OVO JE NOVI ČERNOBILJ!? NAJGORA SITUACIJA OD POČETKA RATA! Šest radnika nuklearke otkrivaju kakvo je stanje na terenu

Kako izgleda život i rad u elektrani, koja se sve češće pominje u kontekstu novog Černobilja, iz prve ruke svedočilo je šest radnika najveće evropske nuklearne elektrane u okupiranom delu Ukrajine.

Ruska vojska uopšte nije zabrinuta za bezbednosnu situaciju u elektrani, ali u njoj uživa prilično mazohistički: nadaju se da će međunarodni strah od nuklearne kataklizme naterati vlasti u Kijevu da naprave teritorijalne ustupke Moskvi. Od početka okupacije prošlo je šest meseci, a od tada su mnogi članovi osoblja nuklearke odvedeni ili nestali.

Telefoni sa kamerama su strogo zabranjeni u elektrani, a predstavnici ruske državne kompanije za nuklearnu energiju Rosatoma su prisutni bukvalno na svim sastancima zaposlenih. Višemesečni stalni stres sada je dopunjen borbenim dejstvima ruskih trupa iz neposredne blizine reaktora, odakle gađaju Nikopolj i druge ukrajinske gradove sa druge strane Dnjepra.

Šest reaktora Zaporoške elektrane decenijama je opsluživalo osoblje iz grada Enerhodara, izgrađenog 1970. godine za potrebe nuklearke i njene prateće termoelektrane. Među njenih 50.000 stanovnika malo je onih koji nemaju veze sa proizvodnjom energije.

Tokom prvih okupacionih aktivnosti u martu, zaposleni u kompleksu su na kamerama posmatrali upad ruskih trupa. Većina građana je tada poslušno ostala na svojim radnim mestima, uprkos očiglednom riziku: godinama su obučavani da poslednji napuste kompleks u slučaju nesreće, a ta vrsta odgovornosti je nadjačala čak i strah od ruske represije.

Vremenom su, međutim, Rusi postajali sve paranoičniji i sumnjičavi, sve češće odvodeći ljude u nepoznato. Zaposleni u nuklearkama su često mesecima zatočeni na radnim mestima, bez ikakvog kontakta sa porodicama. Gubeći na različite načine, kadrovi su se brzo proredili i postali nedovoljni za uredan rad energetskog sistema.

Sve ovo je praćeno početkom ruske artiljerijske aktivnosti iz neposredne blizine atomskih kapsula i skladišta radioaktivnog otpada: strah od curenja radijacije zahvatio je čitavu okolinu.Ukrajinske trupe kažu da na rusku vatru iz nuklearne elektrane odgovaraju izuzetno oprezno i tek kada imaju jasan pogodak, ali takve izjave svi shvataju krajnje oprezno.

Portparol južnog sektora ukrajinske vojske često proziva rusku stranu za nuklearni terorizam, odbijajući da komentariše pitanje da li i Ukrajinci gađaju mete u neposrednoj blizini reaktora.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nedavno je obećao da će ruski vojnici koji pucaju sa zaklona elektrane ili ka njoj postati "specijalna meta” ukrajinske tajne službe i vojske. Činjenica je da Rusi uporno koriste atomski štit, izbegavajući ukrajinske dronove i raketne bacače čak i unutar betonskih hala reaktora.

Za razliku od prilično nezaštićenih reaktora u Černobilju, šest reaktora sa lakom vodom pod pritiskom u Zaporožju je sakriveno ispod armiranog betona i čeličnog kućišta, ponekad debljine više od 10 metara. Čak i ako na njih padne borbeni avion, oni su u stanju da izdrže udar bez rizika, tvrdi Olga Košarna, ukrajinski nuklearni stručnjak i bivša članica odbora ukrajinskog nuklearnog regulatora.

Ona smatra da je u interesu Rusije da ova elektrana ostane funkcionalno netaknuta, jer će sigurno pokušati da je priključe na mrežu koja snabdeva okupirani Krim. Međutim, okruženje visokog stresa za radnike u nuklearnoj elektrani uveliko je povećalo rizik od neplaniranog incidenta uzrokovanog ljudskom greškom. U kompleksu Zaporožje već postoji fatalni nedostatak ljudstva za servisiranje protokola za vanredne situacije.

Jedan od radnika koji je razgovarao sa novinarima Vašington posta poverio im se da je do sada na funkciji ostao isključivo iz patriotskih razloga, nadajući se skoroj ukrajinskoj pobedi. Međutim, vremenom je u NE Zaporožju ostalo vrlo malo njegovih istomišljenika. Možda je došlo vreme da svi odemo, tvrdi on, i da punu odgovornost za budući razvoj događaja prepustimo Rusima.

(MONDO)