RASTU TENZIJE U SREDOZEMNOM MORU - NATO ČLANICE NA IVICI RATA?! Turska i Grčka se sukobljavaju oko ova dva ostrva!

Zbog rata u Ukrajini, Turska je postala strateški važnija nego inače. Ankara to sada koristi. U sporu oko ostrva u Egejskom moru Turska se ponaša sve agresivnije prema Grčkoj, piše Dojče vele. Cela stvar je zapravo apsurdna. Turska i Grčka su članice NATO-a, alijanse osnovane za odbranu od zajedničkog neprijatelja. I pored toga, dve susedne zemlje su često na ivici oružanog sukoba. Koliko se Grci osećaju ugroženo, vidi se iz njihovih izdataka za odbranu: 3,8% BDP-a, najviše od svih članica NATO-a.

Suverenitet pod znakom pitanja

Sukob se sada ponovo zaoštrava. Ankara dovodi u pitanje suverenitet Grčke nad čitavim nizom ostrva u istočnom Egejskom moru – kao što su Rodos, Lezbos, Samos i Kos – jer je, kako tvrde Turci, Grčka prekršila međunarodne sporazume tako što je tamo stacionirala vojne snage. Redovnim letovima turskih borbenih aviona iznad grčkih ostrva, Ankara gotovo svakodnevno pokazuje svoje zahteve.

Turska se poziva na Ugovor iz Lozane iz 1923. koji je definisao današnju granicu i koji je Grčkoj dao ostrva Lezbos, Hios, Samos i Ikariju posle grčko-turskog rata, ili na Pariski ugovor iz 1947. kojim je Italija posle II Svetskog rata odustala od grupe ostrva Dodekanez u korist Grčke. Ugovori definišu da ova ostrva moraju biti demilitarizovana. Atina opravdava prisustvo svojih trupa na ostrvima osećanjem ugroženosti čestih manevara turskih vojnih brodova na zapadnoj turskoj obali – odnosno pravom svake države na samoodbranu.

"Vlažni snovi ekstremista?"

Iako je reč o obračunu sa dugom tradicijom, ovog puta posebno su žestoki verbalni incidenti. Devlet Bahčeli, šef nacionalističke stranke MHP i koalicioni partner predsednika Erdogana i njegove stranke AKP, pozirao je za fotografiju sa mapom koja prikazuje sva ostrva u istočnom Egeju, koja su prikazana kao turska teritorija - uključujući najveće grčko ostrvo Krit.

"Vlažni snovi ekstremista ili zvanična turska politika?", upitao je grčki premijer Kirijakos Micotakis na Tviteru i zatražio zvanično objašnjenje od Ankare. Unutrašnjepolitički razlozi dodatno "motivišu" turske političare. Iduće godine se u Turskoj održavaju predsednički i parlamentarni izbori. Erdogan i AKP strahuju od značajnog gubitka podrške birača, između ostalog i zbog visoke stope inflacije i loše gospodarske situacije. Čarke, kako se smatra, mogle bi odvratiti pažnju od problema kod kuće.

Ali oružjem zveckaju i na grčkoj strani, ali ne od strane članova vlade. Tako je na Otvorenoj TV stanici penzionisani viceadmiral Janis Egolfopulos još jednom progovorio o tome kako Turskoj može da se očita lekcija: "Ako oni (Turska) naprave prvi potez, onda će doživeti nešto što nikada ranije nisu doživeli."

Nemačka više nije neutralna?

Kako je Nemačka pozicionirana u ovom sporu? Što se tiče suvereniteta ostrva, ministarka spoljnih poslova Berbok je tokom nedavne posete Grčkoj i Turskoj bila jasna: "Grčka ostrva su grčka teritorija i niko nema pravo da to dovodi u pitanje." Ona nije odgovorila na pitanje o militarizaciji. Njen turski kolega Čavušoglu požalio se da Nemačka više nije neutralna po tom pitanju: "Gospođa Merkel je bila. Nemačka je u svoje vreme bila iskreni posrednik. Nemačka politika je bila uravnotežena." A u poslednje vreme, kaže, "nažalost, ta ravnoteža je izgubljena".

Međutim, grčka strana takođe smatra da Nemačka ne tretira uvek Atinu pravedno. Grčki ministar spoljnih poslova Nikos Dendijas oštro je kritikovao nemački izvoz oružja i prodaju podmornica Turskoj. "Zahvaljujući ovim podmornicama raste opasnost da se ravnoteža snaga u Sredozemnom moru naruši".

Naklonost Vašingtona

Nemačka ionako igra sporednu ulogu u tom sukobu. I Erdogan i Micotakis prvenstveno pokušavaju da zadobiju naklonost Vašingtona. Isprva se činilo da je Micotakis u boljoj poziciji. Sredinom maja održao je govor pred oba doma američkog Kongresa, govorio je o tome da NATO posle Ukrajine ne sme sebi da dozvoli "dodatni izvor nestabilnosti" na svom jugoistočnom krilu. Grčki premijer je zatražio od Vašingtona da ne podržava modernizaciju i proširenje turske borbene avijacije uz pomoć aviona F-16. Za Erdogana je ta poseta bila bolna, jer je Micotakis uspeo da ubedi SAD da Grčkoj prodaju borbene avione F-35 – odnosno iste one koje Vašington nije želeo da proda Turcima.

Ali samo nekoliko nedelja kasnije, američki predsednik Džo Bajden obećao je na marginama samita NATO-a u Madridu da će u potpunosti podržati modernizaciju turske flote uz pomoć aviona F-16. Time je, kako se pretpostavljalo, Bajden želeo da Erdoganu ponudi nešto konkretno za podršku Turske za ulazak Švedske i Finske u NATO.

Uticaj rata u Ukrajini

Iako konačna odluka o isporuci aviona F-16 još nije doneta, ova priča jasno pokazuje koliko Turska strateški profitira od rata u Ukrajini – jer je pozicija Ankare sada još važnija nego što je bila. Turska je pre rata u Ukrajini kupila ruske protivvazdušne rakete i tako razbesnela Amerikance. I inače, taj posao je realizovan, jer NATO nije mogao sebi da priušti razlaz sa Turskom, a posebno ne može sebi da priušti sada, u jeku ruskog rata u Ukrajini.

I vratimo se Grčkoj: krajem jula Erdogan je pozvao NATO partnere na vojnu vežbu u Izmiru na obali Egejskog mora. Praktično u blizini grčkih ostrva. Bila je to pomorska invazija sa ciljem osvajanja fiktivnog ostrva. U vežbi su učestvovale američke, francuske i italijanske trupe. Ali ne grčke. Atena je žestoko protestovala. Ali taj protest se izgubio negde u hodnicima sedišta NATO-a u Briselu.

(MONDO/DW)