Rusija će uskoro pokrenuti veliku ofanzivu na južnom i istočnom frontu, amogućnost učešća Belorusije u ratu, uznemirila je zvaničnike u Kijevu.
Jučerašnji dolazak ruskog predsednika Vladimira Putina u prestonicu BelorusijeMinsk izazvao je uznemirenost među visokim zvaničnicima u Kijevu, koji su već zabrinuti zbog naznaka da će Rusija uskoro pokrenuti veliku ofanzivu na južnom i istočnom frontu. Susret Putina i beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka ojačao je uverenje Ukrajinaca da je Rusija pojačala napore da uvuče Belorusiju u rat.
Službe za odnose s javnošću dvojice predsednika saopštile su da je centralna tema razgovora proširenje ekonomske saradnje njihovih zemalja. Ali činjenica da je Putin poveo ministra odbrane Sergeja Šojgua i ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova u svoju prvu posetu Belorusiji pre tri godine sugeriše da su razgovori bili mnogo obimniji od toga.
Poseta ruskog predsednika jedinom preostalom (otvorenom) savezniku Evrope poklopila se sa rastućim strahovima u Kijevu da Rusija planira veliku zimsku (ili prolećnu) ofanzivu čiji su ciljevi nepoznati, ali se spekuliše da bi mogli da obuhvate i novi pokušaj osvajanja Kijeva. Ukrajinci smatraju da bi u ovom scenariju za njih bilo posebno opasno novo otvaranje severnog fronta, dok bi ruske snage ovog puta mogle da računaju na aktivnu pomoć beloruske vojske.
Činjenica je da osim Putinove posete Minsku postoje i drugi pokazatelji za verovatnoću takvog scenarija. Nedavno napravljeni satelitski snimci pokazuju novoočišćene šumske puteve na jugu Belorusije i konvoje sa vojnom opremom koji se kreću ka granici te zemlje sa Ukrajinom. Povećan je i broj vozova koji prevoze vojnike i opremu od ruske granice do grada Bresta na jugozapadu Belorusije.
Uz sve ovo, ruska novinska agencija Interfaks prenosi da će ruske trupe u Belorusiji uskoro izvesti velike taktičke vežbe. Dolazak nove opreme i ruskih vojnika, zajedno sa "antiterorističkom operacijom“ koju je Lukašenko pokrenuo sredinom oktobra, tvrdeći da ima informacije da neke susedne zemlje planiraju upad na belorusku teritoriju, a uz blic inspekcije trupa nedavno organizovan od vrha beloruske vojske, sami bi bili dovoljni da izazovu uzbunu u Kijevu.
Trik ili ozbiljne pripreme?
S obzirom na razvoj situacije, ne čudi što je ove nedelje ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski održao veliki bezbednosni sastanak, čija je tema bila sve veća pretnja od napada sa severa. Kako prenosi The Washington Post, okupljeni zvaničnici i vojni komandanti razmatrali su i mogućnost da njihovi neprijatelji izvedu maskirovanje, klasičnu rusku taktiku čiji je cilj dezinformisanje i obmanjivanje neprijatelja.
U ovom slučaju, Ukrajinci se pitaju da li pripreme koje vide u Belorusiji nisu lukavstvo za privlačenje njihovih snaga na sever, dok Rusija priprema udar sa istoka i juga. U prilog teoriji maskiranja idu i podaci o broju ruskih vojnika u Belorusiji kojima Pentagon raspolaže, a koji ne ukazuju na verovatnoću napada u bliskoj budućnosti. Najviše 15.000 ruskih boraca nije dovoljno za veliku ofanzivu sa severa, čak i ako su bili pojačani sa 50.000 beloruskih vojnika koji nemaju nikakvog borbenog iskustva.
Na početku invazije, u februaru ove godine, 40.000 ruskih vojnika krenulo je ka Kijevu iz Belorusije. Tada su ih zaustavili relativno slabo naoružani i neiskusni branioci. U međuvremenu, ukrajinske snage su borbeno prekaljene i naoružane sofisticiranim zapadnim oružjem, dok su Ukrajinci granicu snažno utvrdili minama i bodljikavom žicom, a na nekim mestima i pravim zidovima.
Indikativne vojne vežbe
Međutim, to što Rusi trenutno nisu spremni da napadnu Ukrajinu iz Belorusije ne znači da neće biti spremni za to na proleće, kada pojedini analitičari očekuju početak njihove velike ofanzive na jugu i istoku. Poslednjih nedelja u Belorusiju je počelo da stiže novo rusko oružje, a beloruska opozicija tvrdi da je reč o protivvazdušnoj odbrani, raketnim sistemima i stotinama vojnih kamiona.
Beloruska vojska je takođe intenzivirala obuku vojnih obveznika, a prošle nedelje je izvršila veliku proveru borbene gotovosti na granici sa Ukrajinom. Istovremeno, vojna uprava je sastavljala spiskove vojno sposobnih muškaraca, očigledno da bi sve bilo spremno za moguću masovnu mobilizaciju.
Aleksander Azarov, bivši potpukovnik beloruske obaveštajne službe, tvrdi da su mu njegovi kontakti u vojsci govorili da je obuka uključivala manevre koji bi bili neophodni u invaziji, poput prelaska reka. "Mislimo da će na proleće Lukašenko poslati beloruske trupe u Ukrajinu sa ruskim trupama“, rekao je Azarov.
Lukašenko je u škripcu
Ukrajinski i zapadni analitičari priznaju da u scenariju koji uključuje zajednički napad ruske i beloruske vojske na Ukrajinu postoji jedna velika nepoznanica: Aleksandar Lukašenko. Mnogo se pisalo o Lukašenkovim odnosima sa Rusijom, njegovim privatnim vezama sa Putinom, ali još uvek nije jasno koliko je čovek koga su do početka rata u Ukrajini nazivali "poslednjim evropskim diktatorom“ zapravo nezavisan od Kremlja.
Većina stručnjaka se slaže da se Lukašenko do sada tvrdoglavo opirao pokušajima Rusije da ga uvuče u rat jer je svestan da bi takav potez izazvao ogromno nezadovoljstvo Belorusa. Lukašenko se pre dve godine suočio sa velikim protestima građana, koje je uspeo da suzbije samo nemilosrdnom represijom i talasom političkih hapšenja. Vojni gubici u Ukrajini mogli bi da izazovu novo izbijanje nezadovoljstva u najgorem trenutku za Lukašenka.
"Znamo da je veliki deo društva protiv slanja trupa u Ukrajinu. Teško bi mu to politički opravdao“, smatra Hana Ljubakova, ekspert za Belorusiju u Atlantskom savetu, američkom trustu mozgova koji se bavi međunarodnim odnosima. "Belorusku vojsku uglavnom čine vojni obveznici, mladići koji nisu motivisani za borbu. Ako njihova tela počnu da se vraćaju u Belorusiju, to bi moglo da izazove proteste. Teško je proceniti koliko bi oni bili intenzivni, ali bi se sigurno pretvorili u destabilizujući faktor za Lukašenka“, rekla je Ljubakova za magazin Forin Polisi .
Lukašenko zavisi od vojske i inteligencije
Situaciju u beloruskoj vojsci za isti medij prokomentarisao je bivši visoki oficir beloruskih specijalnih snaga.
"Lukašenko daje sve od sebe da ne pošalje vojsku u Ukrajinu. On shvata da ga na vlasti drže samo vojska i službe bezbednosti. Ako mnoge jedinice odu u Ukrajinu, njihovi pripadnici će tamo poginuti ili biti ranjeni, a to bi za njega mogla biti katastrofa“, rekao je bivši specijalac, identifikovan samo kao Artjo.
Isti izvor tvrdi da beloruski vojnici uopšte nisu motivisani da učestvuju u ratu, pa čak ni da služe vojsku u mirnodopskim uslovima. Artjom dodaje da vlast vrši snažan pritisak na sve koji žele da napuste vojsku. Pričalo se da će svim vojnicima da oduzmu pasoše“, rekla je Belorusija.
Lukašenkova sudbina povezana sa Putinom
Vadzim Kabančuk, komandant jedinice beloruskih dobrovoljaca koji se bore na strani Ukrajine, slaže se sa ocenom nespremnosti većine Belorusa da učestvuje u ratu.
"Osam od deset ljudi u vojsci ne želi da se bori u ovom ratu. Ako uđu u Ukrajinu, vojska će se raspasti. Oni će se predati i otići u zatvor, ili će preći na našu stranu. Lukašenko to zna, pa pokušava da izbegne ulazak u rat“, objašnjava Kabančuk, koji veruje da će Putin ipak naterati Lukašenka da se pridruži agresiji na Ukrajinu.
"Mislim da će sukob dalje eskalirati van njegove kontrole, uključujući punu mobilizaciju i uključivanje beloruske vojske“, rekao je Kabančuk za Foreign Polici. Mogućnost da će Lukašenko biti primoran da rizikuje sve i uđe u rat pominje se i u analizi objavljenoj na sajtu Evropskog saveta za međunarodne odnose (ECFR), drugog trusta mozgova koji je razmatrao ulogu Belorusije u događajima na istoku. kontinenta.
S obzirom na to u kojoj meri je sebe kompromitovao podržavajući Putina, Lukašenko verovatno shvata da njegov režim neće preživeti poraz Rusije i verovatni pad ruskog predsednika, smatraju analitičari ECFR-a. Stoga bi mogao da zaključi da će ga zadržavanje beloruske vojske van rata koštati mnogo više od pridruživanja napadu na Ukrajinu i da naredi invaziju uprkos protivljenju naroda i nevoljnosti njegovih vojnika.
Ako je zaista tako, ostaje samo da se pronađe odgovor na pitanje da li su Ukrajinci sposobni da se izbore sa Belorusima. O spremnosti ukrajinske odbrane na granici sa Belorusijom teško je suditi iz izjava zvaničnih izvora, koji moraju da obrate pažnju na moral vojnika i civilnog stanovništva. Ali činjenica je da su Ukrajinci poslednjih meseci preduzeli ozbiljne korake da spreče invaziju iz Belorusije.
Teško je pronaći precizne podatke o odbrambenim merama duž više od hiljadu kilometara granice, ali je ukrajinska Pravda opisala kako se u Volinskoj oblasti grade "jarak, nasip i armirano-betonski zid sa bodljikavom žicom na vrhu“. Mine su razbacane ispred zida, a graničari su opremljeni „tehnologijom koja će im omogućiti da prate šta se dešava duboko u pozadini neprijatelja“.
Ukrajinci su uvereni da mogu da zaustave napad
Prema nezvaničnim izvorima iz vrha ukrajinske vojske, oko 60.000 boraca raspoređeno je na severu zemlje da bi zaustavili bilo kakve upade iz Belorusije. Kada se uzme u obzir broj i opremljenost branilaca i razmere novoizgrađenih utvrđenja, pa se uporede sa ruskim i beloruskim snagama sa druge strane granice, čini se da nema sumnje da su Ukrajinci sposobni da zaustavljanje mogućeg napada.
Juri Saks, savetnik ukrajinskog ministra odbrane, potvrdio je da u Kijevu još uvek nema konsenzusa da je napad iz Belorusije neizbežan, ali je takođe istakao da sve događaje u susednoj zemlji pomno prate ukrajinski obaveštajci. „Naša odbrambena obaveštajna služba ne vidi nikakve znake neposrednog napada. Ali svi su svesni da nisu odustali i da bi mogli ponovo da napadnu iz Belorusije“, rekao je on. „Uvereni smo da bismo mogli da ih razbijemo i pobedimo jer smo dovoljno uspostavili granicu“, dodao je Saks. „Imamo dovoljno trupa i imamo oružje koje smo dobili od naših zapadnih prijatelja.
(Mondo/Telegram)
