Vojni i ekonomski stručnjaci smatraju da predsednik Rusije Vladimir Putin pokazuje spremnost da koristi hranu, gorivo i đubrivo kao oružje protiv Ukrajine i njenih zapadnih saveznika. Zbog toga, kako oni navode, ova zima bi mogla da bude najteža i najduža za Evropu!
Kako navode stručnjaci, Vladimir Putin, predsednik Rusije, se ne libi da koristi hranu, gorivo i đubrivo kao sredstva u ratu u Ukrajini. Provukli su to kroz istorijski kontekst i uporedili Putina sa Napoleonom.
"Napolena su zaustavile duge i teške ruske zime, isto kao i Hitlera 1941. godine. Sada Putin ima plan da Evropi priredi oštru zimu", rekao je politikolog Ivan Krastev.
Kako rat bude nastavio da traje, ili ukoliko čak bude eskalirao, stručnjaci predviđaju da će evropske vlade biti pod velikim pritiskom siromašnih i gladnih "glasača". Ukoliko se na to dodaju izbeglice iz zemalja koje su već pogođene nestašicama hrane i toplotnim talasima, uz rizik od novih talasa kovida - nije ni čudo što se mnogi pitaju koliko dugo će najveće evropske sile biti u stanju da održe jedinstvo i odlučnost tokom predstojeće zime koja preti da bude najteža u istoriji "starog kontinenta".
"Videćete mnogo veći pritisak na Evropljane da kažu: ‘Hajde da sada zaustavimo rat‘ ”, rekao je Кrastev za briselski list “Politiko”.
Istraživanje koje je ovog proleća naručio Evropski parlament pokazalo je da skoro 60 odsto građana Evropske unije nije spremno da se suoči sa povećanjem cena hrane ili energije. Oko 59 odsto se složilo da “evropske vrednosti kao što su sloboda i demokratija moraju biti prioritet, čak i ako to utiče na cene i troškove života”. Ali u izveštaju se navodi da je podrška najveća među ekonomski sigurnijim zemljama, a da pada ispod 50 odsto među onima koji su ponekad ili redovno imali poteškoća da plaćaju račune.
"Sve bi moglo da se završi sa mnogo ljudi u nepovoljnom položaju, plus određenim brojem ljudi koji na ulicama protestuju zbog gubitka posla ili bacaju kamenje na političare", rekao je Tim Benton, direktor programa za društvo i životnu sredinu u Četam Hausu.
Кao veliki izvoznik hrane, đubriva, nafte i gasa, Rusija ima značajan uticaj na evropsku ekonomiju. On će biti još izraženiji kako temperature budu padale. Već je 12 zemalja Evropke unije pretrpelo potpuno ili delimično isključenje ruskog gasa. Ove nedelje Rusija je zatvorila gasovod Severni tok 1 koji snabdeva gasom Nemačku, kao i Francusku, Italiju i Austriju, što ometa napore evropskih država da naprave zalihe za zimu. Planirano održavanje trebalo bi da traje do 21. jula, ali u prestonicama EU vlada sve veća zabrinutost da će Moskva pronaći izgovor da produži zatvaranje, možda na neodređeno vreme.
Robert Habek, nemački ministar ekonomije, upozorio je ovog meseca na “političku noćnu moru” koja bi ugrozila društvenu koheziju ako zalihe gasa budu toliko oskudne da vlade moraju da ih racionalizuju. A u nedelju je francuski ministar ekonomije Bruno Le Mer rekao da veruje da je potpuno isključenje ruskog gasa “najverovatnija opcija”.
U Nemačkoj su političari pripremili planove za vanredne situacije. Lokalne vlasti prigušuju uličnu rasvetu i snižavaju temperaturu u otvorenim bazenima. Berlin takođe razmatra mogućnost fonda od devet milijardi evra za spas komunalnog giganta Unipera, najvećeg nemačkog uvoznika gasa.
"Putin koristi energiju kao oružje i pokušaće da nas podeli, ali bezuspešno", rekao je komesar za unutrašnje tržište Tjeri Breton.
Kako će predstojeća zima uticati na problem gladi u svetu?
Što se tiče hrane, cene su naglo porasle nakon ruske blokade luka u Ukrajini, jednom od glavnih dobavljača žitarica i suncokretovog ulja. Globalne cene hrane su blago opadale, ali su i dalje izuzetno visoke u poređenju sa ovim periodom prošle godine. A najgore bi tek moglo da dođe ako cena đubriva, povezana sa cenom prirodnog gasa, ostane visoka u narednim sezonama.
Veći troškovi đubriva znače da će ih farmeri širom sveta koristiti štedljivije i stoga će generisati niže prinose. To će potencijalno eskalirati trenutnu krizu u potpunu vanrednu situaciju. Najgori scenario iz evropske perspektive bi se desio ako kriza sa hranom izazove novi talas masovnih migracija, čime bi se izvršio dodatni pritisak na političke sisteme. Analitičari, uključujući šefa Svetskog programa za hranu, Dejvida Bizlija, povukli su paralele između sadašnjeg trenutka i nereda oko cena hleba koji su prethodili Arapskom proleću 2011. godine.
"Putinov plan gladi je namenjen stvaranju izbeglica iz Severne Afrike i Bliskog istoka, oblasti koje obično hrani Ukrajina. Ovo bi izazvalo nestabilnost u Evropskoj uniji", napisao je ranije ovog meseca istoričar sa Jejla Timoti Snajder.
Prema rečima ekonomskih stručnjaka, imperativ za političare je da ublaže udarac za one koji su najmanje imućni, umesto da jednostavno uvode opšte mere koje pomažu svima podjednako poput smanjenja PDV-a na hranu ili gorivo jer bi to dugoročno moglo da dodatno poveća državni dug. To bi značilo da će malo ko da preživi naredne mesece i godine, a da ne napravi neku vrstu promena u svom životnom stilu. Kako ocenjuje Benton iz Četam Hausa, potrošače čeka “prilagođavanje ponašanja” i moguća višegodišnja kriza.
"Ako žele da izdrže Putinov napad, Evropljani će verovatno morati da nauče da manje putuju, jedu štedljivije i oblače dodatni džemper umesto da pojačaju termostat. Ruska zima, kada dođe, verovatno će potrajati", zaključuje Benton.
(MONDO)
