Novi izveštaj Međunarodne agencije za energetiku iznenadio sa svojim podacima.
Iako stručnjaci tvrde da se usled rata u Ukrajini i energetske krize na globalnom nivou upotreba fosilnih goriva povećala, pa samim tim i ugrozila najavljeno sprovođenje "zelene agende", izveštaj Međunarodne agencije za energetiku je u svom najnovijem izveštaju izneo podatke koji govore sasvim drugačije. Po njima, emisije ugljen-dioksida su se smanjile u odnosu na prošlu godinu.
Uprkos pretpostavkama da će emisije ugljen-dioksida na globalnom nivou drastično porasti u 2022. usled energetske krize, emisije su porasle za manje od jedan procenat u odnosu na prošlu godinu, navodi Međunarodna agencija za energetiku (IEA). U analizi se ističe i to da je ekspanzija obnovljivih izvora energije usporila globalno uvećanje emisija sa efektom staklene bašte.
Nova analiza najnovijih globalnih podataka Međunarodne agencije za energetiku (IEA) pokazuje da će se emisije ugljen-dioksida (CO2) povećati za blizu 300 miliona tona u 2022. i da će dostići ukupan zbir koji na globalnom nivou sada iznosi 33,8 milijardi tona. IEA ističe da je to ipak daleko manji porast od skoka emisija CO2 od skoro dve milijarde tona u 2021. godine, kada je zabeleženo veliko povećanje emisija usled “oporavka privrede” nakon zatvaranja tokom pandemije.
Ekspanzija obnovljivih izvora energije
Agencija navodi da je porast emisija CO2 ponovo usporen, odnosno da su emisije sada u blagom padu. Ovogodišnje povećanje je prvenstveno uzrokovano proizvodnjom električne energije i rastom u sektoru avio-industrije, napominje IEA, koja očekuje da će globalne emisije CO2 ove godine porasti za nešto manje od jednog procenta u odnosu na prošlu godinu.
Uprkos zabrinutosti zbog efekata trenutne energetske krize, IEA očekuje da će globalne emisije CO2 nastale iz sagorevanja fosilnih goriva ove godine porasti za nešto manje od jednog procenta u odnosu na prošlu godinu, navodi se u izveštaju. IAE ističe da je ekspanzija obnovljivih izvora energije sprečila znatno oštriji porast emisija.
Porast globalnih emisija CO2 ove godine bio bi mnogo veći, odnosno bio bi više nego utrostručen i dostigao bi blizu milijardu tona, da nije bilo velikih primena tehnologija obnovljivih izvora energije, ističu u agenciji.
IAE navodi da solarna i energija vetra prednjače u povećanju globalne proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora u 2022. sa više od 700 teravat-sati (TWh), što je najveći godišnji porast do sada. Ovo povećanje je uštedelo ekivalent od 600 miliona tona globalnih emisija CO2 tokom ove godine.
Povratak na ugalj
Energetska kriza je podstakla je globalnu potražnju za ugljem tokom 2022. godine. Međutim, relativno malo povećanje emisija uglja je znatno nadmašeno ekspanzijom obnovljivih izvora energije, navodi IEA. U izveštaju se napominje i to da je na globalne energetske trendove ove godine je takođe uticao i rat u Ukrajini, koji je značajno umanjio ekonomski rast posebno u Evropi.
Uprkos sušama koje su zadesile neke regije, globalna proizvodnja hidroenergije je takođe u porastu u odnosu na prethodnu godinu. Ona doprinosi sa preko 20 procenata u rastu obnovljive energije.
Dok proizvodnja električne energije iz vetrogeneratora i solarne energije raste mnogo više od bilo kog drugog izvora u 2022. godini, očekuje se da će ugalj ostvariti sledeće najveće povećanje jer se neke zemlje vraćaju na upotrebu uglja kao odgovor na rastuće cene prirodnog gasa.Globalna emisija CO2 iz proizvodnje električne energije na ugalj će ove godine porasti za više od 200 miliona tona, ili za dva procenta, prvenstveno zbog povećanja u Aziji.
Očekuje se da će porast upotrebe uglja u Evropi biti privremen, sa snažnim nizom novih projekata iz obnovljivih izvora koji će dodati oko 50 gigavata kapaciteta 2023. IEA zaključuje da su emisije CO2 u Evropskoj uniji idu u smeru opadanja, uprkos povećanju emisija iz uglja. Snabdevanje električnom energijom sa niskim emisijama pretrpelo je zastoj i zbog niza prekida u nuklearnim elektranama, uglavnom u Francuskoj, trebalo bi da rezultira smanjenjem globalne proizvodnju nuklearne energije za preko 80 TWh tokom 2022.
Povećanje potražnje za naftom
Pretpostavlja se da će potražnja za naftom zabeležiti najveći porast među fosilniim gorivima u 2022, sa emisijama CO2 za oko 180 miliona tona. To je u velikoj meri uzrokovano sektorom transporta i porastom avio saobraćaja nakon pandemije. Avio industrija će doprineti sa oko tri četvrtine povećanja emisija iz upotrebe nafte. IEA ističe da će neizvesnost na globalnim tržištima prirodnog gasa nastaviti da oblikuje mnoge ključne energetske trendove do kraja ove godine, kao i tokom 2023.
Ipak, u IEA su optimistični kada navode da su solarna i energija vetra popunile veliki deo praznine koji je nastao nestašicom prirodnog gasa, dok ocenjuju da je porast korištenja uglja relativno mali i privremen.
Izvršni direktor IEA Fatih Birol povodom globalne energetske napomnje da "emisije CO2 ove godine ne rastu brže nego što su se neki ljudi plašili i da političke akcije vlada pokreću stvarne strukturne promene u . Ove promene će se ubrzati zahvaljujući glavnim planovima politike čiste energije koji su napredovali širom sveta poslednjih meseci."
Povećanje podrške za investicije u čistu energiju od strane donosioca odluka trebalo bi da doprinese i dodatno podrži strukturne promene ka smanjenju emisija CO2 koje su sada već evidentne, navodi IEA. U tom kontekstu, agencija pominje planove za dekarbonizaciju poput paketa Fit for 55 Evropske unije i japanskog plana zelene transformacije (GX), kao i ambiciozne ciljeve ka obnovljivoj energiji u Kini i Indiji.
(MONDO)
