Stručnjaci iz celog sveta su došli do šokantnog saznanja o korona virusu!
U junu, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) preporučila je naučnicima da nastave da istražuju sve moguće izvore pandemije korona virusa, uključujući i curenje iz laboratorije. Dve novoobjavljene studije u časopisu Sajens imaju potpuno različite pristupe, ali dolaze do istog zaključka – epicentar koronavirusa je najverovatnije bilo tržište morskih plodova Huanan u Vuhanu u Kini.
"Virus počeo da se širi na pijaci"
U istraživanju pod nazivom Veleprodajna pijaca morskih plodova Huanan u Vuhanu bila je rani epicentar pandemije korone, stručnjaci iz celog sveta analizirali su kartografske podatke i izveštaje sa društvenih medija kako bi napravili prostornu analizu i analizu životne sredine. Oni su istakli da, iako su "tačne okolnosti ostale nejasne", virus je pronađen kod živih životinja prodatih na pijaci krajem 2019. godine.
Životinje su držane blizu jedna drugoj i bolest se lako širila. Studija, međutim, nije utvrdila koje su životinje bile uključene. Naučnici su otkrili da su najraniji slučajevi korona virusa bili koncentrisani na tržištu među prodavcima ili kupcima. Oni veruju da su dva odvojena virusa cirkulisala kod životinja i kasnije prešla na ljude.
"Svih osam slučajeva covida zabeleženih pre 20. decembra došlo je sa zapadne strane pijace, gde su se prodavale i neke vrste sisara", navodi se u studiji. Stručnjaci su mapirali najranije slučajeve koji nisu imali veze sa tržištem i utvrdili da su zaraženi živeli ili radili u njegovoj neposrednoj blizini, piše CNN.
"Ovo pokazuje da je virus počeo da se širi među ljudima koji rade na pijaci i kasnije se proširio na okolnu lokalnu zajednicu. Prodavci su ulazili u obližnje prodavnice i širili infekciju na druge ljude", rekao je evolucioni biolog Majkl Vorobi sa Univerziteta u Arizoni.
Pojava loze A
U drugoj studiji, Molekularna epidemiologija višestrukog zoonotskog porekla SARS-CoV-2, korišćen je molekularni pristup, a rezultati su pokazali kada su prve infekcije koronavirusom prešle sa životinja na ljude. Najranija verzija koronavirusa bila je u dve loze, A i B. Linije su nastale nakon najmanje dva prenošenja sa životinjskih vrsta na ljude.
Naučnici veruju da se prvi prenos sa životinje na čoveka verovatno dogodio oko 18. novembra 2019. i da je uključivao B lozu, koja je pronađena samo kod ljudi koji su direktno povezani sa tržištem Huanan. Oni veruju da se loza A pojavila danima ili nedeljama nakon infekcije od loze B. Linija A je pronađena u uzorcima ljudi koji su živeli ili boravili u blizini pijace.
"Ovi podaci pokazuju da je malo verovatno da je SARS-CoV-2 bio široko cirkulisao kod ljudi pre novembra 2019. i definišu određeni opseg kada je kovid prvi put prešao na ljude i kada su prijavljeni prvi slučajevi infekcije", navodi se u studiji. Verovatnoća da će takav virus nastati iz dva različita događaja je veoma mala, priznao je evolucioni biolog Džoel Verthejm sa Univerziteta Kalifornije u San Dijegu.
"Zvučim kao da sam rekao da se ova vrsta infekcije, koja se inače dešava jednom u nekoliko godina, desila dva puta u kratkom periodu. A pandemije su zaista retke. Ali kada se poslože svi uslovi, može doći do prelivanja barijera i mogući su višestruki događaji", rekao je Verthejm.
Bili ubeđeni da je procurila iz laboratorije
Evolucioni biolog Kristijan Andersens sa Istraživačkog instituta Skrips rekao je juče da ove studije ne pobijaju definitivno teoriju o curenju u laboratoriji, ali da su toliko ubedljive da je i sam promenio mišljenje o poreklu virusa.
"I sam sam bio prilično ubeđen da je to curenje iz laboratorije, sve dok nismo uradili dodatnu analizu. Na osnovu podataka i studija mnogih drugih virusa na kojima sam radio u poslednjoj deceniji, došao sam do zaključka da rezultati ukazuju da izvor je bio tržište tokom pandemije", rekao je Andersens.
Kako bi smanjili rizik od budućih pandemija, naučnici se nadaju da će uskoro moći da utvrde koja se životinja prva zarazila kovidom. Andersen smatra da je, iako je teško sprečiti pojavu novih pandemija, od suštinskog značaja globalna saradnja naučnika kako bi se na vreme moglo utvrditi da li je reč o blažem obliku infekcije ili o bolesti koja može da ubije milione.
(MONDO)
