Predsednik Rusije Vladimir Putin bi uskoro mogao da se suoči sa finansijskim neprilikama zbog sve veće cene rata u Ukrajini, tvrdi Institut za proučavanje rata (ISW).
Izveštaj ISW objavljen u ponedeljak sugeriše da bi novac potrošen za podršku Putinovim „maksimalističkim ciljevima u Ukrajini“ mogao da primora Rusiju da novčano uskrati druge programe u zemlji i inostranstvu. Putinova nespremnost da podnese bilo kakvu kratkoročnu "žrtvu“ i trošenje resursa izazvano ratom mogli bi navodno "potkopati“ njegove "geopolitičke kampanje širom sveta“.
U izveštaju se navodi da je britansko ministarstvo odbrane (MoD) nedavno otkrilo da je Putin potpisao zakon kojim se izdvaja 11 biliona rubalja (oko 143 milijarde dolara) za odbranu, bezbednost i sprovođenje zakona. Ova izdvajanja predstavlja oko 8 odsto bruto domaćeg proizvoda Rusije u 2021. i više od 30 odsto celokupnog budžeta zemlje za 2023. fiskalnu godinu, piše Newsweek.
Putin tako nastavlja da crpi svoj budžet zbog rata u Ukrajini a možda će morati da zbog toga zaustavi priliv novca u druge međunarodne ili domaće kampanje“, navodi se u izveštaju ISV. "Ruske snage premeštaju opremu i osoblje iz drugih zona sukoba, kao što su Sirija i Nagorno-Karabah. Možda će Rusija morati da zapostavi druge borbene aktivnosti u korist održavanja dugotrajnog rata u Ukrajini. Putin izgleda još uvek nije voljan da kratkoročno žrtvuje svoje geopolitičke inicijative. On rizikuje da se suoči sa finansijskim problemom u kojem neće moći da uravnoteži maksimalističke ciljeve u Ukrajini sa svojim kampanjama globalne projekcije moći“.
Procena Ministarstva odbrane Velike Britanije takođe sugeriše da će Putinova budžetska izdvajanja za 2023. verovatno dovesti do toga da se Rusija muči da izdvoji novac na programe koji se nalaze van bojnog polja.
Prave cifre i dalje tajna
"Budžet koji je Putin odobrio verovatno je preoptimističan u svojim očekivanjima prihoda i potrošnje u 2023. godini. Stoga će drugi delovi ruskog budžeta verovatno biti pod sve većim pritiskom kako bi se podržali troškovi rata", kaže se u izveštaju.
Bilo je i drugih indicija da su finansijski problemi već uticali na sposobnost Rusije da efikasno vodi rat. Početkom novembra, ISW je izvestio da je Kremlj imao poteškoća da isplaćuje vojnicima bonuse koji su obećani onima koji su se pridružili ratnim naporima, što je dovelo do „povećanja društvenih tenzija u ruskom društvu“. Prošlomesečni izveštaj ISW-a predviđa da će ruska vlada „verovatno uskoro morati više da koristi federalni budžet“, uprkos „pokušaju da se finansijski teret prebaci na ruske građane“.
Inače, prava cena ruske invazije na Ukrajinu ostaje nejasna. Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj procenjuje da će sukob koštati globalnu ekonomiju 2,8 biliona dolara izgubljene proizvodnje do kraja 2023. Kijevska škola ekonomije procenila je u avgustu da je šteta ukrajinskoj ekonomiji od uništavanja zgrada i infrastrukture iznosila 113 milijardi dolara. Vlada je u leto procenila da joj je potrebno 5 milijardi dolara mesečno za održavanje osnovnih usluga i oko 750 milijardi dolara za rekonstrukciju.
Ekonomske sankcije koje su Rusiji uvedene kao rezultat invazije verovatno će ruski građani osećati decenijama koje dolaze, izvestio je CNBC u martu.
(MONDO)
Kevin Panter spreman za Željkove zamke! Intervju: Tek kad odeš shvatiš šta si ostavio
Monako - Crvena zvezda uživo: Petrušev dominira, crveno-beli sve bliži iznenađenju!
Obrt u slučaju Zvezdine mete Motlija: FIBA zabranila raskid ugovora, poznato i zašto
"Real Madrid i Partizan su dva najveća razočaranja za sada": Litvanski novinar oštro o crno-belima u Evroligi
Željko Obradović prekinuo trening Partizana: Odmah objasnio o čemu se radi