsednika, koji je od glumca postao vođa naroda u najtežoj borbi za Ukrajinu - borbi protiv Rusije.
Kada je Vladimir Putin započeo vojnu invaziju na Ukrajinu 24. februara 2022. godine, široko se pretpostavljalo da će se Ukrajina brzo predati. Umesto toga, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, glumac koji je postao političar odbio je da poklekne, izdržao je višestruke pokušaje atentata i okupio svoj narod da se bori. On je apelovao na međunarodnu zajednicu da primeni sankcije Rusima i da obezbedi oružje i municiju za Ukrajince.
Ukrajinski novinar i politički komentator, Sergej Rudenko dao je uvid u situaciju u Ukrajini, u knjizi pod nazivom, "Zelenski: Biografija". Prenosimo delove njegovih zapažanja o ulozi Zelenskog i Putina u ratu u Ukrajini:
"U početku je bila reč. Tačnije, nekoliko reči. I, tačnije, naziv TV serije: Sluga naroda.
Zatim je postojala politička partija sa istim imenom.
Bez ideologije.
Bez lokalnih partijskih ćelija.
Bez članova partije.
Bez apsolutno ničega iza sebe, stranka je već imala 4 odsto pratilaca u decembru 2017.
Za većinu svojih pristalica, Partija Sluga naroda bila je politička zabava: konvencija sa koka-kolom, picom i šavarmom (žirosendvič), selfi sa popularnim glumcem, memovi kao što su "Neka onda bude stadion “ i "Hajde da ih pobedimo sve zajedno“, fenomenalna pobeda Vladimira Zelenskog, bioskopska inauguracija. Mlad, zgodan i brz vođa. Međutim, fenomen Partije Sluge naroda je upravo to što se ona doživljavala kao projekat protagoniste filmske verzije Vasila Holoborodka, a ne kao pravog predsednika Zelenskog.
Dana 21. aprila 2019. godine u 20 časova, Zelenski i članovi njegovog tima izašli su pred novinare uz zvuke pesme "Volim svoju zemlju“ iz filma (i TV serije) Sluga naroda. U tom trenutku se činilo da ovu jednostavnu pesmu peva ne samo sam pobednički kandidat, već i 73 odsto biračkog tela koje je glasalo za njega.
Šesti predsednik Ukrajine je 2019. objavio: "Obećavam da vas nikada neću sve izneveriti. Od tada smo Zelenskog viđali u raznim situacijama. On i njegov tim su kritikovani zbog neprofesionalnosti. Optuženi su za korupciju, aroganciju, pa čak i za izdaju.
Međutim, od 24. februara 2022. godine, početka ruske agresije velikih razmera na ukrajinsku državu, otkrili smo sasvim drugog Zelenskog. Čovek koji se nije uplašio da prihvati izazov Vladimira Putina i postane vođa narodnog otpora ruskoj agresiji. Predsednik koji je u ovoj borbi uspeo da ujedini svoje pristalice i protivnike, korumpirane funkcionere i borce protiv korupcije, odrasle i decu, ljude različitih nacionalnosti i vera. Šef države koji je dočekan aplauzom u evropskim parlamentima i američkom Kongresu.
Mora se reći da su Ukrajinci navikli da veruju u mitove, ali ljudi su potpuno zaboravili da Partija Sluga naroda nije TV serija. Predstavlja sebe i budućnost njihove dece. Verovali su Zelenskom i njegovom timu. Da li je ova odluka bila ispravna ili ne, postaće jasno nakon rusko-ukrajinskog rata, jer je na Zelenskom i Slugi naroda bilo ne samo da ispune svoja izborna obećanja, već i da se bukvalno bore za nezavisnost Ukrajine.
Tokom prvih nekoliko meseci svog predsednikovanja, Zelenski je tražio sastanak sa Putinom. Novi lider Ukrajine bio je nestrpljiv da ispuni svoje predizborno obećanje - da okonča rat u Donbasu. Shvatio je da se njegova predizborna retorika, koja je svedena na formulu "samo prestani da pucaš“, pokazala neodrživom. Trebalo je sesti za pregovarački sto sa Putinom.
Zelenski je rekao da želi da pogleda gospodara Kremlja u oči i da ga razume kao osobu. Zbog toga je bio spreman na sve - na još jedno primirje u Donbasu, čak i ako ono nije donelo mir; za rasejanje snaga na liniji fronta; za još jedno poravnanje sa Moskvom. Zelenski je iskreno verovao da će, ako pogleda u oči ruskog predsednika, bar videti neki znak tuge zbog 14.000 mrtvih u Donbasu.
Ukrajinski predsednik je bio uveren da će harizma i jedinstveni šarm njega kao glumca učiniti čuda u Parizu, gde je održan samit Normandijske četvorke 9. decembra 2019, ali je potpuno zaboravio da Putin nije ništa gori glumac od njega. Ozbiljno, Putin je 20 godina igrao ulogu mirovnog predsednika, pretvarajući se da "oni nisu tamo“. U Gruziji, Pridnjestrovlju i Siriji. Isto u Ukrajini.
Počasna garda postrojena u dvorištu Jelisejske palate. Francuski predsednik Emanuel Makron dočekao je goste na tremu, a novinari su stajali ispred počasne garde. Prva je stigla nemačka kancelarka Angela Merkel. Mercedes-Benz je dovezao gospođu Merkel skoro do praga palate, gde ju je, obučenu u plavu jaknu, dočekao i poljubio elegantni i nasmejani Makron. Reno Espejs, sa Zelenskim, bio je drugi automobil koji je ušao u dvorište i stao na kapiji. Predsednik Ukrajine je žustro krenuo ka predsedniku Francuske i veselo pozdravio Makrona. U tom kontekstu, jedan od ruskih novinara je uzviknuo: 'Gospodine Zelenski, šta bi za vas bio uspeh? Gospodine Zelenski! Gospodine Zelenski, odgovorite na pitanje! Gospodine Zelenski!'. Međutim, Makron i Zelenski su ignorisali čoveka koji je vikao iz gomile i, kao dva dobra prijatelja, marširali su do ulaza u palatu.
Putin je poslednji stigao. Trudio se da ne pokaže nikakve emocije. Šef Kremlja je polako izašao iz automobila Aurus-41231SB Senat L700 i isto tako teško prošetao po dvorištu, prišao Makronu, rukovao se i nestao unutra. Ova epizoda je bila veoma ekspresivna. Državni lider, koji je pokušavao da utera strah u Evropu i svet, izgledao je star, hrom i nije bio dorastao Makronu i Zelenskom.
Predstojalo je devet sati razgovora, kao i debitantska konferencija za štampu Zelenskog kao članice Normandijske četvorke. Sama činjenica da su se lideri Nemačke, Francuske, Ukrajine i Rusije sastali posle trogodišnje pauze već je bila pobeda. Iza zatvorenih vrata, Zelenski se sastao jedan na jedan sa Putinom, zatim sa Makronom, a kasnije i sa Merkelovom. Nije javno rekao šta je video u očima ruskog kolege. Očigledno, Putin je koristio svoje tradicionalne pregovaračke tehnike - ucenu, zastrašivanje i metod šargarepe i štapa. Tokom protokolarnog fotografisanja pre razgovora, Zelenski je bio primetno nervozan. Prvo je hteo da zauzme Putinovo mesto, a onda se okrenuo da razgovara sa novinarima i nehotice im pokazao neke papire. To su bile teme za pregovore.
"Kada svi odu, počećemo pregovore“, rekao je ruski predsednik Zelenskom. Ukrajinski predsednik je otpio gutljaj vode. Njegova uznemirenost je bila očigledna.
Zatim su bili pregovori. Činilo se da Zelenski nije bio impresioniran tet-a-tet sastankom sa Putinom. Do kraja samita predsednici Rusije i Ukrajine nisu došli do zajedničkog stava o budućnosti Donbasa.
Putin je bio nemilosrdan - pozvao se na Minski sporazum, dakle, dan posle izbora u ORDLO (privremeno okupiranoj teritoriji Ukrajine). Zelenski je bio protiv toga i žalio se na sporazume iz Minska, koje je odobrio njegov prethodnik Petro Porošenko. Međutim, u saopštenju za javnost sve strane su izrazile nameru da se dogovore oko pravnih aspekata posebnog statusa lokalne samouprave u ORDLO i da razrade Štajnmajerovu formulu (koja je pozivala na održavanje lokalnih izbora pod pokroviteljstvom OEBS-a [Organizacija za bezbednost i saradnju u Evropi] u regionu koji kontrolišu separatisti na istoku, nakon čega sledi poseban status samouprave). Samo nekoliko ljudi sa sigurnošću zna šta se zaista dešavalo iza kulisa na samitu u Parizu. Ministar unutrašnjih poslova Arsen Avakov pohvalio je ukrajinskog predsednika i rekao novinarima da je ovaj navodno zamolio Sergeja Lavrova da ne klima glavom. 'Volodimir Zelenski je u razgovoru, uglavnom na ruskom, konačno eksplodirao i rekao: 'Gospodine Lavrov, prestanite da klimate, nema potrebe da klimate glavom! Da, znam vaše prezime, jer sam, za razliku od vas, obilazio sva ova mesta. duž granice na sopstvenim nogama', rekao je Zelenski Lavrovu.
Sledeći sastanak Normandijske četvorke, zakazan za mart 2020. godine, nije održan, pošto je do tada svet zahvatila pandemija kovida-19. Svi pokušaji Zelenskog da pregovara sa Putinom tokom dve godine su propali.
U proleće 2021, kada je ukrajinski predsednik predložio da ga šef Kremlja dočeka u Donbasu. Putin je odgovorio: 'Nas zanima ruski jezik, crkva, građani Ruske Federacije u Ukrajini. Donbas je unutrašnje pitanje ukrajinske države'. Pet meseci kasnije, zamenik ruskog sekretara za bezbednost Dmitrij Medvedev napisao je u ruskom poslovnom listu Komersant da je svaki kontakt sa sadašnjim rukovodstvom Ukrajine besmislen i da će Moskva čekati promenu vlasti u Kijevu. A četiri meseca nakon toga, 24. februara 2022, Putin je pokrenuo invaziju na Ukrajinu u punom obimu. Uprkos svemu tome, Zelenski je i dalje spreman da se sastane sa ruskim predsednikom. Međutim, to više ne bi bilo da bi ga pogledao u oči, već da bi zaustavili rusku agresiju u Ukrajini.
Zelenski je tražio da postane predsednik mira 2019. Obećao je da će okončati rat u Donbasu i da će stati na kraj trnovitim odnosima sa Ruskom Federacijom. Za ovo je, kako je rekao, bio spreman čak i da pregovara sa đavolom. Međutim, đavo u Kremlju je bio spreman da pregovara sa Zelenskim samo o jednoj stvari - o kapitulaciji Ukrajine pred Rusijom. To je nešto na šta Zelenski nije mogao da pristane.
Dakle, Putin nije ostavio Zelenskom izbora. Bio je primoran da postane predsednik rata, a ne predsednik mira. Imao je komplikovanu misiju - da povede svoju zemlju u bitku protiv ruskih okupatora. Ovo je teško iskušenje za nekoga ko nikada nije služio vojsku i ko nije imao iskustva u politici do 2019. godine. Pre rata, gotovo svako javno obraćanje Zelenskog podsećalo je na njegovu glumačku prošlost. Pauze, izrazi lica, ton glasa i gestovi. Bilo je previše teatralnosti i izveštačenosti u svemu tome.
Počev od 24. februara 2022. godine, prvog dana rata Rusije protiv Ukrajine, sve ovo bi nestalo iz arsenala Zelenskog. Videli bismo sasvim drugu osobu. Sa umornim i neobrijanim licem. U kaki zelenoj odeći, bez kravate, bez šminke ili TV reflektora. Predsednik koji bolno govori o Ukrajincima u svim sferama života koji su pali u vrtlog rusko-ukrajinskog rata. Osoba sa pravim emocijama. Vođa ukrajinske nacije kog će svet zapamtiti posle rata u svojoj zemlji.
Šesti predsednik Ukrajine je prešao dug put - od glumca do vođe ukrajinske nacije. Od čoveka koga su lideri svetskih nacija dočekali sa interesovanjem i ironijom, do političara koji je sada na Zapadu dočekan aplauzom, i od svetskih lidera koji smatraju da je čast da ga nazovu svojim prijateljem", zaključio je ukrajinski novinar i politički komentator u svojoj analizi.
(MONDO)
