Vrhovni sud Amerike ukinuo je moć Agenciji za očuvanje sredine čime je na udaru cela planeta. Bajdenov cilj neće biti ostvaren!
Vrhovni sud Amerike u četvrtak je zadao ozbiljan udarac borbi protiv klimatskih promena, tako što je ograničio moć Agencije za očuvanje okoline u regulisanju emisije gasova koji zagrevaju atmosferu a dolaze iz elektrana. Stručnjaci su osudili odluku i naveli da ona predstavlja veliki korak unazad u trenutku kada svetu otkucava sat po pitanju globalnog zagrevanja.
"I ljudi, i ekosistemi širom sveta osetiće posledice ako ne uspemo da regulišemo gasove koji zarobljavaju toplotu u atmosferi. Već smo opasno ispod nivoa koji nauka smatra neophodnim i sud je upravo rešenje problema učinio mnogo težim", rekla je Kristina Dal, klimatološkinja iz Udruženja zabrinutih naučnika.
"Amerika će ovim biti vraćena godinama unazad na putu ka rešenju klimatske krize. Posledice ove odluke biće smrtonosne i skupe. Sada će biti teže da se postigne smanjenje štetnih gasova na visokom nivou, a da bismo izbegli najgore posledice klimatskih promena, moramo da postupamo brzo i odlučno", rekao je advokat Andres Restrepo, koji zastupa neprofitnu organizaciju "Sijera klab"
Oko 25 odsto gasova koji izazivaju efekat staklene bašte dolazi od proizvodnje električne energije. A ugalj, "najprljavije" fosilno gorivo, služi za proizvodnju oko 20 odsto struje u Americi. Emisije štetnih gasova od proizvodnje struje skočile su prošle godine prvi put još od 2014, i naučnici smatraju da je taj porast uglavnom bio izazvan korišćenjem uglja.
Odluka Vrhovnog suda znači da Akt o čistom vazduhu više ne daje toj agenciji autoritet da reguliše emisije iz elektrana. Agencija i dalje ima više opcija za regulaciju, ali je sud jasno odlučio da zakon ne omogućava stavljanje ograničenja na emisije i primoravanje elektrana da se odmaknu od fosilnih goriva ka obnovljivim izvorima energije.
Akt o čistom vazduhu iz doba Baraka Obame je postavio cilj za svaku državu SAD-a o ograničenju oslobađanja ugljenika, ostavljajući slobodu svakoj od njih da odluči na koji način će taj cilj ostvariti. U mnogim državama je odustajanje od uglja i prirodnog gasa, i davanje prednosti solarnoj energiji i vetru, bilo ekomonski najodrživije rešenje. Ograničenje emisije gasova bila je jedna od glavnih poruka Džoa Bajdena, koji se zavetovao da će Amerika do 2030. godine prepoloviti svoje zagađivanje planete na ovaj način.
Prošle godine su naučnici utvrdili da se Zemlja greje mnogo brže nego što se ranije mislilo, što će dovesti do ekstremnih, smrtonosnih vremenskih uslova, krize s pijaćom vodom, neizvesnosti oko proizvodnje hrane i širenja bolesti. Da bismo izbegli najgore posledice, svet mora da ograniči globalno zagrevanje na 1,5 stepeni Celzijusa a jedini način da se to uradi je da najveći deo Zemljinog fosilnog goriva ostane tamo gde jeste, ispod njene površine.
(MONDO)
