Naš portal je 8.11. 2022. preneo tekst pod naslovom: "NATO NE ŽELI PREKID VATRE U UKRAJINI?! Stoltenberg šokirao ceo svet - dva scenarija za KRAJ RATA: Ako Rusija prestane...", a analiza fekt-čekera pokazala je da su izjave generalnog sekretara NATO saveza netačno protumačene i predstavljene kao stav ove alijanse.

Vest nije bila podeljena na našim društvenim mrežama, a ovom prilikom objavljujemo ispravku i izvinjavamo se čitaocima koje smo doveli u zabludu.

Naime, Mondo.rs je preneo vest sa portala Sputnik o izjavama generalnog sekretara NATO saveza Jensa Stoltenberga s UN-ove konferencije o klimatskim promjenama.

U članku se tvrdi da je Stoltenberg “priznao” da Alijansa ne želi prekid vatre pod ruskim uslovima, uz objašnjenje da bi time bila poslata poruka da se upotrebom sile mogu postizati politički ciljevi.

Stoltenbergova izjava citirana je uz komentar da je ona bila odgovor na pitanje “zašto Zapad ne želi prekid vatre u Ukrajini”.

U članku su citirane i Stoltenbergove izjave o odnosu Rusije i NATO saveza kao i izjava o želji svih da se rat završi, koja je opisana tvrdnjom da je generalni sekretar “uverio da NATO i dalje želi da okonča rat”.

Dalje prenesena je izjava da NATO nije strana u ovom ratu, ali da podržavaju Ukrajinu.

U fekt-čeking analizi portala raskrinkavanje.ba se navodi da se u spornim člancima "izjave generalnog sekretara NATO-a tumače kao "želje" te predstavljaju kao stav ovog vojno-političkog saveza. Time se implicira i umešanost Saveza u sukob u Ukrajini"

U analizi se dalje navodi da " Stoltenberg nije govorio o "željama" u vezi s tokom rata u Ukrajini – kao ni željama ili stavovima NATO saveza u tom kontekstu.

Na početku panela Stoltenberg je objasnio načine na koje NATO savez pristupa problemu klimatskih promjena. Razgovor je potom krenuo u pravcu pitanja globalnih implikacija koje rat Rusije protiv Ukrajine ima na sigurnost hrane i energije i na koji način rat utiče na borbu protiv klimatskih promjena.

Ambasador Heusgen je potom Stoltenberga upitao za njegovo mišljenje o trajanju rata u Ukrajini.

Stoltenberg je odgovorio da su ratovi po prirodi nepredvidivi te da će on biti oprezan pri procenama koliko dugo će ovaj trajati. Naglasio je da NATO saveznici i ostali partneri iz celog sveta trebaju nastaviti pružati podršku Ukrajini, jer ako Rusija pobijedi, to će poslati poruku predsedniku Putinu i drugim autoritarnim liderima da svoje ciljeve mogu postići korištenjem brutalne vojne sile.

Kazao je da će, kao i većina ratova, i ovaj završiti za pregovaračkim stolom. S obzirom na to da pozicija za pregovaračkim stolom preslikava poziciju na bojnom polju, rekao je da “moramo” podržati Ukrajinu kako bi osnažili njenu poziciju u izglednim pregovorima o završetku rata.

Budući da je rat u Ukrajini okarakterisao kao agresiju Rusije na drugu državu, istaknuo je da bi najbolje bilo kada bi predsednik Putin i Rusija zaustavili borbe.

"Ukoliko predsednik Zelenski i Ukrajina prestanu da se bore, Ukrajina će nestati kao nezavisna država, naveo je Stoltenberg.

Dakle, iz ovoga se vidi da Stoltenberg nije bio upitan “zašto Zapad ne želi da traži prekid vatre u Ukrajini”, kako je to navedeno u Sputnikovom članku. Umesto toga, Heusgen je upitao Stoltenberga da pojasni zašto u kontekstu ovog rata nije jednostavno ići za rešenjem da se “samo prekine vatra”, navodi se u analizi portala raskrinkavanje.ba.

Stoltenberg je zatim izjavio ono što su Sputnik i ostali portali interpretirali kao stav NATO saveza da “ne želi da rat u Ukrajini završi pod ruskim uslovima”.

"Jer, ako Ukrajina popusti pred ruskim zahtevima i prihvati da Rusija može samo da se useli, napadne Ukrajinu i onda zauzme teritoriju, onda postoji rizik da ih to podstakne ne samo na napade iznova i iznova već će postići sve više nakon svake invazije". Moramo zapamtiti da ovaj rat nije počeo u februaru 2022. godine, počeo je 2014. godine, kada je Rusija nezakonito anektirala Krim i preuzela kontrolu nad istočnim dijelom Ukrajine, a sada su ponovo napali i pokrenuli invaziju u punom obimu u februaru. I ako Rusija još jednom uvidi da je upotreba brutalne sile zapravo način da se postigne ono što žele, to je katastrofa za Ukrajinu. Ali to je i opasno za sve nas, jer onda šalje poruku da je upotreba brutalne sile način da se postignu politički ciljevi, da se preuzme kontrola nad susednom državom, naveo je Stoltenberg.

Iz ovoga se vidi da Stoltenbergov odgovor nije bio o “željama” Zapada ili NATO saveza o završetku rata u Ukrajini, nego je pojasnio zašto bi prekid vatre pod ruskim uslovima, u ovom trenutku, bio katastrofalan za Ukrajinu i opasan za druge zemlje.

U istom odgovoru Stoltenberg je naglasio da se Ukrajina sama brani, da NATO i njegove saveznice nisu uključene u rat, ali da podržavaju Ukrajinu u njenom pravu na samoodbranu.

Stoltenberg je iznosio mišljenje u skladu s pitanjem koje mu je postavljeno, a ne “priznanje” o željama NATO saveza, kako je to protumačeno u medijima.

S druge strane, ponovo na osnovu činjenice da NATO nije uključen u rat, nejasno je zašto je Sputnik ustvrdio da je Stoltenberg rekao da taj savez “želi da okonča rat u Ukrajini”. Naime, Stoltenberg je naglasio da svi žele da ovaj rat završi:

Na kraju je, upotrebivši množinu, zaključio “da, treba da završimo ovaj rat” – no ovo nije rečeno u kontekstu “želje NATO saveza”, nego u kontekstu ranije spomenute želje svih da rat u Ukrajini završi.

U Sputnikovim člancima i njegovim prenošenjima manipulativno su protumačena i pitanja koja je Stoltenberg dobio i dijelovi njegovih odgovora na njih.

Shodno navedenom, tvrdnju da je Stoltenberg dao odgovor na pitanje “zašto Zapad ne želi da traži prekid vatre u Ukrajini” se ocenjuje kao manipulisanje činjenicama. Istu ocenu dobija tvrdnja da je on rekao da NATO ne želi da se rat u Ukrajini završi pod ruskim uslovima.

Kurir se izvinjava čitaocima koje je doveo u zabunu prenošenjem ovog članka, koji sadrži manipulativno tumačenje izjave generalnog sekretara NATO saveza.

Kompletnu analizu pročitajte na Raskrinkavanje.ba.