Čini se da bi EU ipak mogla da dobije energetski rat sa režimom Vladimira Putina. Jedan od glavnih ciljeva u ovom sukobu za EU je da obezbedi što stabilnije snabdevanje energentima tokom zime, čime se kupuje vreme za rešavanje problema zavisnosti od ruskog gasa i nafte. Vest koja u ovom kontekstu budi optimizam kaže da su evropska skladišta gasa približno na nivou popunjenosti na kojoj je trebalo da budu za samo dva meseca, što Putina dovodi u novu situaciju: ili se odreći korišćenja energenata kao oružjem u globalnom sukobu ili ostaviti još jedan korak dalje u ludilu rušenja ekonomskih mostova sa Zapadom i potpunog prekida energetskog poslovanja sa liberalnim demokratijama.

U drugoj varijanti Putin ne može da profitira, ali ipak može da nanese štetu EU, a „smisao“ Putinove politike je već počeo da se svodi na globalnu, bezumnu štetu.

Konkretno, statistika pokazuje da su rezerve gasa EU do kraja prošle nedelje dostigle 79,4 odsto, a tek za 1. novembar planirano je 80 odsto popunjenosti. S obzirom na stepen popunjenosti skladišta gasa, EU će lakše apsorbovati uticaj novih šokova u snabdevanju, a treba uzeti u obzir i da sama skladišta mogu da podmire 25-30 odsto zimske potražnje. U prilog EU ide i snižavanje temperatura na većem delu teritorije, što će sa sobom doneti znatno manju ukupnu potrošnju energije. Tu je i prvi značajniji pad cena gasa, koje su, podsetimo, šest puta porasle u odnosu na period pre godinu dana, piše Jutarnji list.

Poljaci su posebno revnosno punili skladište gasa; ispunili su ih 100 odsto. I najveći potrošač Nemačka najavljuje ispunjenje domaćeg plana od 85 odsto popunjenosti skladišnih kapaciteta do sledećeg meseca. Ipak, nemačka privreda je jedna od onih koja teško može da preživi zimu ako se potpuno prekine dotok ruskog gasa. Nemci se stoga vraćaju upotrebi uglja i pokušavaju da kupe što više tečnog gasa na raznim stranama planete. Francuzi, pak, apeluju na svoje poslove da što pre smanje potrošnju energije, kako bi se kasnije izbegla racionalizacija, ako Rusija obustavi sve isporuke, a imaju 90 odsto puna skladišta gasa. Ako neće imati izuzetno hladnu zimu, Francuska može da kaže da je u zoni energetske bezbednosti.

Uz sve to, EU priprema strukturne reforme za energetsko tržište, kao i intervenciju na tržištu električne energije, što bi takođe trebalo dodatno da relaksira situaciju.

Ono što trenutno ide u prilog zapadnim liberalnim demokratijama jeste činjenica da je globalna inflacija počela da se smanjuje, iako je i dalje na nivoima koji i dalje zabrinjavaju centralne banke. Značajno zahlađenje cena poslednjih nedelja primećuje se kod niza sirovina, od nafte preko bakra do pšenice. Pojeftinio je i transport sirovina, a čini se da se smanjuju i poremećaji u lancima snabdevanja izazvani oporavkom svetske privrede od pandemije, odnosno blokada izazvana izolacijom.

Analitičari JPMorgan Chase-a procenjuju da će potrošačka inflacija dostići 5,1 odsto u drugoj polovini godine, što je otprilike polovinu nivoa viđenog u prvoj polovini 2022.

“Groznica inflacije se ruši“, rekao je za Blumberg glavni ekonomista JPMorgana Brus Kasman. Treba imati u vidu da je ova prognoza velike investicione kuće planetarna i da su inflatorni pritisci u EU ipak nešto izraženiji, te da nema odlučnijih poteza Evropske centralne banke, za razliku od drugih velikih centralnih banaka, posebno Federalne rezerve SAD.

Ono što i dalje ugrožava EU je očekivano povećanje cene zaduživanja. Očekuje se da će u septembru tri glavne centralne banke – ECB, Banka Engleske i Federalne rezerve – povećati kamatne stope.

(MONDO)