EVROPSKA DRŽAVA U TEŠKOJ KRIZI, TRŽIŠTE NEKRETNINA PRED KOLAPSOM! Primili dvostruki udarac, cene kuća u drastičnom PADU

Visoka inflacija i rastuće cene zaduživanja uticale su na značajan pad vrednosti nekretnina širom sveta, a jedna od država najpogođenijih ovim problemom je Švedska, prenosi "Blumberg". Posle višedecenijskog procvata tržišta nekretnina podstaknutog jeftinim kreditima i nedostatkom stanova, Švedska se sada suočava sa oštrim padom tržišta nekretnina koje preti da produbi nadolazeći ekonomski pad, prenosi RT Balkan.

Nordijska zemlja nije sama u svojim stambenim problemima. Nakon drastičnog rasta tokom pandemije, povećanja kamatnih stopa koje su centralne banke donele kako bi se izborile sa inflacijom izazvala su pad globalne vrednosti imovine.

Veliki broj nekada uspešnih tržišta nekretnina, uključujući kanadsko, australijsko i novozelandsko, sada su u opadanju, a više desetina razvijenih ekonomija je ili u padu tržišta nekretnina, definisanom kao dve uzastopne četvrtine pada cena, ili će se uskoro u njemu naći, prenosi "Blumberg".

Ovom skromnijem okruženju prilagođavaju se i stručnjaci za nekretnine. U Stokholmu, gde regulisano tržište iznajmljivanja znači da podnosioci zahteva ponekad moraju da čekaju i po deceniju da dobiju stan, što je dovelo do toga da mnogi potencijalni iznajmljivači postanu kupci umesto toga, agent za nekretnine Ema Holst kaže da je broj postignutih ugovora znatno opao.

"Ne prodajete više svaku nekretninu nakon prvog gledanja, kao što je nekada bilo", rekla je Holst, koja radi u centru Stokholma.

Kuće čekaju kupce tri puta duže nego pre godinu dana

Podaci koje pruža "Boli", sajt za popis nekretnina koji vodi hipotekarni zajmodavac SBAB, dobar su pokazatelj pada nekada prosperitetnog švedskog tržišta nekretninama, a oglasi sada ostaju na sajtu duplo duže nego što je to bio slučaj pre godinu dana.

Kuće u Stokholmu bile su u novembru na listi u proseku 40 dana, što je drastično manje u odnosu na 15 dana tokom prethodne godine. U najjužnijem regionu u zemlji, Skaneu, vreme trajanja oglasa povećano na 53 dana, u odnosu na 18 godinu dana ranije.

Dok se mnoge zemlje u EU bore sa sličnim problemima, švedsko stambeno tržište je među najugroženijim. Približno 64 odsto ljudi u zemlji od 10 miliona stanovnika poseduje svoje domove, ali većina njih nema dugoročne hipoteke sa fiksnom kamatnom stopom, što ih čini osetljivim na promene kamatnih stopa.

Nakon niza povećanja kamatnih stopa od strane centralne banke Švedske, ekonomiste sada najviše plaši pad potrošnje. Dug stanovništva iznosi više od 90 odsto švedskog bruto domaćeg proizvoda, što znači da će veći troškovi zaduživanja imati ozbiljan uticaj na potrošnju. To već počinje da se dešava: maloprodaja je u padu, a rast kreditiranja jenjava.

"Nema pozitivnih signala iz domaće privrede, a posebno ne od domaćinstava ili stambenog tržišta", rekla je Vinstova.

Ukoliko inflacija nastavi da se ubrzava, situacija na tržištu nekretnina može postati još teža. Spekuliše se da bi tekuća inflacija mogla da natera švedsku centralnu banku da podigne kamatnu stopu sa 2,5 na iznad 4,5 odsto. Ako bi došlo do tako agresivnog zatezanja, to bi moglo dovede do dodatnog pada vrednosti imovine od 10 odsto, rekla je ekonomista u "Svenska Handelsbanken" Helena Borneval za "Blumberg".

Za pojedinačne zajmoprimce koji se bore sa otplatom stambenog prostora, nema mnogo dobrih opcija, pogotovo zato što je veoma retko izmiriti dug po hipoteci u Švedskoj. Hipoteka je "zadnja stvar koju prestajete da plaćate", rekla je Vinstova, napominjući da ljudi koji ne plaćaju obaveze nose tu oznaku do kraja života. "Nije kao u delovima SAD", dodala je, "gde možete samo da predate ključeve i odete", prenosi američki portal.

(MONDO)