Psihološki profil predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina.
Ukrajinski psiholog dr Vlad Belijevski Ukrajinski analizorao je ponašanje ruskog predsednika Vladimira Putina objašnjavajući ujedno zbog čega bi ove osobine i njihovo razumevanje mogle biti važne.
Njegovu analizu prenosimo u celosti.
Kada posmatram Vladimira Putina, vidim jasnu demonstraciju onoga što zovemo “mračna trijada“. To je kombinacija tri osobine ličnosti: narcizma, psihopatije i makijavelizma. On ima veoma složenu psihologiju, ali ova analiza može baciti malo svetla na njegove odluke i njegovo ponašanje godinu dana nakon njegove invazije na Ukrajinu.
Narcizam
Narcizam je osećaj grandioznosti, naduvani osećaj sopstva koji vas čini hvalisavim. Osećate se da ste ovlašćeni i superiorni – dok se u isto vreme osećate inferiornim i neadekvatnim iznutra. Kod Putina smo videli ovakvo ponašanje kada pokušava da nadoknadi svoje slabosti hiper-muškim postupcima, kao kada je fotografisan i snimljen kako jaše go do pojasa, ili kako roni. Tu pokušava da pokaže da je najjači politički lider – da pokaže da u njemu nije bilo slabosti.
Psihopatija
Kada govorimo o psihopatiji, ovu osobinu karakteriše antisocijalno ponašanje, plus nedostatak kajanja ili empatije. Kod Putina to možemo videti u njegovoj emocionalnoj hladnoći pre svega – i drugo, u njegovoj želji da vodi rat koji bi mogao da košta milione života. On ne ceni ljudski život. On ne ceni Ruse, ne ceni Ukrajince, Amerikance, Britance. On će ubiti svakoga da bi postigao svoje ciljeve.
Makijavelizam
Makijavelizam karakteriše manipulativno ponašanje – uključujući laž i obmanu – u potrazi za svojim ciljevima. To vidimo kod Putina kada otvoreno laže o svemu. On ne samo da obmanjuje već i menja ciljeve svoje “specijalne vojne operacije“ kada ona ne ide po planu. Želeo je da zauzme Kijev za tri dana – a kada nije uspeo, objasnio je da to nije zato što su Rusi napravili greške, već je to bio samo čin dobre volje. Lagao bi iznova i iznova.
To su njegove tri glavne osobine, ali još jedna stvar koju sam primetio je nedostatak njegovog strateškog razmišljanja.
Mislim da je to rezultat njegovog iskustva u KGB-u, jer njihovi agenti nisu trebali da prave dugoročne planove ili kreiraju dugoročne strategije, kao što politički lideri moraju da rade da bi izgradili ekonomiju ili spoljnu politiku. Agenti KGB-a su uglavnom obavljali taktičke zadatke usmerene na zaštitu sovjetskog režima, kao što su zaštita lidera Komunističke partije, identifikacija disidenata i ubistvo ili ućutkivanje bilo koga sa suprotnim stavovima.
Ako ga sateraju u ćošak...
Kod Putina možemo videti nedostatak osnovne ideologije tokom njegove vladavine. Kao predsednik i premijer Rusije, on nije uspeo da izgradi viziju ekonomskog ili političkog razvoja u svojoj zemlji. Jednostavno je radio kao što bi to uradio agent KGB-a, izvršavajući bilo koji taktički zadatak koji je bio neophodan u određenom trenutku. Putin nije Hitler, jer je nacistički vođa verovao u svoju izopačenu ideologiju. Putin ne veruje ni u šta. On brine samo o svom komforu. Upravo sada, on donosi taktičke odluke kako bi pokušao da sačuva svoj obraz i da izvuče barem neki vid pobede. Mislim da je paranoja dobra vest - jer barem pokazuje da se plaši smrti. Iz tog razloga, verujem da su manje šanse da će upotrebiti nuklearno oružje.
SAD i Velika Britanija su ga upozorile da će reagovati u skladu sa tim ako ih upotrebi – i stići će do njega u bilo kom bunkeru. On to zna. Ali to još uvek ne znači da možemo biti sigurni da ga neće iskoristiti, jer ne znamo šta će uraditi ako ga sateraju u ćošak. To je ono što je opasno.
(MONDO)
