Medvedev želi na sahranu Kačinjskog | Mondo Portal

  • Izdanje: Potvrdi
Emisije
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Svet

Medvedev želi na sahranu Kačinjskog

Zemlja i Evropa žale poginule iz državnog vrha Poljske. Avion bio ispravan a kontrolor leta umesto na engleskom pilote navodio na ruskom.

Poljaci će od utorka u Predsedničkoj palati moći u mimohodu da se oproste od svog tragično poginulog predsednika Leha Kačinjskog, čija se sahrana planira za subotu, a očekuje se da će na nju doći i predsednik Rusije Dmitrij Medvedev.

"Želju da dođe na sahranu u Varšavu izrazio je predsednik Rusije Dmitrij Medvedev", kazao je poljskim medijima šef poljske diplomatije Radoslav Šikorski.

Istražna komisija koja se bavi uzrocima nesreće aviona u nedelju je isključila mogućnost da je letelica bila tehnički neispravna. Kako je saopštio šef Istražnog komiteta pri Državnom tužilaštvu Rusije Aleksandar Bastrikin, to su prvi rezultati dešifrovanja snimka razgovora posade sa kontrolom letenja.

Kovčeg s posmrtnim ostacima predsednika, koji je sa svojom suprugom i još 94 ugledne ličnosti poljskog javnog života, državne uprave i armije i članova posade aviona kojim je leteo u Smolensk, u Rusiju, poginuo u subotu ujutru u avionskoj nesreći, prevezen je u nedelju vojni avionom u Varšavu. Na aerodromu je održan kratak verski obred posle čega je predsednikovo telo, uz vojnu pratnju, proneseno ulicama grada na kojima se u tišini okupilo više hiljada Poljaka. Širom zemlje, u crkvama su služene mise.

Tačno u podne sve je stalo u Poljskoj na dva minuta, kako bi bila odata počast stradalima u avionskoj nesreći u Rusiji u subotu, u kojoj je poginuo i predsednik Kačinjski. Dvominutno ćutanje najavljeno je skoro jednominutnim zavijanjem sirena i crkvenim zvonima.

Telo prve dame je naknadno identifikovano i ono će što pre biti prebačeno u Poljsku.

Vlada planira sahranu sa svim počastima za subotu, ali presudna će biti volja porodice, ćerke Marte i brata blizanca predsednika, bivšeg premijera Jaroslava Kačinjskog.

"Porodici je jako stalo da predsednik Kačinjski i njegova supruga Marija budu sahranjeni zajedno", kazao je Sašin.

Poljska ministarka zdravlja Eva Kopač je u Moskvi nakon što je razgovarala sa ruskim ekspertima nadležnim za utvrđivanje identiteta žrtava, rekla da je svega 14 tela u takvom stanju da nisu potrebne analize DNK. Još 20 tela možda će biti moguće identifikovati na osnovu specifičnih znakova.

Sve forenzičke analize tela poginulih u avionskoj nesreći kod Smolenska su završene, a identifikacija žrtava bi mogla da bude okončana u toku sledeća dva do tri dana, izjavila je danas ruska ministarka zdravlja i društvenog razvoja Tatjana Golikova.

Ona je dodala da su u Moskvu u nedelju stigla 132 rođaka žrtava, kojima će biti na raspolaganju tim psihologa tokom procesa identifikacije, kao i medicinski stručnjaci i prevodioci.

Identifikacija će biti obavljena u moskvoskom Forenzičkom zavodu, a u procesu će, pored forenzičara, učestvovati i genetičari iz Saveznog centra za forenzičku medicinu.

Brat blizanac poljskog predsednika Leha Kačinjskog, koji je poginuo u avionskoj nesreći, odustao je od plana da prati brata u Rusiju, prenela je Beta. U prvim informacijama o avionskoj nesreći u kojoj je Poljska izgubila predsednika i njegovu suprugu i deo državnog i vojnog vrha pojavila se i nepotvrđena vest da je u avionu bio i blizanac predsednika, bivši premijer Jaroslav Kačinjski. On je, međutim, u poslednjem trenutku odustao od puta, kako bi ostao sa majkom, koja je već nekoliko nedelja u teškom stanju u bolnici u Varšavi, a mesto u avionu prepustio je poslaniku svoje partije Pravo i Pravda Pšemislavu Goševskom. Jaroslav je otišao na mesto nesreće u Smolensk.

Poljska je zbog pogibije predsednika i prve dame, ukupno 96 ljudi iz državne i vojne delegacije koji su leteli u Rusiju na komemomraciju na 70. godišnjicu streljanja hiljada poljskih oficira, koje je zarobio Sovjetski Savez septembra 1939. godine, proglasila od subote sedmodnevnu nacionalnu žalost.

U Moskvu je u nedelju uveče stigao prvi avion sa 116 članova porodice poginulih, a tokom dana očekuje se dolazak još jednog aviona sa oko 100 ljudi.

Predsednik Sejma poljskog parlamenta Bronjislav Komorovski, koji je preuzeo obaveze šefa države posle pogibije predsednika Leha Kačinjskog počeo je konsultacije s poslaničkim klubovima o raspisivanju vanrednih predsedničkih izbora.

Komorovski, koji u roku od 14 dana mora da obznani da raspisuje izbore, a oni moraju po ustavu da se održe u roku od 60 dana od te odluke, obećao je da će kao vršilac dužnosti šefa države donositi samo najhitnije odluke.

"Postoje dve oblasti koje iziskuju hitne odluke - kancelarija predsednika, gde sam već imenovao njenog novog šefa i Narodna banka Poljske jer samo guverner može da saziva Savet za monetarnu politiku", rekao je Komorovski televiziji TVN24.

"Takođe, brzo ću imenovati novog šefa Biroa za nacionalnu bezbednost a nagovaram ministra odbrane da se makar u slučaju nekih rodova snaga brzo stabilizuje situacija. Što pre trebalo bi imenovati načelnika Generlaštaba i komandante inostranih misija i specijalnih snaga. Tu vlada mora da dođe sa inicijativom", kazao je Komorovski.

Redovni izbori za šefa države koga Poljaci biraju direktno bili su planirani za jesen, a Leh Kačinjski je samo dan uoči pogibije najavio da će se ponovo kandidovati.

Dan žalosti je danas i u Rusiji, Ukrajini, Evropskoj uniji, tri dana žalosti u Litvaniji, isto toliko dugo se nacionalnom žalošću solidariše sa Poljacima daleki Brazil, a na dan sahrane žalost će proglasiti i Češka, Slovačka i Mađarska.

I Beograđani su odali počast poginulim Poljacima ispred Ambasade u Beogradu. Do petka u Ambasadi Poljske će biti izložena Knjiga žalosti povodom tragične pogibije poljskog predsednika Leha Kačinjskog, njegove supruge Marije i članova zvanične delegacije u avionskoj nesreći kraj Smolenska u Rusiji.
Knjiga će biti izložena u zgradi Ambasade u Beogradu, u Ulici kneza Miloša 38, a biće dostupna svim zainteresovanim osobama od 10 do 15 časova.

Kontrola leta nije poštovala proceduru

Kontrolor leta koji je upozoravao pilota poljskog predsedničkog aviona, govorio je na ruskom iako je službeni jezik komunikacije prema međunarodnom vazdušnom pravu engleski. Taj propust ruskim medijima priznao je sam kontrolor leta Pavel Plusnin, čovek koji je poslednji komunicirao sa pilotom palog aviona, prenosi Index.hr.

"Predložio sam im alternativu, oni su je odbili. Video sam da se vreme pogoršava, a oni su mi odgovorili da imaju dovoljno goriva i da će pokušati da slete, a ako ne uspeju da će krenuti prema alternativnom aerodromu", rekao je Plusnin.

On je priznao kako je komunikacija zapinjala i kako je pilotima trebalo duže vremena da odgovore jer nisu dobro poznavali ruski, na kojem je, umesto na engleskom, komunicirao sa njima.

Logično objašnjenje toga zašto se nije pridržavao međunarodnog pravilnika, Plusnin nije dao. Ruski mediji su objavili i kako poljskom avionu nije data jasna komanda da umesto u Smolensk sleti na aerodrom u Minsku, već kao predlog za razmatranje.

Načelnik komiteta Aleksandar Bastrikin je referisao ruskom premijeru Vladimiru Putinu u Smolensku i rekao mu da je takav zaključak moguće izvesti dešifrovanjem snimka razgovora pilota i kontrolora leta.

“Detaljnije ćemo ga pregledati u Moskvi, ali ponavljam, zapis koji imamo, potvrđuje da tehničkih problema avion nije imao”, rekao je Bastrikin.

Prema Bastrikunu, pilot je bio informisan o lošim vremenskim uslovima, a “ipak je doneo odluku o sletanju”.

Ministar saobraćaja Rusije Igor Levitin rekao je premijeru, koji je na čelu državne komisije za otklanjanje posledica nesreće, da se “crne kutije” iz srušenog aviona nalaze u zadovoljavajućem stanju,da je dešifrovanje komunikacije pilota počelo jutros, a da će dešifrovanje druge kutije, sa zapisanim elektronskim podacima o toku leta, početi uskoro.

Levitin je rekao da predstavnici ministarstava saobraćaja Rusije i Poljske rade zajednički i da su se podelili u dve grupe. Jedna grupa istražuje uzroke nesreće na mestu događaja kod Smolenska, dok druga učestvuje u dešifrovanju “crnih kutija” u Moskvi.

Avion star dve decenije

Putnički avion "TU-154" proteklih decenija bio je vodeći putnički avion u nekadašnjem sovjetskom vazduhoplovstvu i vazduhoplovstvima istočnoevropskih zemalja, podseća Beta. Prvi "tupoljevi " ušli su u upotrebu još 1968. i iz fabrika je u naredne tri decenije izašlo nešto više od 1.000 letelica u devet osnovnih varijanti. Osim za putnički, avion je korišćen i za takozvani VIP transport. I avion koji se juče srušio pripadao je upravo 36. specijalnom avijacijskom puku Armije Poljske, smeštenom u Varšavi, čiji je osnovni zadatak prevoz ljudi iz političkog i vojnog vrha te zemlje. U višedecenijskoj eksploataciji, imao je 66 udesa, od čega 36 sa ljudskim žrtvama.

Tri najveća udesa "TU-154" u poslednjih 10 godina, navodi AP, bili su: "TU-154 aviokompanije "Kaspijan erlajns", koji je leteo iz Irana u Jermeniju, a srušio se u polje 15. jula 2009, kada je poginulo 168 ljudi. U avgustu 2006. "TU-154" ruske aviokompanije "Pulkovo erlajns", koji je leteo od letovališta na Crnom moru do Sankt Peterburga, upao je u oluju i srušio se u Ukrajini, kada je poginulo oko 170 ljudi. Kada se 3. jula 2001. u sibirskom gradu Irkutsku srušio "TU-154", koji je leteo od Jekaterinburga do Vladivostoka, živote je izgubilo svih 145 putnika i članova posade.

Kontroverzni predsednik

Leh Kačinjski je pre pet godina postao treći demokratski izabrani predsednik Poljske od pada komunizma 1989. Važio je za polarizovanu ličnost na političkoj sceni zemlje. Često je dovodio Poljsku u sukob sa partnerima iz EU i Rusijom.

Iako znatno umereniji od svog brata Jaroslava, nije bio rado viđen gost u Evropi, pošto je u nekim pitanjima bio vrlo blizak najvećem evroskeptiku u EU, češkom kolegi Vaclavu Klausu. Kačinjski je od Brisela tražio da uspostavi vrlo oštru liniju prema Rusiji, a polarizovao je i svoju Poljsku kada je zajedno sa bratom uveo izmene u sistem lustracije kojim je proces obračuna sa prošlošću pretvorio maltene u lov na veštice.

Odnose sa novim premijerom, posle vanrednih izbora krajem 2007. Donaldom Tuskom pratile su neprestane trzavice, a jedan od mnogih povoda je bilo kategorično protivljenje Kačinjskog da Poljska prizna jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. Kačinjski je kasnije otvoreno kazao da dok je na funkciji ne dolazi u obzir da potpiše imenovanje eventualnog ambasadora Poljske na Kosovu, jer njegova nezavisnost znači samo podsticanje separatizma u svetu, pre svega kod bliskih saveznika Poljske na Kavkazu.

U sukobu Gruzije i Rusije avgusta 2008. Kačinjski se bezrezervno postavio na stranu Gruzije i čak došao lično u Tbilisi da podrži veliki miting.

Braća Kačinjski su 1988. bili u pregovaračkoj ekipi Solidarnosti i poljske opozicije sa komunističkim vlastima, kako da se obezbedi mirna primopredaja vlasti. Oni su učestvovali i u pregovorima Okruglog stola početkom 1989. kada su dogovoreni prvi poluslobodni izbori, na kojima je pobedila antikomunistička opozicija. Leh Valensa je svog imenjaka Kačinjskog kao bliskog saradnika postavio 1991. za savetnika za bezbednost u svom kabinetu, kada je izabran za prvog nekomunističkog predsednika Poljske. Valensa i Kačinjski su se posle žestokog sukoba i svađa razišli, a Kačinjski se u sam centar poljske politike vratio kao ministar pravde u vladi premijera Jiržija Buzeka 2000.

Godine 2002. izabran je za gradonačelnika Varšave.
Koliko je Leh sa svojim bratom Jaroslavom umeo da deli Poljake, toliko je njegova supruga Marija, skromna i mudra, imala nepodeljenu podršku Poljaka, kažu upućeni. Iza bračnog para Kačinjski ostala je ćerka Marta i dve unuke.

(MONDO)
Inicijalizacija u toku...

Komentari 0

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU