Rusija je uputila nekoliko pretnji sudnjim danom svetu usred pojačanih tenzija zbog invazije Vladimira Putina na Ukrajinu. Samo prošlog meseca Kremlj je upozorio da će Evropa nestati u nuklearnoj apokalipsi. Bio je to verbalni napad Putina kao odgovor na zapadne saveznike koji obećavaju više oružja opkoljenom Kijevu. Sada, nova istraživanja sugerišu da bi, ako bi ikada došlo do nuklearnog rata između Rusije i SAD, to verovatno izazvalo "malo ledeno doba" koje bi trajalo hiljadama godina.

Vatrene oluje bi izbacile čađ i dim u gornju atmosferu, što bi blokiralo Sunce i rezultiralo propadanjem useva širom sveta. U prvom mesecu nakon detonacije, prosečne globalne temperature bi pale za oko 10,5 stepeni. To je više nego tokom najnovijeg ledenog doba, koje je trajalo više od 100.000 godina. Studija je zasnovana na višestrukim regionalnim i kompjuterskim simulacijama velikih razmera.

"Nije važno ko koga bombarduje. To mogu biti Indija i Pakistan ili NATO i Rusija. Jednom kada se dim pusti u gornju atmosferu, on se širi globalno i utiče na sve", rekla je dr Šeril Harison sa Državnog univerziteta Luizijane.

Međutim, ruska invazija na Ukrajinu dovela je u prvi plan pretnju od nuklearnog rata, a ova studija je prva koja daje jasnu sliku uticaja na životnu sredinu ukoliko bi Putin posegnuo za nuklearnim dugmetom. Devet zemalja, uključujući Veliku Britaniju, trenutno kontroliše više od 13.000 komada nuklearnog oružja, prema podacima Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira. Analiza pokazuje da bi temperature okeana brzo padale i da se ne bi vratile u pređašnje stanje, čak i nakon što bi se dim razišao. Kako bi planeta postajala sve hladnija, morski led bi se proširio za više od šest miliona kvadratnih milja i do skoro dva metra duboko, što bi zauzvrat blokiralo velike luke uključujući Peking, Kopenhagen i Sankt Peterburg.

Možda će vas zanimatiSvetPUTINOV SAVEZNIK NA IVICI BANKROTSTVA! RAT UZIMA SVOJ DANAK: Pratili ruske preporuke pa plaćanja u rubljama
Vizual-Belorusija.jpg

Zatim bi se proširio na priobalne regione sa normalnim umerenim temperaturama i sprečio transport preko severne hemisfere, dok bi dovođenje hrane i zaliha u neke gradove kao što je Šangaj, gde brodovi nisu spremni da se suoče sa morskim ledom, postalo teško. Manjak svetlosti i pad temperature mora, posebno od Arktika do severnog Atlantika i severnog Pacifika, ubio bi alge koje predstavljaju osnovu morske mreže hrane.

Istraživači su rekli da će ribolov i akvakultura biti zaustavljeni stvaranjem “gladi u okeanu“. Jedan model izveštaja oponaša scenario u kome SAD i Rusiju koristec 4.400 komada nuklearnog oružja od 100 kilotona za bombardovanje gradova i industrijskih područja. U ovom slučaju, požari bi izbacili 150 teragrama, ili više od 136 milijardi kilograma dima i crnog ugljenika koji apsorbuje sunčevu svetlost, u gornju atmosferu. Drugi model je pokazao da ukoliko Indija i Pakistan detoniraju 500 nuklearnih oružja od 100 kilotona bi dovelo od pet do 47 teragrama, odnosno od 5 milijardi do 46 milijardi kilograma dima i čađi.

“Nuklearni rat ima strašne posledice za sve. Svetski lideri su ranije koristili naše studije kao podsticaj za okončanje trke u nuklearnom naoružanju 1980-ih, a pre pet godina da donesu sporazum u Ujedinjenim nacijama o zabrani nuklearnog oružja”, rekao je koautor studije, profesor Alan Robok, sa Univerziteta Rutgers.

Možda će vas zanimatiSvetKAKAV ŠOK! PROCURILI DETALJI KOJE JE PUTIN KRIO KAO ZMIJA NOGE - Više od 20 godina se trudio da se ovo ne sazna o njemu!
vladimir-putin.jpg

On je dodao da se nada da će ova nova studija podstaći više nacija da ratifikuju sporazum o zabrani nuklearnog oružja. Proračuni takođe pokazuju međusobnu povezanost Zemljinih sistema, posebno u slučaju poremećaja izazvanih vulkanskim erupcijama, masivnim šumskim požarima ili ratom.

“Trenutni rat u Ukrajini sa Rusijom i kako je on uticao na cene gasa, zaista nam pokazuje koliko su naša globalna ekonomija i naši lanci snabdevanja krhki za ono što može izgledati kao regionalni sukob”, rekla je dr Harison.

U najgorem scenariju između SAD i Rusije promene na arktičkom morskom ledu verovatno bi trajala hiljadama godina i zapravo bi to bilo “malo nuklearno ledeno doba“, rekao je dr Harison.

Morski ekosistemi bi bili devastirani kako u početku tako i u novom stanju okeana, što bi rezultiralo dugoročnim globalnim uticajem na ribarstvo i druge usluge, dodala je ona.

(MONDO)