Ruski predsednik Vladimir Putin suočava se novim problemima koji su nastali kao posledica pandemije i rata u Ukrjaini.
Novi razlog za glavobolju ruskog predsednika Vladimira Putina – iako se godinama borio da uspostavi demografsku ravnotežu u zemlji, istraživanja pokazuju da bi se posle pandemije, a posebno nakon izbijanja rata u Ukrajini, Rusija mogla suočiti sa rekordno malom populacijom.
Postoji nekoliko razloga za to, piše Blumberg u svojoj analizi. Deo stanovništva je stradao u ratu protiv Ukrajine. Za nove bitke mobilisano je trista hiljada rezervista, a kako se radi o slabo obučenim vojnicima, mnogi ih doživljavaju kao "topovsko meso”. Mnogi su pobegli u strahu od mobilizacije, ekonomske nestabilnosti zbog sankcija i ratnih razaranja. Sve je to dramatično uticalo na Rusiju, pa se procenjuje da je broj stanovnika znatno manji nego ranije.
Demografska kriza počela je devedesetih, raspadom Sovjetskog Saveza, kada je natalitet počeo drastično da opada, što je Putin odlučio da promeni. Ali sada su se stvari okrenule protiv njega u onome što demograf Aleksej Rakša naziva "potpunom olujom“. Putinova administracija je imala plan da stabilizuje demografsku situaciju Rusije do 2022. godine, a ostvari rast 2030. godine, ali je eskalacija rata sa Ukrajinom potpuno poremetila te planove.
Procene su govorile da će do 2030. godine Rusija imati oko 400.000 stanovnika manje. Novo istraživanje kaže da će, ako se krvavi sukobi nastave, Rusija samo sledeće godine imati 1,2 miliona novorođenčadi manje, što je najveći pad nataliteta u novijoj istoriji. U Rusiji u proseku godišnje umire oko dva miliona građana, ali je ta cifra tokom pandemije porasla na 2,5 miliona ljudi, a velike su i žrtve rata, kao i činjenica da je stradalo mnogo mladih, čije su porodice na taj način lišene mogućnosti da imaju potomke.
Analitičari smatraju da će obaveza mobilizacije dodatno uticati na to.
"Demografska katastrofa pogađa Rusiju čija privreda "gladi” za mladim zaposlenima, a sada je situacija još gora. Ruski privredni rast se sada procenjuje na samo 0,5 odsto, dok je ranije iznosio 2,5 odsto. Svemu doprinosi i loša demografska situacija u ukrajinskim oblastima koje Putin želi (ili je već) preuzeo. Tu su i emigracija, nizak natalitet i žrtve rata, kao i nesposobnost Rusije da privuče strane radnike. Stopa nataliteta mogla bi pasti na samo 1,2 deteta po ženi, dok je za održavanje stabilnog stanovništva i održive ekonomije potrebna stopa od 2,1 deteta po ženi", piše Blumberg .
Uvek se sve svodi na novac, pa analitičari kažu da Putin mora da bude svestan ekonomskih posledica svoje politike. U uslovima krize i nesigurnosti, mnogi parovi odlučuju da nemaju decu, što dodatno pogoršava situaciju i, prema procenama istraživača Elene Čurilove, 2023. godine Rusija može da se suoči sa još gorom situacijom.
(MONDO)
