Snadbevanje Ukrajine ubojitim oružjem nemačke proizvodnje je crvena linija, naglasio je ambasador Moskve u Berlinu, Sergej Nečajev.
Nemačka je prešla crvenu liniju sa Rusijom slanjem oružja Ukrajini, rekao je u ponedeljak ambasador Moskve u Berlinu. Ova odluka je potkopala decenije pomirenja od kraja Drugog svetskog rata i nacističke invazije na Sovjetski Savez, dodao je diplomata.
"Sama činjenica da se ukrajinski režim snabdeva ubojitim oružjem nemačke proizvodnje, koje se koristi ne samo protiv pripadnika ruske vojske, već i protiv civilnog stanovništva Donbasa, prelazi crvenu liniju“, rekao je u intervjuu ambasador Sergej Nečajev za list Izvestija.
On je dodao da je Berlin trebalo da zna bolje, "s obzirom na moralnu i istorijsku odgovornost koju Nemačka ima pred našim narodom za nacističke zločine”.
"Prešli su Rubikon“, rekao je Nečajev, koristeći idiom za prelazak tačke bez povratka.
Berlin je odbacio svoju dugogodišnju politiku neslanja oružja u zone oružanog sukoba kako bi se pridružio SAD i drugim NATO saveznicima u pružanju oružja Ukrajini. Nemačka vlada kaže da ima moralnu odgovornost da podrži Kijev kako bi mogao da se brani od Rusije.
Nemačka se takođe pridružila naporima EU da odvoji ekonomije zemalja članica od ruske. Nemačka preduzeća se oslanjaju na jeftini ruski prirodni gas već pet decenija, još pre raspada Sovjetskog Saveza.
Nemačka vlada je "jednostrano delovala kako bi uništila bilateralne odnose sa Rusijom koji su bili jedinstveni po obimu i dubini i građeni decenijama“, primetio je ruski ambasador. "U suštini, posleratno pomirenje naših nacija i naroda je erodirano“, rekao je Nečajev.
Prema rečima diplomate, ekonomska ograničenja uvedena Rusiji zbog sukoba u Ukrajini dovela su do naglog povećanja računa za komunalne usluge, rasta potrošačkih cena i smanjenja realnih prihoda u Nemačkoj. Nečajev je rekao da se "rat sankcijama“ protiv Moskve sve više doživljava kao "pucanje sebi u nogu“ u Nemačkoj, koja se već suočila sa protestima zbog krize troškova života. Ambasador je napomenuo da Rusiji nije bilo zadovoljstvo da vidi štetu, čak i ako je Berlin sam kriv za to.
"Smatramo da su tekući procesi unutrašnje pitanje Nemačke, u koje se mi ne uključujemo. A mi svakako nemamo običaj da držimo pompezna predavanja, kakva Zapad stalno drži o Rusima", rekao je on.
Rusija je poslala trupe u Ukrajinu 24. februara, navodeći kao razlog neuspeh Kijeva da primeni sporazume iz Minska, čiji je cilj da se regionima Donjecka i Luganska da poseban status u okviru ukrajinske države. Protokoli, uz posredovanje Nemačke i Francuske, prvi put su potpisani 2014. Bivši ukrajinski predsednik Pjotr Porošenko je od tada priznao da je glavni cilj Kijeva bio da iskoristi prekid vatre da kupi vreme i "stvori moćne oružane snage“.
U februaru 2022. Kremlj je priznao republike Donbasa kao nezavisne države i zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti nijednom zapadnom vojnom bloku. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana.
(MONDO)
