Isplivali su novi snimci razorenog gasovoda Severni tok 1, a sve je snimila robot-podmornica na dubini od 79 metara.
Prema izjavama stručnjaka, novi video snimci jednog od nekoliko mesta napada na gasovod Severni tok 1, koji su isključivo dostupni javnom servisu SVR, mogli bi da budu inicijalna osnova za dalju istragu. Reč je o podvodnim snimcima koje su pre nekoliko dana tokom ekspedicije snimili predstavnici organizacije za zaštitu životne sredine Grinpis i tako dokumentovali nove detalje razaranja, piše Dojče vele.
Slike potiču iz oštećenog gasovoda u blizini ostrva Bornholm, koje se nalazi u ekonomskoj zoni Švedske. Ekolozi su mogli da odrede koordinate mesta napada upoređivanjem različitih podataka. Snimke je snimila robot-podmornica na dubini od 79 metara. Prema izveštaju veštaka, velika je verovatnoća da je došlo do eksplozije spolja. Na snimku se vidi potpuno uništena cev gasovoda, savijeni čelik, delovi cevi koji se izdižu sa dna mora u dužini od sedam metara i betonsko kućište koje je eksplodiralo.
U izveštaju, koji je SVR video piše: "U kontekstu poznatih teza, koje polaze od pretpostavke da se eksplozija dogodila unutar cevi, može se reći da je to malo verovatno za ovaj deo cevovoda koji smo istraživali." Ekspert za eksplozive Fric Fajfer, koji je uradio analizu za Grinpis, stoga smatra verovatnijom teoriju da se eksplozija dogodila u blizini gasovoda. Prema njegovoj prvobitnoj proceni, na toj lokaciji je upotrebljeno od 200 do 400 kg eksploziva.
Grinpis je dugo kritikovao činjenicu da nedeljama savezna vlada daje malo informacija o pozadini i ekološkim posledicama eksplozije gasovoda. Zbog toga su ekolozi želeli da sami steknu predstavu o situaciji i odvezli su se u švedsku ekonomsku zonu u blizini ostrva Bornholm, ponevši sa sobom robot-podmornicu koja se koristi za istraživanja na dnu mora.
Posledica ratnih dejstava?
A jedan reporter SVR-a dobio je priliku da ekskluzivno prati ekspediciju Grinpis tima i istragu sa mesta napada na gasovod na dnu Baltičkog mora. Na licu mesta uzeto je 40 uzoraka peska i vode na mestu gde je došlo do eksplozije. Prema Grinpisu, uzorci se testiraju na Institutu za toksikologiju Univerziteta u Kilu, kako bi se utvrdilo da li ima ostataka hemijskih materijala, ratnog materijala i eksploziva. Rezultati se mogu očekivati najranije za 14 dana.
Istovremeno, treba razjasniti da li su eksplozije mogle da podignu visoko toksične naslage sa morskog dna. Jer, na području gde su se dogodile eksplozije bačene su hiljade tona stare municije i hemijskih sredstava, poreklom iz Prvog i Drugog svetskog rata."Nema informacija o mogućem oblaku otrova povezanom sa starim, ratnim otpadom, koji bi mogao biti izazvan najnovijim napadima ili eksplozijama", rekao je morski biolog Grinpisa Thilo Mak za SVR. Istovremeno, Grinpis poziva na hitno i profesionalno uklanjanje ovog ratnog otpada u Baltičkom moru.
Prema procenama danskog pomorskog naučnika Hansa Sandersona, koji trenutno istražuje posledice napada na gasovod, na dnu mora kod Bornholma nalazi se oko 11.000 tona hemijskih eksplozivnih materija. Međutim, smatra da bi njihovo uklanjanje sa morskog dna moglo biti problematično. "Još ne znamo koliko je opasno i rizično vaditi ratni materijal sa dna mora. Ali znamo da je to veoma skup poduhvat."
Neobjašnjive protivrečnosti
Ovo pitanje je SVR postavio forenzičaru i stručnjaku za eksplozive Volfgangu Spajru. "Dobar je pristup što sada postoje dodatne, nove informacije mimo onih do kojih su došli nadležni. Kada bi bilo moguće pronaći još fragmenata cevovoda na mestu gde je došlo do eksplozije i kada bi bili forenzički ispitani, možda bismo imali priliku da dobijem bolji uvid u ono što se zaista dogodilo."
Ali gde su delovi cevi ili gasovoda koji nedostaju? Prema rečima Volfganga Spiroa, do sada dostupne informacije otkrile su neobjašnjive protivrečnosti. Stoga se naučnik pita zašto nisu pronađeni delovi cevovoda. Jer, da je uništeno oko 250 metara gasovoda, materijal ne bi mogao da nestane."Tokom istrage morali bi da se pronađu veći objekti koji bi mogli da daju informaciju o pozadini pucanja ili pukotina na cevima gasovoda."
Mana je, smatra ovaj stručnjak, što nadležni daju oskudne informacije, što otvara prostor za spekulacije. Ovo nije prikladno ponašanje u vremenima krize. Četiri pukotine, iz kojih gas curi u more, otkrivene su u septembru 2022. na oba gasovoda Severni tok (1 i 2) u blizini ostrva Bornholm. Švedski istražitelji pripisuju curenje gasa u more eksplozijama izazvanim napadima. Vlasti za sada nisu nagovestile ko bi mogao biti osumnjičen ili ko bi mogao biti odgovoran za napade.
(MONDO)
