Pobeda Đorđe Meloni na nedavnim izborima u Italiji digla je veliku prašinu. Nekadašnja pripadnica neofašističkih organizacija biće prva žena premijer u italijanskoj istoriji i to u vladi koja je najdesnija od Drugog svetskog rata.
Đorđa Meloni, liderka stranke Braća Italije, politikom je počela da se bavi jako rano. Već sa 15 godina je pristupila Omladinskom frontu profašističke organizacije Movimento Sociale, a posle 30 godina aktivnog političkog života, vodeći partiju Braća Italije (Frateli ‘d Italia) u koaliciji sa još tri desničarske biće prva žena na čelu italijanske vlade, i to najdesnije od Drugog svetskog rata.
Žena, majka, hrišćanka
Nagli uspon Đorđe Meloni mogao se naslutiti pre dve i po godine, na mitingu ispred bazilike Svetog Jovana u Rimu. "Ja sam Đorđa, ja sam žena, ja sam majka, ja sam hrišćanka" (što je mnogima na našim prostorima zvučalo kao pesma Jelene Rozge - "Žena, majka, kraljica"), uzvikivala je tada Melonijeva. U tim rečima je na neki način sabrano ono što je osnova njene politike, koju nazivaju populističkom, radikalno konzervativnom, pa i profašističkom – borba za tzv. "tradicionalne vrednosti" ispod kojih se krije mnogo toga. Na primer, odbijanje da prihvati da je pozicija LGBT zajednice pitanje prava i sloboda, a ne morala i seksualnosti, po čemu je na liniji Rimokatoličke crkve; proterivanje migranata; ekstremno konzervativni pogledi na društvo; tvrda nacionalna politika oličena i sloganom Braće Italije "Za Italiju!“ (Per l’Italia!) u predizbornoj kampanji, kao i onim ranijim, "Bog, otadžbina i porodica“, koji upotrebljavaju brojni tvrdi konzervativci svuda na svetu, a koristio ga je i Benito Musolini.
Američka istoričarka Rut Bet Điat, autorka knjige "Jak čovek Musolini", tvrdi da Melonijeva želi da se predstavi kao konzervativka i desničarka, ali da je ona zapravo naslednik Musolinijeve politike i tvrdokorni neofašista.
Mediji je "peru", a ona je čist fašista
"Nema ništa konzervativno u pojavi Đorđe Meloni, niti u njenoj partiji Braća Italije. Njena partija je formirana 2012. godine, kada je Berluskoni napravio fuziju sa drugim parlamentarnim strankama, tako da nije postojala adekvatna desničarska partija. Tako je Meloni isplivala, kao novi predvodnik desničara i neofašista, jer je tu ostalo upražnjeno mesto", smatra Điat, koja kaže da se Melonijeva celog života spremala za ovaj trenutak.
"Meloni je predstavljala sebe kao tvrdog neofašistu, bila je veoma agresivna i militantna u stavovima. Ona celog života, još od svoje petnaeste godine, stremi ka tome da bude na čelu jedne ovakve političke organizacije. A na politički put u ovom pravcu je krenula devedesetih godina kada je predvodila neofašističku omladinsku organizaciju. Ako pogledate logo njene partije, videćete da je upotrebljen motiv plamena u tri boje italijanske zastave, što je bio originalni logo neofašističke partije, koja je osnovana nakon što je Musolini ubijen, a njegova partija zabranjena.Ona nije insistirala da taj plamen ostane kao simbol partije, jer je njen cilj da krene napred i unapredi nasleđe fašizma, što se jasno moglo naslutiti i po poruci koju je poslala starijim članovima svoje stranke, rekavši: `Svi smo mi naslednici Dučea`. Proteklih dana čuli smo mnogo `pranja` njene biografije, o tome kako je ona konzervativka, ali na osnovu svega ovoga je sasvim jasno ko je ona stvarno - fašista", kazala je Điat za jutarnji program televizije MSNBC.
Oko nje su rasisti i kriminalci
Istoričarka ukazuje na činjenicu da se Melonijeva okružila ljudima koji su do sada jasno demonstrirali svoj stav prema migrantima i istakli se u rasističkim izjavama, što takođe oslikava u kojem pravcu će se kretati i politika Melonijeve kao buduće premijerke.
"Silvio Berluskoni, koji je bio premijer u par navrata i koji je sada deo njene koalicije, osuđeni kriminalac, bio je prvi koji je demonizovao migrante u svim svojim mandatima kao premijer. A Salvini, njen drugi koalicioni partner, svojevremeno je pozivao na `masovno čišćenje migranata`. Kada oko sebe imate ljude koji aktivno promovišu rasizam i nasilje nad migrantima, onda teško možete ostati u političkom centru", smatra Điat.
(MONDO)
