Buduća premijerka Italije ima šokantnu prošlost, a njeni politički stavovi su najblaže rečeno skandalozni za većinu Evropljana.
Liderka ekstremne desnice Đorđa Meloni pobedila je na izborima u Italiji i na putu je da postane prva žena premijer u zemlji. Ako preliminarni rezultati budu potvrđeni, Melonijeva će imati za cilj da formira najdesničarsku vladu Italije od Drugog svetskog rata.
Ona je u poslednje vreme uspela da ispegla imidž fašiste. Političku karijeru počela je u jednoj neofašističkoj omladinskoj organizaciji, a potom je postala liderka krajnje desničarske stranke Braća Italije. Već tri godine pokušava da tu partiju prikaže kao umereniju. Više ne želi da Italija napusti EU i da vrati italijansku liru, već samo hoće reforme EU po meri Italije.
Za razliku od drugih desničara u Evropi, Đorđa Meloni je osudila rusku agresiju, zalaže se za sankcije i isporuku oružja Ukrajini. Cene energenata, inflacija i posledice pandemije korona virusa bile su glavne teme kampanje i televizijskih debata. Desničarske i levičarske stranke obećavaju više socijalnih davanja. U ispitivanjima javnog mnjenja, Đorđa Meloni je poslednjih sedmica uvek bila ispred drugoplasiranih socijaldemokrata.
Ovih pet stvari treba da znate o budućoj premijerki Italije.
1. Predvodnica novih fašista
Ona je lider nacionalističke partije Braća Italije koja svoje korene vuče od neofašističke grupe osnovane posle Drugog svetskog rata. Meloni je nastojala da se distancira od krajnje desnice i kaže da je njena stranka mejnstrim konzervativna. Ali kritičari kažu da u njenim redovima i dalje cvetaju simpatizeri fašizma.
2. Odrasla bez oca
Odgajala ju je samohrana majka u radničkoj četvrti Rima nakon što ih je njen otac napustio ubrzo nakon njenog rođenja. Meloni nije pokušala da izgubi svoj snažan rimski naglasak.
3. Sa 15 godina ušla u politiku
Melonijeva je ušla u politiku sa 15 godina. Pobedila je na svojim prvim lokalnim izborima sa 21. godinom. U 32. godini postala je najmlađa ministarka u Italiji kada je dobila resorh mladih u vladi Silvija Berluskonija 2008. godine.
4. Ne voli Putina, ali ni LGBT zajednicu
Njen desničarski savez obećava niže poreze i rano penzionisanje. Izgleda da je napustila evroskepticizam. Njena dosledna kritika Vladimira Putina osvojila je poene u delovima država Evropske unije iako se mnogi ne slažu sa njenim stavovima o LGBT pravima i imigraciji.
5. Ne želi više žena u parlamentu
Ona se protivi kvotama raznolikosti za povećanje prisustva žena u parlamentu ili sali za sastanke govoreći da žene moraju da dođu do vrha kroz zasluge.
"Znam da kada ste žena, često ste potcenjeni, ali to vam može pomoći. Iako to mogu da uradim, mislim da ćemo konačno shvatiti i ovde u Italiji da žene mogu biti veoma konkretne, veoma brze i ponekad mnogo iskrene. Nama je mnogo teško da pravimo kompromise i mislim da je to ono što je Italiji sada potrebno", objasnila je Melonijeva.
(MONDO)
