Putin je budala. On želi da zauzme Kijev. Ali ne postoji način da to postignemo. "Naši napadi su zaustavljeni. Gubimo rat." “Pola našeg puka je poginulo. “Poslali su nas u klanicu.” "Kad dođem kući, daću otkaz. Je*eš vojsku." Ovo su samo neke od poruka koje su ruski vojnici sa ratišta u Ukrajini poslali svojim porodicama, suprugama, prijateljima i rođacima, a koje otkrivaju pravu situaciju na terenu na samom početku invazije.

“Kijev će pasti za nekoliko dana“, ovu rečenicu su im kao mantru ponavljali njihovi komandanti kada su krajem februara upućeni u “specijalnu vojnu operaciju“ u Ukrajinu. Međutim, suočeni sa žestokim ukrajinskim otporom, početno napredovanje ruskih trupa brzo je zastalo, a ruske snage su se suočile sa brojnim logističkim izazovima, nestašicama hrane i goriva. Dok je situacija na terenu bila poražavajuća, moskovski propagandisti su uveravali narod da sve napreduje po planu.

Razgovori otkrivaju očaj vojnika

Razočarani i ljuti ruski vojnici su se oglušili o naređenje i pozvali svoje supruge, porodicu i prijatelje u Rusiji sa svojih mobilnih telefona da se žale na Putina, nedostatak opreme i njihove komandante koji su ih lagali o misiji u koju su poslati. Njihove pozive je prisluškivala Ukrajina, a Njujork Tajms ih je preveo i objavio. Intervjui otkrivaju očaj ruskih boraca u prvih nekoliko nedelja invazije na Ukrajinu, dok su pokušavali da zauzmu Kijev.

“Niko nam nije rekao da idemo u rat“, rekao je vojnik Sergej svojoj majci, “upozoreni smo dan pre polaska“. Slične telefonske razgovore imali su i drugi vojnici: “Rekli su nam da idemo na obuku koja će trajati dva-tri dana. Zavaravali su nas kao decu“, požalio se Nikita prijatelju. Obim poziva ilustruje koliko je Moskva bila loša u planiranju logistike i održavanju discipline među svojim vojnicima. "Naša pozicija je sranje, da tako kažem. Prešli smo u defanzivu. Naši napadi su u zastoju", rekao je Sergej majci.

Ocu je otkrio da su Ukrajinci digli u vazduh most i branu, da su putevi poplavljeni, a njihovi tenkovi i oklopni transporteri zapaljeni. “Koholi (pogrdni izraz za Ukrajince) napreduju, a mi samo stojimo... Nisam ni zamišljao da ću završiti u ovakvom s*anju“, rekao je Nikita. Vojnici opisuju kako im nedostaje oružje i osnovna oprema kao što su uređaji za noćno osmatranje i odgovarajući panciri. Jedan vojnik otkriva da su počeli da skidaju pancire sa leševa Ukrajinaca, a drugi kaže da je njihova oprema “prastara”. “Nije tako moderno kako se prikazuje na Zvezdi (državna ruska televizija)“, rekao je Roman.

Sredinom marta – tri nedelje nakon početka invazije – vojnici su obavestili svoje rođake o teškim gubicima. Na telefonu koji su delili pripadnici 331. vazdušno-desantnog puka, vojnik po imenu Semjon procenjuje da je trećina njegovog puka poginula. Vojnik po imenu Andrej kaže svom ocu da je više od polovine njegovog puka “nestalo“ i da je komandant njihovog puka Sergej Suharev poginuo u akciji. Na drugoj strani žice rođaci i prijatelji opisuju im redove leševa i kovčega koji svakodnevno stižu u Rusiju. U šoku, neke porodice su počele da posećuju psihologa. Porodice im otkrivaju kako osećaju posledice sankcija i kako rastu cene osnovnih životnih namirnica; a takođe žale zbog zatvaranja Mekdonaldsa, H&M-a i Ikee i gašenja Instagrama.

“Niko ne razume zašto moramo da vodimo ovaj rat“

Telefonski pozivi otkrivaju krizu morala tokom ofanzive na Kijev. Nestrpljenje, strah i umor postaju sve češći dok vojnici opisuju vojsku u rasulu.

“Iskreno, niko ne razume zašto moramo da vodimo ovaj rat“, kaže Sergej svojoj devojci. Ostali vojnici se žale na niske temperature i promrzline, teške uslove spavanja i logističke neuspehe. Vojnici kažu da su ubijali kokoške, prasad, čak i jednog noja, jer više nisu imali hrane. Kao glavni razlog za ostanak u ratu vide profit – za jedan dan borbe vojnici zarađuju tri puta više nego u Rusiji, a neki od njih pribegli su i pljački. “Oni su je*eni divljaci... Kradu sve, televizore, je*ene mašine za mlevenje mesa, šrafcigere i kofere“, kaže Jevgenij, dok drugi vojnik kaže: „Doneću kući kavasaki“.

Mnogi vojnici izražavaju prezir prema svojim komandantima, koje smatraju odgovornim za smrtonosne taktičke odluke, dok drugi kritikuju predsednika Putina. “Mama, ovaj rat je najgluplja odluka koju je naša vlada ikada donela“, sumirao je Sergej situaciju u jednom razgovoru sa svojom majkom.

Nedavno je Moskva pomerila trupe iz Harkova kod Hersona na jugu. Umorni i neiskusni vojnici suočili su se sa razornim kontranapadom u kojem je Kijev ponovo zauzeo više od 3.000 kvadratnih kilometara teritorije. Ruski predsednik Vladimir Putin tada je najavio mobilizaciju stotina hiljada ruskih mladića koji će biti regrutovani u oružane snage i poslati da se bore u Ukrajini. Međutim, mnoge od ovih trupa su neiskusne ili nedovoljno obučene, a kako sve više i više neiskusnih vojnika ide u rat, verovatno je da će uskoro u Rusiji biti telefonskih poziva majkama i devojkama više nego ikada.

(MONDO)