Ljudi iz Putinovog najužeg kruga su se sastali sa Bajdenovim savetnikom za nacionalnu bezbednost.
Najviši savetnik predsednika Bajdena za nacionalnu bezbednost učestvovao je poslednjih meseci u poverljivim razgovorima sa najvišim pomoćnicima ruskog predsednika Vladimira Putina u nastojanju da smanji rizik od šireg sukoba oko Ukrajine ali i da upozori Moskvu da ne koristi nuklearno ili drugo oružje za masovno uništenje.
Zvaničnici su rekli da je američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan bio u kontaktu sa Jurijem Ušakovim, savetnikom Putina za spoljnu politiku. Salivan je takođe razgovarao sa svojim direktnim kolegom u ruskoj vladi Nikolajem Patruševom, dodali su zvaničnici. Cilj je bio da se spreči eskalacija sukoba i da komunikacioni kanali ostanu otvoreni, a ne da se razgovara o rešavanju rata u Ukrajini, rekli su zvaničnici. Na pitanje da li je Salivan učestvovao u neobelodanjenim razgovorima sa Ušakovom ili Patruševom, portparolka Saveta za nacionalnu bezbednost Adrijen Votson je rekla: „Ljudi tvrde mnogo stvari“ i odbila da dalje komentariše, piše Wall Street Journal.
“Anglosaksonske novine su objavljivale brojne prevare“, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov na pitanje o neobelodanjenim komunikacijama.
Pitanje je nacionalne bezbednosti
Bela kuća nije javno priznala nikakve pozive između Salivana i bilo kog visokog ruskog zvaničnika od marta, kada je razgovarao sa Patruševom. Cela ova priča dolati pošto su tradicionalni diplomatski kontakti između Vašingtona i Moskve zamrli, dok su Putin i njegovi saradnici u međuvremenu nagovestili da bi Rusija mogla da pribegne upotrebi nuklearnog oružja da zaštiti svoju teritoriju. Uprkos podršci Ukrajini i kaznenim merama protiv Rusije zbog invazije, Bela kuća je saopštila da je održavanje određenog nivoa kontakta sa Moskvom imperativ za postizanje određenih zajedničkih interesa nacionalne bezbednosti.
Nekoliko američkih zvaničnika je reklo da je Salivan u administraciji poznat po tome što se zalaže za liniju komunikacije sa Rusijom, iako drugi visoki kreatori politike smatraju da razgovori u trenutnom diplomatskom i vojnom okruženju ne bi bili plodonosni. Zvaničnici nisu naveli precizne datume i broj poziva niti su rekli da li su bili produktivni. Neki bivši američki zvaničnici rekli su da je za Belu kuću korisno da održi kontakt sa Kremljom jer su američko-ruski odnosi na najnižoj tački od kraja Hladnog rata.
“Mislim da je uvek važno, posebno za zemlje sa nuklearnim oružjem, da održavaju otvorene kanale komunikacije kako bi se razumelo šta svaka strana misli i na taj način izbegla mogućnost slučajne konfrontacije ili rata“, rekao je Ivo Dalder, koji je služio kao američki ambasador u NATO-u za vreme Obamine administracije. „Savetnici za nacionalnu bezbednost su najbliži kanal za Ovalnu kancelariju bez dovođenja predsednika direktno u taj kanal komunikacije.”
Predsednik Bajden je nastojao da uspostavi radni odnos sa predsednikom Putinom tokom njegove prve godine na funkciji, što je kulminiralo samitom u Ženevi u junu 2021. Ti razgovori su se dotakli Ukrajine, gde su strane imale jasne razlike između niza drugih tema. Do oktobra, međutim, američki obaveštajci su ukazivali da se ruske snage spremaju da napadnu Ukrajinu. Direktor CIA Vilijam Berns poslat je u Moskvu početkom novembra 2021. da upozori Putina na štetnost invazije.
Bajden je dva puta razgovarao sa Putinom u decembru 2021. i ponovo u februaru 2022. kako bi pokušao da spreči ruski napad dok su američke diplomate bile u kontaktu sa svojim ruskim kolegama. Međutim, nakon što su ruske snage izvršile invaziju na Ukrajinu 24. februara, diplomatski i vojni kontakti između dve strane postali su retki. Zvaničnici su rekli da je Salivan preuzeo vodeću ulogu u koordinaciji politike i planova Bajdenove administracije kao odgovora na rusku invaziju na Ukrajinu – nešto što se očekuje od predsednika najvišeg savetnika za nacionalnu bezbednost. Međutim, on je takođe bio uključen u diplomatske napore, uključujući posetu Kijevu u petak da bi razgovarao sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim i ministrom odbrane Aleksijem Reznikovom - sastanke koje tradicionalno vode državni sekretari ili sekretari odbrane.
"Uzdržite se od hemijskog i biološkog oružja"
Salivan je razgovarao sa ukrajinskim rukovodstvom, pozivajući ih da javno pokažu svoju spremnost za rešavanje sukoba, rekao je američki zvaničnik. SAD ne guraju Ukrajinu u pregovore, dodao je zvaničnik, već radije da pokažu saveznicima da traže rešenje sukoba, koji je uticao na svetske cene nafte i hrane. Vašington post je ranije izvestio o naporima Salivana da ubedi ukrajinske zvaničnike da traže rešenje. Vašington post je ranije izvestio o naporima gospodina Salivana da ubedi ukrajinske zvaničnike da traže rešenje. Kada su Putin i njegovi viši saradnici u septembru nagovestili da bi Rusija mogla da upotrebi nuklearno oružje ako njegove snage budu gurnute u ćošak, Salivan je rekao da je Bajdenova administracija „direktno komunicirala, privatno, na veoma visokim nivoima sa Kremljom naglašavajući da će bilo kakva upotreba nuklearnog oružja imati katastrofalne posledice po Rusiju”. Bela kuća je odbila da kaže kako je to upozorenje preneseno. Sekretar odbrane Lojd Ostin i nekoliko njegovih savezničkih kolega razgovarali su prošlog meseca sa ruskim ministrom odbrane Sergejem Šojguom dok je Moskva tvrdila da se Kijev sprema da upotrebi takozvanu prljavu bombu protiv nje, što su ukrajinski i zapadni zvaničnici negirali. Ostin je inicirao inicijalni poziv, koji je bio njihov prvi razgovor od maja, kako bi se naglasio važnost održavanja linija komunikacije, saopštio je Pentagon. Gospodin Šojgu je inicirao drugi razgovor.
Ušakov, spoljnopolitički savetnik Vladimira Putina, služio je kao ambasador u Vašingtonu i bivši i sadašnji američki zvaničnici ga smatraju čovekom koji može da prenes einfomacije od i do Putina. Berns se sastao sa Ušakovom u novembru 2021. tokom njegove posete Moskvi pre nego što je razgovarao sa Putinom. Salivan je ponovo razgovarao sa g. Ušakovom u decembru. U martovskom razgovoru sa Patruševom, koji je Bela kuća opisala, Salivan je ruskom zvaničniku rekao da moskovske snage treba da prestanu da napadaju ukrajinske gradove i mesta i upozorio Kremlj da ne koristi hemijsko ili biološko oružje. Patruševa, koji je ušao u KGB 1970-ih i postao direktor Federalne službe bezbednosti od 1999. do 2008. godine, američki zvaničnici smatraju tvrdolinijašom koji deli mnoge Putinove sumnje u vezi sa SAD.
U ruskoj izjavi o martovskom razgovoru između Salivana i Patruševa navodi se da je on održan na inicijativu SAD i da je Patrušev naglasio „potrebu da se zaustavi podrška Vašingtona neonacistima i teroristima u Ukrajini i da prestanu da isporučuju oružje kijevskom režimu.” Iako su se odnosi između Vašingtona i Moskve pogoršavali, SAD su nastojale da očuvaju neke oblasti saradnje, posebno o kontroli strateškog naoružanja i Međunarodnoj svemirskoj stanici. Vašington i Moskva su se pridržavali Ugovora o novom START-u, koji ograničava američko i rusko nuklearno oružje dugog dometa a koji ističe 2026.
Stejt department i ruska vlada odbili su da komentarišu sastanke.
(MONDO)
