Bivši američki diplomata Henri Kisindžer progovorio je o mogućim pregovorima Ukrajine i Rusije.
Bliži se vreme mirovnog sporazuma u Ukrajini kako bi se smanjio rizik od novog svetskog rata, a snovi o razbijanju Rusije mogli bi da izazovu nuklearni haos, smatra iskusni američki diplomata Henri Kisindžer.
Kisindžer, tvorac hladnoratovske politike detanta prema Sovjetskom Savezu kada je bio državni sekretar za vreme republikanskih predsednika Ričarda Niksona i Džeralda Forda, sastao se sa Vladimirom Putinom nekoliko puta otkako je postao predsednik 2000. godine.
Ne nazire se kraj sukobu u Ukrajini koji je počeo ruskom invazijom 24. februara. Do sada su desetine hiljada ljudi umrle, a milioni su morali da napuste svoje domove. Rusija kontroliše oko petinu Ukrajine. Kremlj zahteva da Kijev prizna aneksiju južnih i istočnih regiona Ukrajine. Ukrajina kaže da svi ruski vojnici moraju napustiti njenu teritoriju, uključujući Krim, koji je Rusija anektirala 2014. godine.
Kijev je podneo zahtev za ulazak u NATO nakon što je Moskva anketirala ukrajinske regione u septembru. "Približava se vreme da se nadograde strateške promene koje su već postignute i da se integrišu u novu strukturu za postizanje mira u pregovorima. Mirovni proces treba da poveže Ukrajinu sa NATO-om, kako god se to izražavalo. Alternativa neutralnosti više nema smisla“, rekao je Kisindžer u članku "Kako izbeći novi svetski rat“ za časopis Spektator.
Kisindžer je podsetio da je u maju predložio prekid vatre, prema kojem bi se Rusija povukla na linije pre invazije 24. februara, dok bi se o Krimu "pregovaralo”. Sukob na istoku Ukrajine počeo je 2014. godine nakon što je proruski orijentisani ukrajinski predsednik svrgnut revolucijom na Majdanu i Rusija je pripojila Krim.
Direktor CIA Vilijam Berns rekao je u intervjuu objavljenom u subotu da, iako se većina sukoba završava pregovorima, procena CIA je da Rusija još nije ozbiljna u pogledu stvarnih pregovora o okončanju rata. Kisindžer (99) je sugerisao da ako se povratak na status kvo iz 2014. pokaže nemogućim, opcija bi mogli biti referendumi pod međunarodnim nadzorom o teritorijama koje je anektirala Rusija.
Putin tvrdi da je "specijalna vojna operacija“ u Ukrajini prekretnica u kojoj je Rusija konačno pružila otpor Zapadu, na čelu sa SAD, koji želi da iskoristi raspad Sovjetskog Saveza 1991. godine da uništi Rusiju.
Ukrajina i Zapad smatraju da Putin nema opravdanja za imperijalistički okupacioni rat. Kisindžer je upozorio da želja da se Rusija učini "nemoćnom“ ili da se ona raspadne može izazvati haos. Ni Ukrajina ni bilo koja zapadna zemlja to ne zagovaraju. "Raspad Rusije ili uništavanje njenog kapaciteta za stratešku politiku moglo bi da pretvori njenu teritoriju, koja se prostire na 11 vremenskih zona, u vakuum za koji se treba boriti“, rekao je Kisindžer.
"Njegova rivalska društva bi mogla da odluče da svoje sporove rešavaju nasiljem. Druge zemlje bi mogle da pokušaju da prošire svoje pretenzije silom. Sve ove opasnosti bi bile produbljene hiljadama nuklearnih bojevih glava koje Rusiju čine jednom od dve najveće nuklearne sile", upozorio je Kisindžer.
(MONDO)
